Istražujemo: Tajanstvena nabavka u KCV od million evra

Društvo 27. jan. 202118:20 > 18:32
Podeli:
Foto: Nenad Lazić/Nova.rs

Nedavno otvorena rekonstruisana Klinika za interne bolesti Kliničkog centra Vojvodine opremljena je novim kancelarijskim stolicama, ormanima, foteljama na razvlačenje i ugaonim garniturama u vrednosti od skoro million evra za koje se ne zna ni ko ih je kupio, ni ko ih je platio. O njihovoj “kupovini” ne postoji nijedan zvaničan trag u javnim nabavkama, a novosadski KCV odbija da objasni građanima odakle im skoro milion evra “viška”.

Rekonsktrukciju Klinike za interne bolesti, ukupne površine 5.100 kvadratnih metara, zajednički su finansirali Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima i Pokrajinska vlada preko resornog sekretarijata, u vrednosti 682,4 miliona dinara. U sklopu nje nalaze se četiri klinike, sa ukupno 136 kreveta. Klinika je zvanično puštena u rad 30. decembra, kada ju je ministar Zlatibor Lončar nazvao “drugom dimenzijom zdravstva”. Tada se videlo da je impozantan prostor u potpunosti opremljen, između ostalog, i “nemedicinskim nameštajem” za koji se ne može utvrditi kako je nabavljen.

Prema premerima projektanta o nabavci nemedicinske opreme i nameštaja za rekonstruisanu kliniku, opremanje klinike je koštalo oko 100 miliona dinara.

Na spisku se nalazi sve što je potrebno za kancelarijske prostore, konferencijske sale, čajne kuhinje, kupatila, garderobere … od escajga, čaša, stolova, stolica, fotelja, 49 televizora, pa čak i pet ugaonih garnitura, dve fotelje na razvlačenje i pet kreveta sa madracima od pene. Pored “nemedicinskog” nameštaja, na spisku se nalazi i stotinjak kompjutera, pedesetak televizora i desetak aparata za kafu. Od ukupno 160 stavku, svega jedna se odnosi na “opremu za bolničke sobe”, a u pitanju su prohromske šine u vrednosti od million i po dinara ukupno.

Ono što je nepoznanica je kako je Klinički centar Vojvodine došao do ove opreme, s obzirom da nije sprovedena javna nabavka o istoj. Sudeći prema zvaničnom sajtu KCV ovakva nabavka nije raspisana unazad godinu dana, a takođe ju je nemoguće pronaći i na portalu javnih nabavki. Istovremeno kada i nameštaj, KCV je “nabavio” i novu trafo stanicu za potrebe rekonstruisane klinike, ali ni o njenoj nabavci nema pisanog traga. Uz nju, ova misterizna nabavka KCV je premašila million evra.

Političari u obilasku Internog odeljenja KC Vojvodine Foto: Nenad Lazić/Nova.rs

Nova.rs je pokušala da dobije odgovor iz ove zdravstvene ustanove, ali na naša pitanja koja su sedam puta upućena na zvanični mail KCV, odgovor nikada nije stigao. Takođe, odgovor nismo dobili ni od izvođača radova, novosadske firme GAT doo, inače jedne od nezaobilaznih građevinskih firmi kada su u pitanju poslovi Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Uprkos tome što se GAT doo bavi “elektro, građevinskim i mašinskim radovima”, a ne i prodajom nameštaj, u KCV se upravo ova firma nezvanično pominje kao “donator” ove milionske opreme.

“Vrednost tzv. nemedicinskog materijala iznosi oko 95 miliona dinara bez PDV, dok je vrednost  trafostanice oko 33 miliona dinara bez PDV. S obzirom da nigde ne postoji trag da je sproveden bilo kakav postupak za nabavku ovih usluga i dobara, sve ovo navedeno upućuje da je firma “GAT” doo bez javne nabavke izvršila određene usluge i isporučila dobra i usluge i na taj način zadužila KCV za najmanje 150 miliona dinara”, kaže izvor Nova.rs iz Kliničkog centra Vojvodine, napominjući da u ovoj ustanovi sada pokušavaju da naknadno legalizuju nabavku nameštaja i trafo stanice tako što “pokušavaju da je provuku kao dodatne i neophodne radove”.

Mada princip “ja tebi posao, ti meni donaciju” u Srbiji nije regulisan zakonom, te praktično nije zabranjen, u organizaciji Transparentnost napominju da on ipak može biti sporan.

Foto: Nenad Lazić/Nova.rs

“Nije zabranjeno javnim ustanovama da primaju donacije od prirednih subejakat, međutim, u situaciji kada je darodavac ujedno i izvođač radova kod istog naručioca, takav poklon može biti sporan. Razlog je što se na taj način možda utiče na piostupanje naručioca u vršenju nadzora nad izvršenjem ugovora, da “progledaju kroz prste” ukoliko ugovor nije ispunjen u celosti ili u roku. Stvara se situacija gde naručilac možda neće postupati nepristrasno kada vršu kontrolu ugovorenih obaveza”, kaže Nemanja Nenadić iz ove organizacije

Komentari

Vaš komentar