Moj mladi prijatelj Aleksandar Radovanović obavestio je javnost da se njih desetoro prekjuče registrovalo kao “Grupa građana Sergej Trifunović – Pokret slobodnih građana”, što je “prvi korak ka tome da se 21. juna nađu na glasačkom listiću”, ali i zatražio pomoć da bi sakupili neophodnih deset hiljada kod notara overenih potpisa. “Mi nismo Vučićeva opozicija koja može da računa da će ovo dobiti na poklon, a i kad bi hteli da nam daju mi bismo odbili”, napisao je jedan od vatrenih zagovornika bojkota istih tih izbora.

Htedoh da ispod ove njegove objave umesto komentara napišem čuvenu repliku Veselina Cvetkovića iz meni omiljenog filma “Varljivo leto ‘68” (glumio ga nezaboravni Bata Stojković), ali sam odmah pomislio da oni koji ne pamte ni šta su sami govorili do pre nekoliko sedmica ne bi razumeli neku poruku staru više od tri ipo decenije. Da budem iskren, nisam napisao to “pošli na plažu bez vina”, jer je očigledno da je “GG Kad porastem biću Kengur” (takođe my favorite movie, snimljen 2004.) pošla na svojevrstan politički izlet bez prijatelja, para, prostorija, pristalica i propagande, a bez takve podrške teško da će pošteno prikupiti i dovoljan broj pečatom potvrđenih potpisa.

Kao da su od svega imali samo – vino, kao da su se na ovaj rizičan korak odlučili opijeni pobunom građana širom Srbije, stvarnih pobednika Prvog srpskog balkonskog rata. Oni nisu bili “pokret”, oni se nisu zvali “slobodni građani”, oni su u tih deset dana bili zaista slobodni i zato ih je već u najavi deprimirao potez onog dela opozicije za koji su makar mogli da pomisle da je drukčiji, noviji, iskreniji, pošteniji… Jedna od definicija gluposti je činiti jedne te iste stvari na isti način, a očekivati drugačije rezultate, čak i ako mislite da Braca nije Beli!