Analize koje bi dokazale da je rušenje Starog savskog mosta neophodno do danas nisu predočene javnosti, kaže za Novu ekonomiju Ksenija Radovanović iz organizacije Nova planska praksa.
Prema njenim rečima, sadržaj prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) za projekat “Beograd na vodi” (iz 2015. godine), jasno upućuje da se zadrži postojeći tramvajski most, uz dodavanje zasebnih saobraćajnih traka.
„Rušenje jeste navedeno kao mogućnost, ali je uslovljeno izradom dodatnih konstruktivnih i hidrauličkih analiza koje bi dokazale da je rušenje neophodno, a koje do danas nisu predočene javnosti“, navela je ona.
Skupština Srbije je nedavno potvrdila Ugovor o kreditu u iznosu do 79.916.833 evra za finansiranje uklanjanja starog mosta na Savi i izgradnju novog čeličnog lučnog mosta. Kredit je uzet od banke BNP PARIBAS, a osiguran kod „China Export & Credit Insurance Corporation“, vidi se iz ugovora, piše Nova ekonomija.
O sudbini starog Savskog mosta priča se od 2015. godine. Prema rečima Ksenije Radovanović, nakon usvajanja plana za Beograd na vodi, sprovoden je konkurs „za rekonstrukciju Starog savskog mosta“, ali iako je naziv sugerisao zadržavanje, raspis konkursa je jasno upućivao na opciju rušenja koja je i usvojena.
„Na taj način, konkurs je iskorišćen kao sredstvo legitimacije promene prioriteta koji je ugrađen u PPPPN za projekat “Beograd na vodi” i to u procesu u kojem je Grad, nasuprot građana, imao punu slobodu odlučivanja“, kaže ona.
Pitanje da li most treba rekonstruisati ili rušiti, je prema njenim rečima, pitanje definisanja prioriteta razvoja grada.
„Tu se otvara pitanje postojanja dijaloga o prioritetima, ko učestvuje u tom dijalogu i na koji način se njegovo postojanje i njegovi ishodi saopštavaju javnosti“, kaže ona.
Ukoliko se, kako je navela, dijalog o Gradu ne uspostavi kao širok i suštinski, građani će svoje stavove iskazivati na načine koji im jesu dostupni, u javnom prostoru.
„Nezadovoljstvo koje se danas iskazuje u javnom prostoru je posledica lošeg načina na koji se vodi ovaj dijalog. Primer Starog savskog mosta je dobar jer se o sudbini mosta govori od 2015. godina, donošenje odluke uključivalo je nekoliko različitih procesa, a konačan ishod dugogodišnjih procesa je taj da u 2022. godini i dalje znatan broj građana ne zna za plan da se Stari savski most ruši ili otvoreno izražava nezadovoljstvo takvim rešenjem bez prilike da ga druga strana čuje“, rekla je ona.
Na pitanje o uklanjanju Starog savskog mosta, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je nedavno rekao da se „ne opterećuje previše sudbinom starog mosta koji će biti uklonjen, jer ga mnogo više zanima novi most“, preneo je Beoinfo.
Šapić je naveo i da bi trebalo da „budemo ponosni što ćemo dobiti novi most“, naročito ukoliko u isto vreme počne da se gradi planirani tunel od Ekonomskog fakulteta do Pančevačkog mosta.
U februaru 2017. godine objavlljen je javni poziv za izradu urbanističko-arhitektonskog rešenja za rekonstrukciju Starog savskog mosta kao i za izradu tehničke dokumentacije. Raspisivanje tog konkursa bilo je predviđeno prostornim planom za projekat „Beograd na vodi“.
Tadašnji glavni gradski urbanista Milutin Folić je rekao da učesnici konkursa treba da ponude rešenje za „potpuno novu konstrukciju mosta, uz očuvanje metalne lučne konstrukcije kao prepoznatljivog vizuelnog elementa“.
Prvonagrađeno urbanističko-arhitektonsko rešenje za rekonstrukciju Starog savskog mosta izrađeno je od strane Saobraćajnog instituta CIP.
CIP-u je tada dodeljen ugovor o izradi tehničke dokumentacije za rekonstrukciju Starog savskog mosta.
BONUS VIDEO – Đorđe Miketić i Bojan Kovačević: Šta je rešenje za Stari savski most?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare