Institut za filozofiju u borbi za slobodu: Samo po zakonu

U ovu rečenicu Luke Glušca, naučnog saradnika Instituta za filozofiju i društvenu teoriju IFDT (Peščanik, "Dobro došli u zemlju nauke/muke"), stala je suština problema sa kojim se ova institucija suočava već godinu dana.Stoga ne čudi što se međunarodnom apelu za podršku ovoj ustanovi, koju su uputili predstavnici zaposlenih na Institutu, odazvalo više od 400 akademika i profesora sa više od 200 najznačajnijih svetskih univerziteta, među kojima su i Jirgen Habermas, Toma Piketi, Noam Čomski, Nensi Frejzer...

Borba kolektiva 

Olga Nikolić, istraživačica saradnica IFDT ističe da je Institut za filozofiju i društvenu teoriju jedan od najuspešnijih i najaktivnijih društveno-humanističkih instituta u zemlji."IFDT daje svoj doprinos srpskoj nauci i društvu kroz brojne naučne projekte, međunarodnu i domaću naučnu saradnju, i organizovanje predavanja svetskih i domaćih stručnjaka iz oblasti društvenih nauka i humanistike koja su otvorena za sve građane. Zaposlenima je poslednjih meseci onemogućen normalan rad, a na duži rok može se očekivati sve ozbiljnije urušavanje ove renomirane institucije", ukazuje Olga Nikolić.Kako navodi, naučnu instituciju bi trebalo graditi u duhu poverenja i saradnje."Međutim, uprkos brojnih apela kolektiva IFDT da se promeni sastav upravnog odbora, Vlada i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja biraju metod 'čizmom'. U grubom aktu nametanja uprave, dva puta je imenovan UO sa Zoranom Avramovićem na čelu (protivno članu 64. Zakona o nauci i istraživanjima) i postavljen v.d. direktor sa strane. Začudo, nametnuti UO se nijednom za više od godinu dana nije sastao. Izgleda da je dalji korak u ovoj autoritaroj logici da se sačeka istek roka da bi Vlada bez ikakvog konkursa imenovala direktora na četiri godine", ističe Olga Nikolić.

Gazela Pudar Draško, naučna saradnica i predsednica naučnog veća Instituta, za Nova.rs kaže da je ova ustanova u fokus vlasti došla još prošle godine, kada je Institut podržao proteste građana protiv vlasti.

Kadar iz doba Šešeljevog zakona

"Na čelo Instituta prošlog marta, pre više od godinu dana, postavljen je prof. dr Zoran Avramović, koji je bio član vlade ministra Jevrema Janjića 2000. godine, u vreme batinanja studenata i upada na Univerzitet kada je ukinuta njegova autonomija. Tada je važio tzv. Šešeljev zakon koji je potpuno eliminisao autonomiju univerziteta i njegovo imenovanje za nas nije bilo nikakav pozitivan signal već upravo znak da žele Institut da stave pod kontrolu", kaže Pudar Draško.Kada je prethodnom direktoru u decembru istekao mandat, postavljen je i v.d. direktora Instituta, koji nije iz redova zaposlenih."Institut za filozofiju i naučnu teoriju jedina je naučna institucija na čijem čelu je osoba van kolektiva. Mi se trudimo da održavamo svoje programske aktivnosti, ali je u protekla dva meseca došlo do blokade projekata, tako što je vd direktora odlučio da ne potpusuje plaćanja, ne isplaćuje ni saradnike u inostranstvu", ističe Gazela Pudar Draško.Ona dodaje da Institut zbog toga gubi ugled."Međunarodni projekti su ugroženi što može da ima nesagledive posledice", ukazuje naša sagovornica.Ako se to nastavi i Institut ne realizuje aktivnosti, moraće da vrati novac."To je veliki problem, ali je još veći to što se institucija koja napravi takvu vrstu prekršaja stavlja na neke crne liste, i nije lako ponovo zadobiti poverenje i opravdati da vi možete nešto da odradite, ako ste takav prekršaj jednom napravili", upozorava Gazela Pudar Draško.

Reputacija i neprijateljski stav razlog nepoverenja kolektiva

Kako navode zaposleni na Institutu, Zoran Avramović, koji je na čelu upravnog odbora, tvrdi da je politički diskriminisan jer ga zaposleni IFDT ne žele u UO."Međutim, iako bi najidealnije bilo da nestranačke ličnosti vrše ovakve funkcije, ne radi se samo o Avramovićevom partijskom aktivizmu, već je celokupna njegova reputacija i ostrašćeno neprijateljski stav prema IFDT razlog nepoverenja kolektiva prema njemu", ukazuje Olga Nikolić.U poslednje vreme, navodi Olga Nikolić, Zoran Avramović osipa paljbu po autonomiji univerziteta, izjavljujući kako naučnici žele anarhiju i da ih niko ne kontroliše."Tvrdi da takvog samoupravljanja nema nigde u Evropi, i da se naučna autonomija ne tiče upravljanja. To je prosto netačno. Evropska univerzitetska asocijacija (EUA) navodi mogućnost univerziteta da odredi svoju unutrašnju organizaciju i procese odlučivanja kao jednu od četiri ključne dimenzije autonomije. Naši univerziteti su u dobrom društvu Austrije, Finske, Norveške, Francuske, Danske i Velike Britanije kada je reč o samostalnosti upravljačkih tela: ona imaju više univerzitetskih predstavnika nego predstavnika države", objašnjava istraživačica IFDT.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram