Prekomerna seča šuma predstavlja veliki problem u Nacionalnom parku Fruška gora, a pojedini izveštaji sa terena potvrđuju da postoje i nezakonite seče. Ekolozi tvrde da planska seča nije u skladu sa zaštitom šuma, a posebno su zabrinuti zbog komercijalne seče.
„Trenutno se na Fruškoj gori ne seče na površini od svega tri odsto, dok se na preostalih 97 odsto vrši seča. Mi mislimo da su to prekomerne seče, iako su planske, što je nedopustivo u zaštićenom području prirode“, tvrdi za VOICE Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore.
Prema njenim rečima, iako se na Fruškoj gori rade planske seče (proredne i oplodne), koje su u skladu sa planskim dokumentima o osnovama upravljanja šumama na period od deset godina, to su ustvari prekomerne seče jer se seku šume koje su deo zaštićenog područja prirode.
„To je jako veliki problem jer je potrebno promeniti osnove gazdovanja šumama,da one imaju ekosistemski tretman, a ne proizvodni. Shodno tome, onda treba da se prave planovi seča koji bi bili na nivou sanitarnih seča ili održavanja vitalnosti šuma“, smatra Arsić.
Objašnjava da se u delu šume koja je u državnom vlasništvu seču šume organizuje Javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora koji preko tendera bira firmu koja će to da za njih radi. S druge strane, na privatnom delu, odnosno na jednoj četvrtini, što je oko 6.000 hektara šume, vlasnik je Sremska eparhija Srpske pravoslavne crkve (SPC) i oni samostalno gazduju tako što sklapaju ugovor sa privatnom firmom za koncesiono gazdovanje šumom.
„Podatak koji mi imamo iz jednog ugovora do kojeg smo došli govori da oni godišnje od koncesionara dobiju između 180.000 i 200.000 evra za zakup, a onda firma organizuje seču i prodaju drva. Istim intenzitetom i država i crkva rade prekomerne seče šuma na Fruškoj gori“, tvrdi Dragana Arsić.
Šume čine najveće površine Nacionalnog parka. Od 23.315 hektara šuma i šumskih zemljišta u NP Fruška gora, koje su od 1946. do 2011. godine bile državno vlasništvo, na osnovu Zakona o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama SPC-u je vraćeno oko 6.000 hektara. Šume i šumska zemljišta se nalaze na osam administrativnih i 44 katastarske opštine.
Kako se navodi na sajtu Nacionalnog parka, gazdovanje šumama je usklađeno sa odredbama Prostornog plana posebne namene područja Fruške gore i propisanim režimima i merama zaštite. Šume su podeljene u 27 gazdinskih jedinica, od kojih je 13 u državnom vlasništvu.
Prema rečima Draženka Rajkovića iz Centra za istraživanje biodiverziteta, važno je podsetiti da je upravljanje zaštićenim područjem i naposletku očuvanje prirodnih i stvorenih vrednosti u njemu kompleksan zadatak koji zahteva pažljivo planiranje i multidisciplinaran pristup.
„Čini mi se da trenutno postoje određeni ozbiljni izazovi i problemi u planiranju koji se narodski rečeno guraju pod tepih što kasnije tokom realizacije planova rezultira nedovoljnim i neadekvatnim izvršenjem planiranog. To je posebno vidljivo iz domena zaštite i unapređenja biološke raznolikosti u samom nacionalnom parku gde su neki planovi, a pre svega aktivnosti, u praksi nedvosmisleno u koliziji sa očuvanjem šuma i živog sveta Fruške gore“, navodi Rajković.
Pročitajte još
On smatra da je sasvim jasno da ekonomski i drugi čovekovi interesi ne mogu i ne smeju biti ispred interesa očuvanja zdravlja i vitalnosti šuma i živog sveta na Fruškoj gori, što ga dovodi do zaključka da je trenutno upravljanje samo donekle adekvatno planirano.
„Sasvim sam uveren da bi prisnija saradnja i transparetniji procesi izrade planskih dokumenata, pre svega na relaciji državni organi – upravljač – lokalne zajednice – ekološke i druge stručne organizacije, vidno i u praksi poboljšali upravljanje u našem najstarijem nacionalnom parku“, navodi on.
Prema rečima Dragane Arsić, poceloj planini se trenutno seče, a sezona intenzivne seče kreće od oktobra i traje do februara, kada se seku stabla velikog obima. Proredne seče se rade tokom cele godine.
