Grujičić: Od 1999. imamo povećanje maligniteta, tumori sve agresivniji

Gostujući na RTS ona je kazala da su tumori sve agresivniji, kao i da je to uticalo i na porast steriliteta, autoimunih bolesti, kao i mentalnih smetnji."Ne treba zaboraviti ni efekat hemijskog zagađenja koje je bilo prisutno, a o osiromašenom uranijumu da i ne pričam", naglasila je Grujičićeva.Istakla je da je problem ljudi koji negiraju loš uticaj uranijuma i osiromašenog uranijuma što ne razumeju šta je kancerogeneza."Radijacija postoji u tom trenutku kada dođe do eksplozije, posle toga stvar rade nanočestice. Znači, ulaze vam u pluća, u digestivni trakt, ulaze u bubrege i onda možete svakog trenutka očekivati da ta jedna alfa čestica koja je 50 puta kancerogenija nego bilo koja izađe iz jednog atoma osiromašenog uranijuma koji je u vašem telu i od normalne napravi malignu ćeliju", objasnila je ministarka.Navodi da su sedam godina nakon bombarodvanja uočili najpre porast obolelih od leukemije, limfoma, kao i da su to takozvani sistemski maligniteti."Da bi se solidni tumori pojavili posle 10, 15 godina u povećanom broju, a ne samo u povećanom broju nego su i agresivniji. Ako ste ranije na primer na mozgu imali tumor koji je lokalizovan u čeonom režnju, potiljaćnom režnju ili slepoočnom režnju – sada imate od čeonog do slepoočnog i sve više i više takvih. Bukvalno su tumori postali bolesti mozga", ističe Grujičićeva.Naglasila je da je mnogo učinjeno poslednjih desetak godina da niko ne čeka na zračnu terapiju, da imamo 21 linearni akcelerator, dva iks noža, jedan gama nož, kao i da ćemo dobiti i magnetni nož."Zaista na radioterapiju ne mora da se čeka, više od 80 novih lekova je stavljeno na listu Fonda. Lečenje je daleko bolje, ali smo i dalje na vrhu po broju smrtnosti i ja kao kliničar to mogu da objasnim jedino agresivnošću tumora", poručuje ministarka.Dodaje da je tako ne samo kod nas nego i u okolnim zemljama."To je u proleće 1999. godine bila regionalna ekološka katastriofa", ističe.Ukazuje da to može naučno da se dokaže, kao i da se moraju uraditi određene fizičke i hemijske pretrage, a da na kraju tu radi i matematika."Ne vredi da ovako govorimo, jedni govore opasno je, drugi govore nije opasno. Ali zaista, korišćenje osiromašenog uranijuma, koji nije recimo očišćen na granici prema Albaniji i Crnoj Gori, nije doveo samo do pojave onkoloških bolesti, imamo evidentan porast steriliteta kod muškaraca, evidentan porast autoimunih bolesti svih vrsta, patološke trudnoće, pitanje određenih mentalnih smetnji kod deca koja su rođena u tom periodu ili kod roditelja koji su bili izloženi svim tim negativnim dejstvima", navela je Grujičićeva.Ocenjuje da je to bio "jedan ružan i nečovečan eksperiment nad čitavim regionom, ne samo nad Srbijom i Crnom Gorom."Nadam da će međunarodna naučna zajednica shvatiti da to na jedan naučan način treba da ispita i posebno da se zabrani oružje sa osiromašenim uranijumom", poručila je ministarka.Govoreći o Zakonu o zabrani pušenja, ističe da se nada da će on biti donet u toku ove godine i da je za donošenje takvog zakona potrebna podrška cele Vlade."Iskreno se nadam da će u toku ove godine biti donet taj zakon, ali moramo ga zaista dobro pripremiti. Svi se plaše nekakvog udara, ali ne zaboravite da dve trećine ljudi su nepušači. Oni ne mogu da dolaze u te zatvorene prostore upravo zato što im smeta dim", ističe Grujičićeva.Naglašava da ona nikome ne može da zabrani da puši, ali da je definitivno dokazana štetnost duvana."Definitivno je on povezan sa karcinomom pluća. Po pravilu obolevaju ljudi koji ili su pušači ili imaju oštećenje zbog toga što su u blizini pušača. Imamo 7.000 novoobolelih svake godine od karcinoma pluća", dodaje ministarka.Govoreći o retkim bolestima, ona je kazala da će se za dva, tri meseca sve analize raditi u Srbiji. Ukazuje i da imamo povećanje broja obolelih od retkih bolesti, kao i da je "RFZO dobio pozamašnu svotu novca upravo za lečenje pacijenata od retkih bolesti"."Sa druge strane, masa tih analiza koja se ranije radila potpuno u inostranstvu, radi se u Institutu za biološka istraživanja i Instututu za onkologiju i radiologiju. Što znači da se samo manji broj analiza još uvek ne radi u Srbiji, a ja se nadam za jedno dva, tri meseca da će se kompletne te analize koje su neophodne raditi ovde i to vrlo kvalitetno i na istom nivou kao u inostarnstvu i to odgovorno tvrdim", navodi ministarka.Objasnila je da da su doneli pravnilnik da se daju lekovi koji za jednu bolest nisu registrovani, ali se zna iz iskustva poslednjih 30 godina, da su efikasni za druge lokalizacije."Tako da Fond je pokušao malo tu da ograniči ne znajući kakvi će biti ekonomski efekti samo na onkologiju, na sve bolesti za decu, ali mi smo insistirali u Ministarstvu da to bude i za autoimune bolesti", dodaje Grujičićeva.Pozvala je kolege da se ne ustručavaju – konzilijarna odluka, etički komitet i pacijent dobija lek."Do sada smo se brukali za neke lekove koji su sada zaista jeftini, koriste se već 30 godina, žene su recimo morale da idu u privatne ustanove, mislim da sa tim treba definitivno da se prekine", navodi ministarka.Dodala je da će se sada u Ministarstvu zdravlja uvesti kontrola nabavke opreme."I ja bih volela da imam svemirski brod, ali da li je on meni potreban ili nije. Prema toma, mora se napraviti racionalizacija i zato je neophodno da se obiđe sve", objasnila je Grujičićeva.BONUS VIDEO Intervju dr Milan Žegarac direktor Instituta za onkologiju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=intervjudrmilanzegaracdirektorinstitutazaonkologijuik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5511019"]