Infektološkinja o malom obuhvatu MMR vakcinom: "Jesam za kažnjavanje, jer to ide u korist zdravlja naše dece"

Iako u ovom gradu nije zabeležen nijedan slučaj malih boginja, postavlja se pitanje – šta ako se pojave, i prerastu u epidemiju. Požar koji će se teško gasiti.

Vrlo mali procenat vakcinisanih, vakcinisane dece u Novom Pazaru i nije neka novost, kada to sada sagledamo, podseća reporter N1.

Naime, kada su se posle nekoliko decenija pojavile male boginje u Srbiji 2018. godine, Novi Pazar je bio jedno od žarišta. Tada je u nekih šest meseci oko 500 ljudi bilo zaraženo, a čak 70 odsto hospitalizovano. Onda je usledila i korona, a danas smo na istom nivou.

Samo 28 odsto vakcinisane dece MMR vakcinom je vrlo mali procenat, ako to uporedimo sa nekim drugim mestima, u Sjenici je taj obuhvat više od 72 odsto, to je znak da se u Novom Pazaru definitivno nešto dešava.

Infektološkinja u Opštoj bolnici u Novom Pazaru Lejla Ćeranić misli da je problem u nedovoljnoj informisanosti, nedovoljnom obrazovanju, svesti o bolestima protiv kojih su te vakcine usmerene.

„Internet priče i sadržaji koji su antivakserski, to im je ideja, mislim da su to glavni razlozi. To je to, ljudi su opsednuti pričama, kao da internet sadržaji pobuđuju strah i sumnje u naš rad i nauku, više se veruje tome. Postavlja se pitanje zašto je to tako. Verovatno zbog malog marketinga, neubedljivosti možda nas lekara prema roditeljima te dece, to su vakcine koje se primaju uglavnom u najmlađem dečjem uzrastu“, objašnjava.

Prisetila se epidemije, koja je trajala od novembra 2017. do maja 2018. godine.

„Tad smo osetili pad, prekid epidemija, žestoka borba o kojoj se nije mnogo pričalo. Sam podatak da je tako mali procenat vakcinisane dece, naravno da u nama izaziva sumnju i opravdani strah da će se razbuktati bolest. Šta će se desiti, niko od nas ne zna. Podaci iz drugih gradova su takođe poražavajući što se tiče obuhvata vakcinom MMR“, kaže Ćeranić.

MMR vakcina je, objašnjava ona, bitna zbog same infekcije morbila.

„Respiratorne infekcije izazivaju simtpome, infektivni sindrom koji se manifestuje visokom temperaturom, upalom rožnjače oka, teže kliničke slike se manifestuju teškim upalama pluća, pa čak i upale moždanih ovojnica i moždanog tkiva, to su najteže“, kaže ona.

Bitno je, dodaje, da se kaže da se primenom vakcina MMR postiže taj određeni imunitet.

„Zaštita organizma od prodora virusa, koji je vrlo kontagiozan, jako se brzo prenosi respiratornim putem, svaki bliski kontakt koji se dešava u domaćinstvima, kolektivima, obdaništima, školama… Jako se brzo prenosi i vrlo brzo izaziva manifestaciju bolesti, kod neazvijenog imuniteta, mlađa deca od šest meseci usvajaju i nasleđuju majčinski imunitet, oni su negde do šest meseci zaštićeni, preko šest meseci su izloženi dejstvu virusa i ovim komplikacijama“, kaže ona.

U najvećem riziku su, kaže, deca, pa i odrasli koji nisu razvili imunitet.

„Bolesnici koji su na bilo koji način imunokompromitovani, neuhranjena deca, nedostatak vitamina A, bilo kakva onkološka bolest… Kategorije osoba koje su u riziku da razviju najtežu kliničku sliku“, objasnila je.

Istakla je važnost poštovanja obaveznog kalendara vakcinacije.

„Ja sam za neko promovisanje i stalno pričanje o tome, o samoj bolesti, komplikacijama, posledicama, prenatrpanosti bolničkih kapaciteta, to je na kraju. Veliki broj dece sa komplikacijama nikom nije u interesu“, kaže ona.

Mora da se priča o tome, kaže ona i dodaje da „jeste za kažnjavanje“.

„To nije ništa nehumano. Poštovanje Ustava i same zemlje, države, ako poštuješ neke zakonske odredbe. Jesam za kažnjavanje, jer to ide u korist zdravlja naše dece i to je dovoljno“, kaže ona.

Bitno je, dodaje, pričati o tome koliko su nevakcinisana deca pogubna za svoju najbližu okolinu, porodicu, braću, sestre, roditelje, pa onda za ceo kolektiv, ceo grad.

BONUS VIDEO