„Kada prođete Partizanskim ili nekim drugim putem lako se može videti kako slažu trupce velikim kamionima. Gde god krenete možete videti radnike na terenu. Zaticali smo i nezakonite utovare trupaca koji nisu bili prethodno obeleženi markicom. Podnosiili smo prijave i oni su bivali kažnjavani. Ali oni se teško otkrivaju i za to je potrebna upornost“, upozorava ona.
S obzirom na to da i Novi Sad ima sve manje zelenila, Dragana Arsić smatra da jako bitno smanjiti seče na Fruškoj gori samo na nivo sanitarnih, a za to je potrebna velika politička volja i izmena regulative.
„Zahtevamo moratorijum na seču šuma jer je Vojvodina najmanje pošumljena regija u Evropi. Ako sada posečete i Frušku goru onda će nam klimatske promene još više doći do izražaja. Fruška Gora ne samo što je besplatna fabrika kiseonika. Ona je i jako bitna u borbi protiv klimatskih promena“, navodi ona.
Draženko Rajković upozorava da slaba ili tačnije rečeno nedovoljna pošumljenost Vojvodine može imati samo negativan uticaj na živote ljudi i životnu sredinu.
„Ovaj negativan uticaj se pre svega manifestuje kroz nedostatak staništa i gubitka bioraznolikosti, loš kvalitet vazduha, problema sa odvodnjavanjem, poplavama, ali i dostupnosti pitke vode. Dodatno, nedostatak šuma doprinosi povećanju emisija gasova koji pridonose klimatskim promenama. Ne treba zaboraviti ni kvalitet života jer šume pružaju mesta za rekreaciju, odmor i relaksaciju“, navodi on.
Ukupna površina šuma i šumskog zemljišta u Vojvodini iznosi 174.303 hektara, što predstavlja oko 8,1 odsto površina Vojvodine. Javno preduzeće Vojvodinašume gazduju na 129.951 hektara, a Nacionalni park Fruška gora na 22.450.
Međutim, površina šuma, prema podacima poslednje Nacionalne inventure šuma, iznosi 154.000 hektara, tako da se stvarna šumovitost nalazi na nivou od svega 7,1 odsto.
U Vojvodini je potrebno podići 170.000 hektara novih zasada, kako bi pošumljenost bila u skladu sa standardima razvijenih zemalja. Nedostatak šumskih pojaseva čini poljoprivredi velike štete, a svest o značaju ovih pojaseva je niska.
Draženko Rajković smatra da je danas jako teško dati odgovor na pitanje u kojoj meri je ugrožen biodiverzitet na Fruškoj gori, pre svega iz razloga što ne postoji monitoring temeljnih vrednosti i ključnih vrsta na području parka koji bi dali bližu sliku o tome šta se trenutno dešava sa njihovim jedinkama i populacijama, gde eventualno grešimo i u kom smeru treba da se krećemo u narednom periodu u pogledu izrade planova i aktivnih mera zaštite pojedinih vrsta i staništa.
„Dakle intuitivno i predostrožno bih rekao da su pojedine vrste veoma ranjive i ugrožene, posebno imajući u vidu relativno skorašnji nestanak orlova krstaša iz fruškogorskih šuma, zatim sivog sokola koji se gledajući teritoriju cele Vojvodine jedino gnezdio na Fruškoj gori, ali i ’planskih’ seča šuma tokom perioda razmnožavanja za koje nikad nije bilo jasno kako se uklapaju u koncept očuvanje vrsta i njihovog staništa ili pak težnji upravljača ka kategorizaciji parka po IUCN standardima“, upozorava on.
Dragana Arsić kaže da su u Pokretu Odbranimo šume Fruške gore zbog ugroženosti počeli da prave evidenciju orhideja jer na planini ima 30 strogo zaštićenih vrsta.
„One rastu na šumskom staništu i kada posečete šumu više nemate ni orhideju. Orao krstaš je takođe nestao sa Fruške gore zbog prekomernih seča. Šumske sove su takođe ugrožene, kao i detlići i duplje, jer to su vrste koje traže stara stabla. Ljudi su takođe ugroženi“, navodi Arsić.
BONUS VIDEO Protest na Kablaru – zbog vidikovca asfaltiranje i seča drveća i sve to bez table i dozvole
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare