2
Srbija bi ovih dana trebalo da pređe brojku od miliona građana koji su dobili dve doze vakcine protiv koronavirusa, odnosno onih koji su u potpunosti vakcinisani. Bez obzira što se naša zemlja dobro kotira po broju vakcinisanih u odnosu na ostale evropske države, stručnjaci upozoravaju da bi vakcinacija trebalo da ide brže. Ističu da to ipak ne znači da je proces vakcinacije propao. Međutim, priznaju da postoje problemi i zbog činjenice da u Srbiji ima još dosta građana koji nisu pokazali želju da se vakcinišu.
Milion vakcinisanih za tri meseca, prema oceni epidemiologa Radmila Petrovića, je sporo. Ovaj naš poznati stručnjak je u januaru na početku vakcinacije procenio da je bi za eventualno postizanje kolektivnog imuniteta trebalo da se za tri meseca vakciniše više od tri miliona građana.
„Da bi jedna takva akcija uspela, mora da se munjevitom brzinom izvrši masovna vakcinacija. Kod nas je sve to lepo organizovano, kulturno, fino, nemam tu nikakve zamerke. Ali je sve to sporo, to bi trebalo da bude mnogo brže i tako bi sigurno imalo veći efekat. Manimo eleganciju i kulturu, nama treba brzina“ ističe Petrović.
On objašnjava da bi trebalo „da ide bukvalno jedan vakcinisani na minut od jutra do mraka”.
Istovremeno, otvaranjem punktova u Srbiji za vakcinisanje građana iz zemalja regiona, koji nemaju ni državljanstvo ni prebivalište u našoj zemlji, stiče se utisak da mi trenutno imamo više vakcina nego zainteresovanih za njih. Da li to i koliko ugoržava dalju vakcinaciju?
Petrović priznaje da bi to moglo biti dodatni problem.
Upozorava da je od početka uz samu vakcinaciju svakako trebalo da traje i ozbiljna kampanja o značaju vakcina i onome šta one znače za borbu protiv virusa.
„Stručnjaci stalno pričaju o značaju vakcinacije, ali očigledno je trebalo našim građanima da se neprekidno objašnjava kako ljudi širom sveta umiru od posledica zaraze. Za 24 sata trocifreni broj umrlih u Poljskoj, hiljade mrtvih dnevno u Brazilu, to sve treba jasno da se zna“ ističe.
Poznati epidemiolog takođe ne veruje u zvaničnu statistiku o broju umrlih od posledice zaraze koronom. Misli da je on mnogo veći i da se to vidi po drastičnom povećanju broja umrlih u odnosu na period pre pojave virusa.
„O svemu tome treba jasno i glasno obaveštavati ljude da znaju sa čim se suočavamo“ naglašava.
Petrović, ipak, ocenjuje da se ne može reći da je vakcinacija propala, jer, kako ističe, “svi koji su vakcinisani biće otporniji u susretu sa infekcijom, što nikako nije zanemarljivo”.
„Ništa nije za džabe, jer svaka vakcinacija u organizmu ostavlja imunološko sećanje, a to je jako važno jer nas očekuje dugotrajna borba protiv ovog virusa koja će trajati još mesecima, a možda i godinama“ zaključuje.
#related-news_0
Petrovićev mlađi kolega, Radmilo Janković, koji je zamenik direktora Kliničkog centra Niš, nije toliki optimista.
On je ocenio da je zbog činjenice da se „nismo ponašali u skladu sa preporukama kako treba zaustaviti jednu epidemiju“ u Srbiji ipak doveden u pitanje čitav proces vakcinacije.
Slaže se da je tempo vakcinacije sada spor, i da je zanemarena potreba da se stvori okruženje u kom se ljudi neće zaražavati.
Upitan da li će vakcinacija biti uzaludna za one koji su primili injekciju ako se tempo ne ubrza, Janković je kratko rekao: “Na žalost”.
Dodao je da ukoliko se ne nastavi bržim tempom “dolazimo u opasnost da u Srbiji imamo nastajanje novih mutacija”.
„Ukoliko budemo imali svoju autohtonu mutaciju, niko iz farmaceutske industrije neće proizvoditi vakcine samo za Srbiju“, rekao je on.
Treba, prema njegovim rečima, prekinuti “lanac besomučnog zaražavanja” i doći u situaciju u kojoj ima manje od 500 slučajeva zaraze dnevno.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
