Otkrivamo koliko britanskog soja ima u Srbiji

"Mi dnevno ispitamo oko 10 uzoraka i od tih uzoraka uvek nam se pojave dva ili tri uzorka sa britanskom varijantom", kaže virusološkinja koja se ispitivanjima bavi u okviru laboratorije Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.Iako je stigao u komšiluk, ima ga u Hrvatskoj, kod nas još nije registrovan južnoafrički soj, kaže profesorka Jovanović i dodaje da se nada da će što duže ostati tako. Naša sagovornica primećuje da se britanska varijanta virusa brže širi,"Možete misliti koliko se on brzo širi kada ga mi od njegove pojave u decembru, pa do marta već imamo u oko 30 odsto uzoraka. On će vrlo brzo nama da postane dominantna vrsta virusa", konstatuje doktorka Jovanović.Opisuje nam i karakteristike britanskog soja.

"Došlo je do 23 mutacije. Nisu sve podjednako važne, važne su mutacije koje su se desile u tom f genu, koji kodira najpovršnije proteine virusa u kojima se nalaze strukture koje prepoznaju i antitela i limfociti, koji su važni za indukciju naših odbrambenih mehanizama. Ove mutacije su omogućile virusu da se bolje pripoji i lakše uđe u ćeliju i da se brže u njoj razmnožava. Pošto virusi posle razmnožavanja napuštaju ćeliju i onda se respiratornim sekretima izbacuju u spoljašnju sredinu, onda je i koncentracija virusa u respiratornim sekretima mnogo veća i zato se virus lakše prenosi sa inficirane na zdravu osobu", objašnjava profesorka Jovanović.Naša sagovornica napomnje da je primećen veći broj hospitalizovanih pacijenata. pa se prati se da li je to posledica ove promene koja se nalazi u britanskoj varijanti."Meren je i broj dana hospitalizacije i praćena je težina kliničke slike, do sada nije potvrđeno da se produžava period hospitalizacije, niti da utiče na povećanu stopu mortaliteta. Zbog brzine kojom se širi vi imate mnogo veći broj inficiranih i među tim inficiranima veći procenat onih koji zahtevaju hospitalizaciju", konstatuje Jovanović. Ona podseća i da prva pacijentkinja koja je kod nas registrovana kao slučaj zaraze britanskim sojem virusa nije imala tešku kliničku sliku."Ona je na svoj zahtev testirana na Torlaku. Ona je inficirala svoju rodbinu u Srbiji i ta rodbina je bila hospitalizovana, ali nisu imali težu kliničku sliku", navodi doktorka Jovanović.Upozorava da su južnoafrički i brazilski soj malo opasniji."Oni imaju manji broj ukupnih mutacija, ali je veći broj onih mutacija koje se nalaze u tom f genu. Te mutacije menjaju konformaciju tog proteina i utiču na kvalitet imunskog podgovora. To može eventualno malo i da kompromituje vakcinalni imunitet. Za sada nije pokazano da ga u apsolutnom smislu kompromituje, može samo da u nekom procentu smanji efikasnost, ali ne i da vakcinisane osobe dobiju klinički manifestnu bolest ili težu formu bolesti", navodi Jovanović.Dodaje i da su ispitivanja u Africi pokazala da je sa južnoafričkim sojem efikasnost nešto manja. Ipak, vakcinisane osobe neće oboleti od teške kliničke slike.

"Sve to ne bi trebalo da pokoleba ljude, nego, naprotiv, da ih stimuliše da se što pre vakcinišemo i da tako smanjimo vreme cirkulacije virua u populaciji. Jer on što je duže prisutan, on ima veće šanse da mutira", objašnjava naša sagovornica. Profesorka Jovanović nam otkriva i da se ispituje može li Srbija da proglasi svoju geografsku mutaciju virusa."Čuli ste za Hrvate i hrvatski soj koronavirusa, to nije ništa neobično, to se dešava u svakom geografskom regionu. Mi pokušavamo da vidimo koje su najčešće mutacije koje se dešavaju kod naših izolata i da vidimo da li mi možemo da proglasimo neku našu geografsku mutaciju", zaključuje Jovanović.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram