Sve vakcine za kovid-19, koje se kod nas primenjuju, detaljno su ispitane, jer su prošle treću fazu na nekoliko desetina hiljada osoba - kaže za list "Nova" prof. dr Dušan Popadić, profesor imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i član Nacionalnog stručnog tela za imunizaciju i objašnjava kako je za manje od godinu dana od pojave novog virusa u upotrebu puštena bezbedna i efikasna vakcina protiv njega.
Do pandemije izazvane koronavirusom, najbrže plasirana vakcina na tržište bila je ona protiv zaušaka. Ona je 60-ih godina od kliničkih ispitivanja do tržišta stigla za samo četiri godine. Vakcina protiv kovida-19 puštena je u upotrebu nakon manje od godinu dana od otkrivanja virusa, zbog čega u delu javnosti još uvek opstaje sumnja da ona nije dovoljno ispitana. Dr Popadić objašnjava za naš list da zasluge za to pripadaju tehničko-tehnološkom napretku u molekularnoj biologiji, državnom finansiranju, skraćivanju rokova za dobijanje odobrenja za hitnu primenu, činjenici da je proglašena pandemija, ali i karakteristikama same bolesti.
– Vakcine bazirane na umrtvljenom virusu, u koje spada Sinofarm, proizvode se više od 70 godina, a RNK, dobijene transkripcijom u laboratorijskim uslovima, ubacivane su u ćelije još od šezdesetih godina prošlog veka i uspešno prevođene u proteine. To je osnova za RNK vakcine, kakva je Fajzer/Biontek i Moderna, a koje su u prethodnih dvadesetak godina uglavnom bile namenjene stimulaciji antitumorskih imunskih odgovora – objašnjava dr Popadić i dodaje da su i vakcine zasnovane na virusnim vektorima, u koje spada Sputnjik V, već dugo poznate.
– U vreme pandemije države su direktno finansirale razvoj vakcina i obavezale se na kupovinu više milijardi doza, što je umanjilo rizike poslovanja farmaceutskih kompanija. To je ubrzalo testiranje i olakšalo prelazak iz jedne u drugu fazu – kaže dr Popadić.
On podseća da su, prema nezvaničnim procenama, razne države zajedno uložile više od 5,8 milijardi dolara u razvoj vakcina, sumu koja je neprevaziđena na polju biomedicine.
– Dobijanje dozvola za upotrebu lekova obično traje mesecima ili čak godinama nakon podnošenja dokumentacije, a sada su rokove za to svetske regulatorne agencije i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), zbog ozbiljnosti situacije, skratile skoro deset puta. Odobrena je hitna upotreba vakcina jer su dokazale efikasnost i bezbednost u trećoj fazi kliničkih ispitivanja – objašnjava dr Popadić.
Razvoj vakcina ubrzala je činjenica da u uslovima pandemije nije bilo teško regrutovati desetine hiljada ljudi za ispitivanja.
– Raširenost pandemije garantovala je veliku izloženost ispitanika u studijama virusu, pa nije moralo da se čeka duže od nekoliko meseci da bi se videla razlika u broju zaraženih među vakcinisanima i osobama iz kontrolnih grupa. To je omogućilo brzo izračunavanje efikasnosti vakcina, podatak neophodan regulatornim telima da bi izdali upotrebnu dozvolu – objašnjava profesor i napominje da je bilo značajno i to što je od momenta zaražavanja koronavirusom do momenta kliničkog ispoljavanja bolesti prolazilo manje od deset dana.
Države su direktno finansirale razvoj vakcina i obavezale se na kupovinu više milijardi doza, što je umanjilo rizike poslovanja farmaceutskih kompanija
Regulatorna tela su odobravala hitnu upotrebu vakcina jer je u trećoj fazi kliničkih ispitivanja dokazana njihova efikasnost i bezbednost.
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare