Devojke izbegavaju vakcinu iz straha da će ostati neplodne

Društvo 21. jul. 202119:18 > 10:49
Podeli:
Deca vakcina vakcinacija
Vakcinacija dece Foto:EPA-EFE/MASSIMO PERCOSSI

Mladi neće da se vakcinišu zbog straha da će im ugroziti reproduktivno zdravlje, zato što veruju da je vakcina bar jednako opasna koliko i korona, kao i da ih jak imunitet štiti od korone, pokazuje istraživanje koje je sprovela laboratorija za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u saradnji sa IPSOS-om.

Procenat vakcinisanih poslednjih meseci u Srbiji ne raste istim tempom kao na početku, a najveću prepreku na putu ka kolektivnom imunitetu prestavljaju mladi do 30 godina, koji čine najamnji udeo u vakcinisanom stanovništvu.

Samo 14,2 odsto mladih od 15 do 30 godina u Srbiji je vakcinisano protiv kovida 19, od čega tek 4,9 odsto iz najmlađe grupe, iz grupe od 20 do 24 godina 16,7 odsto i iz najstarije grupe do 30 godina 20,7 odsto, rezultati su istraživanja koje je Krovna organizacija mladih Srbije sprovela u periodu od maja do jula ove godine.

Povezane vesti:

Istraživanje koje je sproveo IPSOS Strategic marketing, međutim, donosi optimisične podatke da je odlučnih protivnika vakcinacije, tj. onih koji tvrde da su odlučili da se ne vakcinišu i da ni pod kojim uslovima neće promeniti mišljenje, zapravo je relativno malo – čine između 7 i 8 odsto ukupne punoletne populacije, po čemu se Srbija nalazi u evropskom proseku.

U to ide i podatak da 30 odsto ljudi u nevakcinisanoj opštoj populaciji i čak 60 odsto u nevakcinisanoj populaciji do 30 godina još uvek nije definitivno doneo odluku o vakcinaciji.

Zaključci o tome koje su ključne barijere mladih kada je u pitanju imunizacija, izneti su u Brošuri za komunikaciju o vakcinaciji, koju su napravile istraživačice laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta za psihologiju u saradnji sa IPSOS-om.

Vakcina nije preporučljiva iz zdravstvenih razloga

Dobijeni podaci pokazuju da, u odnosu na očekivan procenat u populaciji, relativno visok procenat ljudii veruje da im vakcina nije preporučena iz zdravstvenih razloga. Ovaj procenat je posebno visok u grupi žena do 30 godina.

Kragujevac studenti vakcinacija
Studenti Foto:Aleksandra Petrović/Nova.rs

Irena Žeželj, vandredna profesorka na katedri za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja je učestovala u ovom istraživanju, objašnjava da je to verovatno slučaj zbog pogrešnih uverenja o vezi između vakcine i neplodnosti ili preporuka koje su u početku važile za trudnice i dojilje.

“Zato je važno jasno i ponovljeno da se komunicira, pogotovo sa mladima, o tome da su kontraindikacije za sve dostupne vakcine malobrojne, ali i da su se preporuke menjale sa prikupljanjem podataka o efektima vakcine na različite ranjive grupe – da ono što je važilo na početku vakcinacije sada više ne važi i vakcina se preporučuje ogromnoj većini građana”, objašnjava.

Vakcina je opasna bar koliko i korona

Istraživanje je pokazalo da u opštoj populaciji, a posebno među mladima, značajan procenat ljudi veruje da je za njih vakcina jednako opasna ili opasnija od kovida 19, a čak više od polovine mlađih od 30 deli taj stav.

Na osnovu podataka ozbiljnih medicinskih istraživanja o kovidu-19 i o vakcinama protiv njega, ovakva procena rizika je veoma pogrešna, bez obzira na uzrast.

Povezane vesti:

Istraživačice sa laboratorije za eksperimentalnu psihologiju poručuju da je zbog važno pomoći ljudima da ispravno procene rizik od kovida koji je nemerljivo veći od bilo koje vakcine.

“Možda deluje preterano, ali istraživanja jasno pokazuju da su rizici od vakcine zapravo značajno manji i od rizika koje sa sobom nose neka svakodnevna ponašanja kao što su vožnja automobila, bicikla ili uzimanje aspirina. To je ono što bi trebalo da dopre do ljudi”, navodi profesorka Žeželj.

Snažan imunitet je dovoljna zaštita od kovida 19

Iako veći procenat građana, njih 43 odsto veruje da ovo nije tačno, ali je značajan je broj i onih  koji misle da je barem delimično ili potpuno tačno i on iznosi 38 odsto.

Istraživači poručuju da je nakon više od godinu dana pandemije jasno je, nažalost, da zdrava ishrana i uzimanje dodataka ishrani, nisu dovoljna prevencija od zaražavanja koronavirusom, i da je jedina sigurna zaštita, a koja pritom omogućava povratak normalnom životu, vakcinacija. Poručuju da bi bilo dobro da mladi budu svestni toga da postoje primeri u domaćim i međunarodnim istraživanjima koji ukazuju da i ljudi sa zdravim životnim stilom, kao i mladi bez ikakvih hroničnih oboljenja, mogu ozbiljno da obole od kovida-19

Možda je sigurnije sačekati

Istraživanje je pokazalo da izvestan broj mladih, kada je u pitanju vakcinacija čini ono što se u psihološkoj literaturi zove “greška nečinjenja”, a u osnovi joj je razmišljanje poput “Hajde da sačekam, da budem oprezan”.

“Iako je ovo razmišljanje razumljivo, ono je pogrešno, i sa stanovišta ličnog i sa stanovišta opšteg interesa. Pandemija još uvek nije prošla, virus je i dalje u cirkulaciji – svaki dan koji osoba provede nevakcinisana u stvari je nezaštićena od bolesti”, poručuje Žeželj.

Mlađima osim bezbednosti vakcine važno da mogu da putuju

Istraživanje pokazuje da u opštoj populaciji građani tvrde da im je bilo važno ili još uvek jeste da se vakcina pokaže kao bezbedna i efikasna u zaštiti protiv kovida-19, ali bi im pomoglo da donesu odluku da se vakcinišu i ako im to preporuči zdravstveni radnik u kojeg imaju poverenja.
Znanje o tome da će moći da putuju u opštoj populaciji tek na četvrtom mestu po važnosti, dok je za mlade ljude, nakon pomenute bezbednosti vakcine, ovo drugi najsnažniji podsticaj da se vakcinišu.

Podaci ukazuju na to da je za mlade ljude jedan od važnih razloga za vakcinaciju i to što bi vakcina mogla da im obezbedi slobodu kretanja i vraćanje normalnom životu (putovanja, koncerti).

“Ovo ne treba da bude razlog za njihovu osudu ili stigmatizaciju – svi razlozi koji dovode do vakcinacije su jednako opravdani. U kvalitativnom istraživanju koje su sproveli članovi LIRA laboratorije pri Filozofskom fakultetu u Beogradu, mladi ljudi kažu da su se vakcinisali ili će to učiniti da bi zaštitili ranjivije članove porodice ili društva u celini, odnosno da bi “skinuli teret” sa sebe i prestali da brinu o tome da ne zaraze nekoga. Izgleda da je ipak moguće da vakcinacija bude tema oko koje se društvo udružuje i pokazuje solidarnost, a ne tema podela i polarizacije”, poručuje Žeželj.

BONUS VIDEO: Priča o Džonasu Salku, velikanu koji je spasio decu sveta

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar