I Užice ostalo bez Apotekarske ustanove, 29 objekata ide u ruke privatnog partnera

Apotekarska ustanova Užice radi na teritoriji deset lokalnih samouprava u 29 objekata, što predstavlja ogroman kapital. Opozicija Užica veruje da iza svega stoji politička odluka radi zadovoljenja interesa privatnih lica u sprezi sa vladajućom političkom strankom.

„Mi nemamo poverenja u još jedno javno-privatno partnerstvo koje će biti sprovedeno na način koji vlast predlaže. Pravdaju se time da će zaposleni biti u problemu a kada smo postavili pitanje odgovornosti direktora, nismo dobili odgovor. Nije nam jasno kako oni nisu videli problem u njegovom radu i poslovanju tokom deset godina, koliko je valjda direktor. Mi mislimo da je očigledno da on ne zna da vodi tu ustanovu. Posebno sumanuto zvuči činjenica da jedna od tačaka dnevnog reda glasi njegovo ponovno imenovanje. Čovek koji je sve doveo do ivice propasti, treba ponovo da bude imenovan za direktora, to je skandalozno“, kaže za Nova.rs odbornik „Užičke akcije“ Radovan Novaković.

„To nije nikakvo javno-privatno partnerstvo, to je zapravo privatno partnerstvo sa korišćenjem javnih institucija, to je defakto privatizacija ili u najmanju ruku poluprivatizacija. Vidimo kako je urađena javna rasveta gde postoji pravni osnov da se ugovor raskine, imajući u vidu kvalitet urađenog. Ne možemo da podržimo tu ideju iz razloga što nas na drugim projektima, kao što je javna rasveta, autobuska stanica i javni prevoz itd. nisu uverili da su oni u stanju da to sprovedu“, dodaje Novaković čija odbornička grupa je insistirala na tome da svi zaposleni ne ostanu bez posla, da neće biti ukinuta noćna dežurstva i seoske apoteke. U suprotnom, najbolje rešenje za ovo pitanje vidi u referendumu.

Protiv ove odluke su i užičke demokrate, koje su se zajedno sa ostatkom opozicije oštro protivili ovoj odluci. Odbornik Željko Bacotić, lekar u užičkoj bolnici smatra da se do duga od 200 miliona dinara došlo zbog vlasti koja je politički postavila pogrešnog čoveka na čelo ove ustanove.

„Očigledno da će da dovrše posao po želji ministarstva koje je pored Užica koordinisano i u Beogradu, Kraljevu i Kragujevcu. To je centralizovan manevar da se sistematski uništi apotekatska ustanova i da se da u ruke nekom od privatnka a možda i stranih predstavnika apoteka. To je ogroman kapital za koji je očigledno neko zainteresovan. Pitanje je i ko je onemogućio konkurentnost državnih apoteka sa privatnim apotekama koje rade fantastično. Nije moguće da kvalitetan, edukovan kadar u državnim apotekama ne može da napravi profit i samoodrživost a da to mogu ljudi koji čak i nisu farmaceuti već dolaze iz oblasti ugostiteljstva i slično“, zaključuje doktor Bacotić koji smatra da će najviše izgubiti pacijenti jer se i kompletno zdravstvo do sada najviše oslanjalo na državne apoteke.

Čalan Gradskog veća za finansije Miodrag Petković kaže da je ustanovljeno da se u Apotekardskoj ustanovi prihodi smanjuju a rashodi rastu, pa se došlo do problema i sa isplatama zarada zaposlenima. Zbog toga je odlučeno da se pokrene postupak za pronalaženje partnera za javno-privatno partnerstvo, sa elementima koncesije. Petkovića smo pitali, čija je odluka da se to posle drugih gradova to desi i u Užicu i šta su preduzeli pre ove odluke da se situacija poboljša?

„Iza odluke koju smo doneli stoji Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesiji donet 2011.godine. Prateći poslovanje, shvatamo da Apotekarska ustanova klizi u velike gubitke. Naša obaveza je da reagujemo i štitimo javni interes. Ovo je prvi korak koji smo preduzeli i videćemo u kom pravcu će dalje ići. Svi objekti, manje ili više, su u javnoj svojini sa različitim titularima. Mi do sada nismo izdvajali novac za funkcionisanje, jer je Apotekarska ustanova uspevala da funkcioniše ali kada smo osetili pretnju da ide u gubitak, odlučili smo se na ovaj korak“, kaže za Nova.rs Petković, tvrdeći da ne postoji odgovornost za loše poslovanje niti primedbe na rad dugogodišnjeg direktora Apotekarske ustanove Radoice Nišavića.

U Apotekarskoj ustanovi Užice zaposleno je 135 radnika, a kako tvrede predstavnici vlasti, još uvek nisu primili septembarsku platu. Prvo kašnjenj ispalata zarada zaposlenima, namerno ili slučajno, poklapa se sa pokretanjem odluke o promeni statusa poslovanja.

BONUS VIDEO: