Sindikat lekara i farmaceuta (SLFS) održaće danas ispred Vlade Republike Srbije, sa početkom u 12 sati i 5 minuta komemorativni skup preminulim zdravstvenim radnicima, među kojima je najmanje 104 lekara. Predsednik ovog sindikata Rade Panić u intervjuu za Nova.rs na osnovu napada koje trpi poslednjih dana vidi da nadležnima već puno smeta ono što će se danas dešavati, ali da je “kap već prelila čašu” i mora nešto da se uradi da se zaustavi ovo što se dešava, kao i da se zbrinu porodice preminulih.
Kako će izgledati današnji skup? Da li je u pitanju protest ili komemoracija?
Na početku, dok je još bilo 35 preminulih lekara na Glavnom odboru Sindikata je glasano da se organizuje protest. Imali smo ideju da članovi glavnog odbora u tišini drže fotografije preminulih kolega.
Povezane vesti:
Međutim, u međuvremenu je to dostiglo ove grozne razmere i ipak je na poslednjem Glavnom odboru glasano da to ne bude protest već komemorativni skup, a u isto vreme i opomena za sve to se desilo. Neće biti govora, osim što ćemo pročitati imena preminulih i najkraće objasniti zahteve vezane za kovid. Onda će svi koji žele moći da zapale sveće i polože cveće. Ako ne bude bilo odgovora na zahteve koje smo uputili i Ministarstvu zdravlja i Vladi Srbije onda ćemo zakaziti protesni skup. Nešto mora da se uradi, prvo da se zaustavi ovo što se dešava, a potom i da se zbrinu porodice preminulih.
Šta očekujete od skupa, da li već ima reakcija?
Ogromni su napadi na Sindikat i na mene lično i na društvenim mrežama i po državnim novinama, tako im svakako puno smeta to što će se danas dešavati. Videćemo koliko će biti ljudi, videćemo kakvo će biti raspoloženje. Nadam se da konačno posle svega građani shvataju i ko su krivci koji se neodgovorno ponašaju tokom epidemije i da će nam pružiti podršku da se izborimo i za sebe a samim tim i za njih. Jer građani su najslabija karika, ako nas ne bude. Ovo što se sad dešava je kap koja je prelila čašu, zato je skup u 12 i 5, jer svaki rok za neko normalno reagovanje je prošao.
Da li skup nosi epidemiološki rizik? Kako bi građani trebalo da se ponašaju?
Apelujemo na sve koji budu došli da poštuju propisane protivepidemijske mere.
Da se nose maske, eventualno da se ima dezinfekciono sredstvo pri sebi i da se drži fizička distanca od metar i po do dva. Na manjoj distanci bi smeli da stoje samo članovi porodice ili ljudi koji se inače druže, da se ne prave kontakti sa nepoznatim osobama. Na tom prostoru bi trebalo da ima mesta za to.
Jedan od šest zahteva, koji ste u petak predali Vladi, je da se formira komisija koja će utvrditi uzroke velike smrtnosti među lekarima i zdravstvenim radnicima i odgovornost za to. Prema evidenciji Sindikata, od koronavirusa je do sada preminulo 105 lekara. Da li je to tačan broj ili bi to tek trebalo da se utvrdi?
Nismo 100 odsto sigurni da su na našem spisku svi lekari. To je ono što smo uspeli da prikupimo i da potvrdimo, a da li postoji još neko ne bih smeo da garantujem. Imamo problem što ne znamo broj za medicinske sestre, tehničare, bolničare, pomoćne radnike na nezi pacijenata.
Komisija bi trebalo da utvrdi tačan broj. Ovoliki broj zdravstvenih radnika nije preminuo ni u jednoj zemlji a sigurno postoje krivci za to i to upravo tražimo – da se utvrdi ko je odgovoran. I ne samo za zdravstvene radnike nego i za sve građane Srbije – da se utvrdi tačan broj preminulih i zašto je on toliki.
Zahtevi koje je Sindikat lekara i farmaceuta 12. februara podneo Vladi Srbije:
1. Dodela nacionalne mesečne nadoknade porodicama preminulih zdravstvenih radnika;
2. Striktno poštovanje zakona, pravilnika i drugih propisa o upućivanju radnika i radu u kovid 19 jedinice (smene koje nisu duže od 6 časova, obavezno smenjivanje lekara na najviše mesec dana rada u kovid 19 jedinicama, frekventna testiranja zdravstvenih radnika);
3. Hitna dopuna propisa i klasifikovanje oboljevanja od kovida 19 profesionalnom bolešću zdravstvenih radnika;
4. Primanje medicinskih radnika zaposlenih za vreme epidemije koronavirusa u stalni radni odnos i zapošljavanje svih medicinskih radnika iz baze Nacionalne službe za zapošljavanje u stalni radni odnos;
5. Da Sindikat lekara i farmaceuta Srbije bude prepoznat kao ravnopravni pregovarač u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije i da mu bude omogućeno učestvovanje u predlaganju i donošenju odluka koje se tiču zdravstvene delatnosti;
6. Formiranje radnog tela pri Ministarstvu zdravlja koje bi se bavilo utvrđivanjem uzroka i razloga velike smrtnosti među lekarima i zdravstvenim radnicima, a u kome bi učestvovali i predstavnici SLFS-a.
