Nakon godinu dana od spektakularnog otvaranja auto-puta "Miloš Veliki", pored njega nema apsolutno nikakvog sadržaja, ni jedne benzinske pumpe, prodavnice, motela, samo po neki montažni toalet, verovatno zaboravljen nakon proslave.
Na današnji dan prošle godine, nova deonica auto-puta od Obrenovca do Ljiga otvorena je uz do sada neviđeni spektakl koji je javni servis Srbije prenosio uživo čitava četiri sata.
Naime, 18. avgusta prošle godine, oko 15.30, ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da je „Miloš Veliki“ spreman za otvaranje i poručila: „Neka nam je svima srećan auto-put!“. Nakon toga je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, VIP zvanicama i novinarima, od naplatne rampe Obrenovac otvorenim autobusom krenula u obilazak „srećnog“ auto-puta, sve do Ljiga.
Ali gle čuda, delegaciju je usput, kod naplatne rampe Ub, zaustavio, ni manje ni više, nego knez Miloš Obrenović, po kom je auto-put dobio ime: u izvođenju glumca Nenada Jezdića, prigodnim, velikim rečima, dočekao je prve putnike.
Do Ljiga je bilo još usputnih stanica, na kojima su se u narodnim nošnjama izvodile tradicinalne igre, degustirale razne srpske đakonije, da bi se čitava ceremonija, satima kasnije, završila uz vatromet, pesmu „Igrale se delije“ i predsednikovo podsećanje da se na sve to čekalo čitavih 70 godina.
Četiri meseca kasnije, otvoren je i „dodatak“ ovom auto-putu, deonica Surčin – Obrenovac duga 17,6 kilometara. Ni ovog puta nije izostala ceremonija kojoj je prisustvovao državni vrh i brojni građani, a koja je krunisana pesmom „Auto-put”.
Iako je slavno počeo, „Miloš Veliki“ nije u istom maniru i nastavio. Već prvog dana nakon otvaranja, videlo se da je ovo monumentalno delo zapravo nedovršeno i da mu, za početak, nedostaju pristupne saobraćajnice.
Ovo je izazivalo ogromne gužve – odmah posle otvaranja, na starom Obrenovačkom putu pojavila se tolika gužva da su gradski autobusi kasnili i po pola sata, dok je ekipi RTS-a za tridesetak kilometara od Beogradskog sajma do Mislođina trebalo čak 45 minuta.
Iako je problem sa pristupnim saobraćajnicama kasnije rešen, put i dalje deluje nezavršeno – uz ovu deonicu, dugu 120 kilometara, nema nikakvog dodatnog sadržaja. Obevezno je krenuti sa dovoljno vode i goriva, jer usput ne postoji ni jedna benzinska pumpa, motel, prodavnica. Ponegde se može naleteti na montažni toalet, pogodnost koja se može iskorsititi ukoliko se uoči na vreme.
Osim akutelnih, ovaj put su pratili i brojni problemi tokom izgradnje.
Priča o izgradnji deonice Ljig–Preljina na Koridoru 11 počinje još 2012. godine, kada je nakon potpisivanja ugovora između investitora Koridori Srbije i izvođača radova, firme Azvirt iz Azerbejdžana, vrednog 308 miliona evra (300 miliona iz kredita i osam iz budžeta) kao rok za igradnju 40,4 kilometra auto-puta sa tunelima i mostovima postavljen 25. avgust 2016. godine.
Vučić je u februaru 2016. godine svečano proslavio probijanja tunela Savinac kod Takova, da bi već šest meseci kasnije, počeo da se nervira zbog kašnjenja na izgradnji deonice Ljig–Preljina. On je 26. septembra 2016. izjavio da naše firme ne rade dobro, da ih više neće angažovati „jer pokrivaju samo svoje gubitke iz prethodnih poslova“, i naglasio: „Imamo pare, dali smo pare, aman, kada ti damo pare, uradi to.“
Dva dana kasnije „Kurir“ je objavio da su na deonici Ljig–Preljina tuneli Brđani i Šarani niži za čak 30 centimetara i da dva šlepera u njima ne mogu da se mimoiđu, a da je za to kriv podizvođač Planum.
Ovo su, već sutradan, demantovali Koridori Srbije kao investitor, a i direktor Planuma Ratomir Todorović tvrdeći da je to sve apsurdno i da takva greška ni u kom slučaju ne može da se desi. Todorović je dodao da je za tunel Šarani zadužen podizvođač Energoprojekt, a ne njegova firma, dok su Koridori Srbije čak snimili video na kom se vidi da dva šlepera vozeći paralelno izlaze iz tunela.
Ministarka Mihajlović je priznala da je bilo problema sa ovim tunelima: „Preduzeće Planum je loše uradilo dva tunela na auto-putu, a za ovaj posao će dobiti 60 miliona evra. Nisu krivi radnici već direktor Planuma koji je odlučio da u svojoj zemlji tunele radi sa starim mašinama, dok mu nove rade u Rusiji. To je nedopustivo.“
Ipak, uprkos demantima, dva sporna tunela – „Brđani“ i „Šarani“ – do dana današnjeg ostali su bez asfaltnog pokrivača, samo sa truckavom betonskom podlogom, dok su svi ostali tuneli na ovom auto-putu asfaltirani.
Papreni kilometri
Četiri deonice auto-puta „Miloš Veliki“ koštale su 638 miliona evra.
Deonica od Ljiga do Preljine, odnosno Čačka, u dužini od 40,3 kilometara, koja je otvorena pre tri godine, iznosila je 450 miliona evra.
Još tri deonice (Obrenovac-Ub, Ub-Lajkovac i Lajkovac-Ljig), koje su prošle godine svečano su otvorene, u dužini od 62,7 kilometara, koštale ukupno oko 430 miliona evra. To znači da je u proseku kilometar autoputa na ove tri deonice iznosio 6,85 miliona evra.
Pročitaj još:
Ovde je uračunata i problematična deonica Ub-Lajkovac koja je, najpre, građena od 2010. do 2014. u vreme kada je ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture bio Milutin Mrkonjić, da bi se krajem 2017. godine ispostavilo da 2,5 kilometara zbog oštećenja mora ispočetka da se radi. Procena je da je izgradnja samo ove deonice od 12,5 kilometara koštala oko 100 miliona evra, odnosno osam miliona evra po kilometru.
Na autoputu “Miloš Veliki” poslednja je puštena u saobraćaj deonica Surčin-Obrenovac u ukupnoj dužini od 17,6 kilometara, a izgranja ove deonice zajedno sa 1,7 kilometara dugačkim mostom iznad Kolubare i Save koštala je čak 208 miliona evra. To znači da je kilometar autoputa na njoj iznosio enormnih 11,8 miliona evra.
Sve u svemu, za tol’ko para, mnogo buke, a premalo muzike.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare