Ispovest majke dvoje dece koja je preko noći, na svoj rođendan, ostala bez posla u kragujevačkoj firmi

Ova očajna Kragujevčanka za Nova.rs kaže da ni u najgorem snu nije očekivala da će baš na svoj rođendan dobiti otkaz, i to posle 4 godine i 10 meseci rada u firmi.

"Poslednjih dana imali smo manje posla nego obično i često smo pitali ima li da se radi, ali niko nam ništa nije govorio, svi su se pravili ludi. Pretpostavljali smo da se firma zatvara, samo nismo znali kad. I onda su tog dana rekli da se fabrika gasi i da treba da potpišemo papir - rešenje o otkazu. Rekla sam: "Neću da potpišem papire bez para". Na to su nam kazali da i ako ne potpišemo, papir će nam stići na kućnu adresu za 8 dana", kaže naša sagovornica.Kako objašnjava, zaposleni su pozvali inspekciju da se posavetuju oko cele situacije jer su se plašili da ako potpišu rešenje, nikad neće dobiti plate koje im firma duguje."Ako sam dobro shvatila koleginicu koja je pozvala inspekciju, firmi je pisana kazna jer krši zakon. Na žalost, bili smo prinuđeni da potpišemo rešenje o otkazu, nismo imali izbora. Bunili smo se. Bilo nam je čudno što smo dobili papire u subotu. Ko još priprema takvu vrstu dokumenta vikendom?", pita se ova Kragujevčanka.Biljana je morala odmah da se zaposli jer treba prehraniti dvoje male dece."Ostala sam bez posla u nezgodno vreme, zima je, morala sam da nađem nešto, da izađem iz ove krize jer ipak imam dvoje dece o kojima moram da mislim. Deca su mi u jednom periodu bila bolesna, pa sam otišla na bolovanje i zamislite da je šef dao platu za avgust samo ženama koje su tada bile u firmi, a one koje su bile na bolovanju, kao ja, nisu dobile. Tako da mi duguju i septembar, pola oktobra, tri prevoza i otpremninu. Neka mi isplate ono što sam pošteno zaradila, ništa drugo ne tražim. Zaista je sramota od njih".Sve Biljanine koleginice su očajne i van sebe, a najteže je onim ženama koje same izdržavaju decu."Danas je teško naći posao. Žao mi je tih žena koje su same s decom, imaju kredite, banke ih non-stop ganjaju. Strašno je što neće da nam plate našu muku. Mi smo uložile i potrošile što smo išle na posao. Hrana, pa prevoz, sve se računa. Niko nije verovao da će se firma zaista ugasiti. U početku je sve bilo dobro, plata na vreme, jedna smena i ponekad subota koja se plaćala kao i prekovremeni sati. Međutim, poslednjih pet meseci plata je kasnila. Da je poslodavac hteo da plati, platio bi odmah da ne bismo išli do suda, do medija, a čim nije platio, moraćemo da se borimo, ništa drugo nam ne preostaje", kaže ova Kragujevčanka.