Da li mislite da se sada ne vodi evidencija o preminulim zdravstvenim radnicima ili se samo ne saopštava?
Mislim da se ne bave tim stvarima. Mislim da ih ne zanima, a sigurno bi mogli brzo da dođu do te evidencije. Skupljeni su podaci o obolelima i verujem da ne bio problem utvrditi ko je tu preminuo od zdravstvenih radnika.
Ali ne samo da ih ne zanima nego i sa namerom kriju podatke. Jedva smo se izborili u drugom talasu da izađe informacija, poslednja koju sam ja čuo od ministra Lončara, od pre dva meseca, da je 3.300 obolelih u zdravstvenom sistemu.
Nedavno ste rekli da ste bezbednosnim službama predali dokaze sa ciljem da istina o postupanju nadležnih tokom pandemije dopre do građana. Na šta se ti dokazi odnose? Da li je nakon toga bilo rekcija nadležnih?
Zvali su me da dostavim dokaze o stvarima koje samo pre godinu dana pominjao u intervjuu za NIN. Tu je bilo priče o aparatima za anesteziju, o respiratorima, proceni rizika na radnom mestu, transfuziji, transplantaciji – dakle kako se i šta se u zdravstvu radi.
Dostavio sam između ostalog i neke dokaze koji se tiču broja preminulih u Srbiji, odnosno tačnosti broja koji su nam javljali.
Ostalo je da mi jave kada će uputiti tužilaštvu sve to što sam dostavio i ono što su sami prikupili. Kada bude došlo do tužilaštva onda ćemo videti da li će biti reakcije ili ne.
Koliko dugo planirate da čekata na rekaciju Vlade, Ministarstva? Šta su sledeći koraci Sindikata?
Sačekaćemo prvo da prođe komemoracija pa ćemo videti kako će se stvari kasnije razvijati. Ako su tačni statistički modeli i priče koje se pojavljuju u javnosti da početkom marta imamo novi talas onda nisam siguran kako ćemo to prebroditi.
Teško mi je da u situaciji koja se ovako menja nešto precizno kažem. Odlučivaće o tome Glavni odbor. Svakako ćemo nastaviti sa ovom borbom da se sazna istina i da odgovorni preduzmu hitne mere da situacija ne bude i dalje ovakva.
Kakva je Vaša procena, da li će u martu zaista biti novog talasa?
Iskreno da Vam kažem ja teško to prihvatam. Smatrao sam, ne da će se završiti, ali da nećemo više imati onakve skokove i probleme kao što smo imali u novembru i decembru.
Međutim, ono što sam čitao ima svog osnova i u logici i u nauci. S obzirom da ima i dosta građana koji se neodgovorno ponašaju plašim se da ćemo imati početkom marta skok, a koliki će on biti i kakav će biti pritisak to ćemo videtai.
Novi talas znači i nove žrtve. Šta bi država morala odmah da preduzme da to spreči? Gde su najslabije karike?
Imamo problem sa tim koliko je Batut pod uticajem vlasti i nekih ljudi koji očigledno ne žele dobro građanima Srbije ili ne shvataju ovu epidemiju pa su njihovi postupci u krajnjoj instanci takvi da ugrožavaju zdravlje i živote građana.
#related-news_0
Druga instanca je Ministarstvo zdravlja, konkretno, pri njemu Republička stručna komisija za zaštitu od zaraznih bolesti. Još uvek nismo uspeli da nađemo dokumentaciju o njenom formiranju.
Vlast se brani time što kaže da su svi njeni članovi u Kriznom štabu. Ali ono što je i više nego jasno je da političari u Kriznom štabu imaju većinu a to u slučaju epidemije, još više pandemije, nije nešto što je zakonom dozvoljeno ni što bi struka odobrila. Morali bi da mere, na osnovu ispravnih podataka donose lekari i to lekari koji su stručni za taj deo – epidemiolozi, infektolozi, internisti, pulmolozi, eventualno anesteziolozi što se tiče nekih terapijskih protokola za najteže pacijente.
Dakle, državno javno tužilaštvo, ako hoće da radi svoj posao, u mogućnosti je da vrlo brzo prikupi dokaze, vidi o čemu se radi i da odgovorni potom snose posledice. Sa druge je potrebno da se napravi Republička stručna komisiju za zaštitu od zaraznih bolesti i nakon toga, kolko je moguće brzo, da se prestroje snage i počne sa valjanim radom, za razliku od onoga što je do sada bilo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar