Heroine za primer: Žene koje su spasavale Srbiju i pomerale granice u minuloj 2023.

Gospođe tužiteljke - Jasmina, Bojana i Milena

Događaj kojim je posle višegodišnje kolektivne apatije i ravnodušnosti otpočelo buđenje anesteziranog društva, ali i lančana reakcija građanske pobune koja do danas nije utihnula, zabeležen je krajem februara. Državu je tada obišla vest o hapšenju više osoba osmnjičenih za izvlačenje novca iz javnog preduzeća (EPS). Znatan deo javnosti ostao je zatečen saznanjem da javnotužilačka organizacija ipak nije u potpunosti kapitulirala pred režimom i njemu bliskim interesnim grupama.Hladan tuš, pak, usledio je već sutradan.

„Smenjena tužiteljka koja je radila na slučaju EPS“, glasila je nova vest, da bi ubrzo bila „pojačana“ i najnovijom informacijom: „Smenjena i druga tužiteljka koja je radila na slučaju EPS“. „Razmagnetisanoj“ javnosti su gotovo istovremeno plasirana saopštenja Višeg tužilaštva u Beogradu, s uvredljivim pojašnjenjima o tome kako je i zašto došlo do smena postupajućih tužilaca u tako bitnom predmetu, dan nakon što su naložili i sproveli hapšenja.

Taman kad im se učinilo da je sve spremno za novi potop kolektivne apatične ravnodušnosti, iz potpune pomrčine okovanog srpskog pravosuđa, gromoglasno je odjeknulo: „To je laž! Dosta s lažima!“ Ton je ubrzo dobio i sliku, a javnost je u „Utisku“ stekla utisak da svedoči nezapamćenom presedanu i iskoraku hrabrih profesionalaca, koji odbijaju da ćute i saučestvuju u organizovanom razaranju države i društva. Tako su tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović postale simbol otpora, dokazi da u tužilaštvima i dalje ima profesionalaca koji služe zakonima i javnom interesu.

Odmazda režimskih kadrova u pravosuđu, a posebno njihovog neposrednog rukovodioca Nenada Stefanovića, bila je neminovna, ali i nemoćna pred silom javnosti koja je odlučno stala u zaštitu hrabrih tužiteljki, a podršku su im pružali i višenedeljnim protestima.

Ubrzo je u javnosti istupila i njihova koleginica Milena Božović, koja od dolaska Stefanovića na mesto šefa VJT trpi neprekidan progon. Sve tri su glasno otkrile javnosti šta se događa u najbitnijem tužilaštvu u državi, ko zaustavlja postupke i zastupa partijske interese… Savovićeva i Božovićeva su uoči izbora javno potpisale i „ProGlas“, i, na oduševljenje građana, zajedno sa incijatorima bile govornici na tribinama koje su se održavale širom Srbije. Skoro punih godinu dana trpe svakodnevni mobing, svesne da su pod budnim okom izaslanika režima koji su na sve načine pokušavali da ih iskompromituju u javnosti, uz neizostavnu pomoć tabloida. Na njihovu žalost - bezuspešno.

Istrajne političarke -  Marinika i Jelena

Marinika Tepić i Jelena Milošević, narodne poslanice sa liste „Srbija protiv naselja“ iz redova SSP, otpočele su štrajk glađu, dan nakon što je predsednik republike Aleksandar Vučić proglasio očigledno neregularnu pobedu na izborima. Uprkos mnogobrojnim pokušajima da ih odvrate od štrajka, Tepićeva punih 13 dana odbija da uzima hranu i njeno stanje počelo je ozbiljno da se pogoršava. Niko iz vlasti nije pokazao ni najmanju empatiju prema Tepićevoj, koju nisu poštedeli ni zlonamernih komentara, koji su dopirali od režimskih analitičara sa nacionalnih frekvencija.
„Umesto avansnog javnog oplakivanja Marinike Tepić, kojim se, makar to bilo iz najbolje namere, ponižavaju i ona i njena borba, možemo da utičemo na njenu sudbinu, tako što ćemo stalno, svima, stavljati do znanja šta Marinika radi sebi zbog Srbije, a onda da, siti i naspavani, svakog dana, izađemo na ulice svojih gradova i borimo se za slobodu“, poručio je u autorskom tekstu pisac Marko Vidojković svima koji još nisu dokučili smisao, ali i o težini Marinikinog poteza.
Štrajku glađu se u jednom trenutku pridružila i Danijela Grujić, predsednica je Gradskog odbora Stranke slobode i pravde u Novom Sadu i u poslednjem sazivu Narodne skupštine bila je poslanica poslaničke grupe Ujedinjeni.
Grujić nije bila na listi „Srbija protiv nasilja“ na poslednjih izborima, jer je planirala da se vrati predavanju filozofije u školi.
"Svako od nas u postojećim okolnostima, u ovoj neverovatnoj krađi, koje ćemo tek postati svesni, mora da učini maksimalni napor da se odupremo, jer ako ovo prođe, sve u ovoj zemlji će moći da prođe“, kazala je ona.

Ceca i Anita

Majske tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u selima u okolini Mladenovca uznemirile su i one građane koji su do ovih strašnih događaja verovali u održivost „mikro svetova“. Takozvana kritična masa, prvi put posle petooktobarskih promena, ponovo se okupljala nedeljama na beogradskim ulicama. Građansko „buđenje“ je tada konačno nastupilo. Okosnica skupova postala je borba protiv nasilja, sistemski ukorenjenog u kolektivnoj svakodnevici. U nepreglednim kolonama ožalošćenih građana, koračale su i mnogobrojne javne ličnosti, glumci, sportisti, muzičari… Ma koliko da su skupovi bili masovni, lik jedne žene koja nijednom nije izostala, nije promicao kako građanima, tako ni televizijskim kamerama. Bio je to lik doajenke srpskog glumišta, koja je decenijama unazad član svake porodice i kuće u Srbiji – Svetlana Bojković. Iako je celog života bila društveno angažovana, njen doprinos u aktuelnoj borbi protiv opšteg društvenog razaranja, apsoluno je nemerljiv. U dobu kada bi trebalo da u miru uživa u svemu što je postigla i ostvarila, obožavana Ceca je izabrala da bude na ulici sa svojim građanima. Bilo da ih bodri da se oslobode straha i ne odustaju od borbe za sopstvenu slobodu, bilo da ih podseti da ni njihova zemlja, ni vazduh, ali ni Srbija nisu na prodaju.

Njena koleginica Anita Mančić takođe je jedna od najangažovanijih glumica. Glasno „Ne!“ je uzviknula i zbog kontinuiranog uništavanja Beograda, a pre nekoliko dana predvodila je protestni „Marš za Sajam“.

Veličanstvene profesorke

Bivša rektorka BU prof. dr Ivanka Popović, kao i prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović sa katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta, predstavnice su akademske zajednice koje su bile inicijatori „ProGlasa“. Iako je većina njihovih kolega izabrala da po strani posmatra aktuelna dešavanja, Popovićeva i Džamonja Ignjatović upustile su se u otvorenu borbu za ponovno uspostavljanje sistema vrednosti i vraćanja dostojanstva obrazovnim institucijama, profesorima, nastavnicima, studentima.

Tamara Džamonja Ignjatović bila je i koordinator grupe angažovane za pružanje psihološke pomoći nakon majskih tragedija, a nakon što je jasno poručila da neće dozvoliti da njom upravlja dnevna politika, proglašena je nepoželjnom, kako u stručnim krugovima, tako i u vladinom timu.

Na meti režima našla se i profesorka sociologije Zrenjaninske gimnazije Senka Jankov, koja je suspendovana s posla, jer je pozvala učenike da podrže majske proteste „Srbija protiv nasilja“.

Policajka po opredeljenju

Katarina Petrović iz Valjeva dospela je u žižu javnosti nakon što je uhapšena i optužena za zloupotrebu u službi, jer je opozicionoj političarki Mariniki Tepić dostavila podatke o saobraćajnoj nesreći koju je izazvao kum predsednika Srbije Nikola Petrović. U izveštaju koji je dostavila jasno je stajalo da je Petrović izazvao udes na Dedinju u trenutku dok je bio pijan i drogiran. Zbog toga je završila u pritvoru, a potom je i suspendovana s posla, dok je tružilaštvo u Valjevu protiv nje povelo postupak.

Novinarka s petljom

Ivana Milosavljević, studentkinja i najmlađa članica redakcije CINS-a, razotkrila je „SNS kol-centar“ koji raspolaže ogromnim svotama novca nepoznatog porekla, kao i organizovanu kriminalnu grupu koja se bavi kupovinom glasova, kao deo naprednjačkog izbornog inženjeringa. Istraživanje Milosavljevićeve, koja se infiltrirala u „kol-centar“ i bila spremna da zarad istine rizikuje sopstvenu bezbednost, naišlo je na oduševljenje kako profesije i kolega novinara, tako i znatnog dela javnosti.