Zajednica gluvih i nagluvih u Srbiji koja broji oko 10.500 članova, u svakodnevnom životu se susreće sa diskriminacijom i brojnim predrasudama ljudi iz čujuće populacije, a jedna od najčešćih diskriminatornih pojava, koju građani nesvesno prave je kada gluvu osobu, nazivaju 'gluvonemom'", ukazuju u kragujevačkom Udruženju gluvih.
Za ljude koji čuju, svako ko ne govori glasno kao oni je gluvonem, a to nije tačno tumačenje, naglašava Suzana Maslać Matović, sekretar kragujevačkog Udruženja gluvih i nagluvih i nekadašnja predsednica Saveza gluvih Srbije. Ona objašnjava da je „gluvonem“ prevaziđen izraz koji se ne koristi od 2006. godine, donošenjem UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, prema kojoj se sa medicinskog pogleda na invalidnost prelazi na socijalni.
„Nažalost on se najtvrdokornije zadržao u zdravstvu i stoga je neophodna reforma celokupnog sistema kako bi se dosledno poštovala UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (OSI) i dostojanstvo samih osoba koje imaju stepen invalidnosti“, ističe Maslać Matović.
Znakovni jezik je, objašnjavaju u Udruženju, jezik koji gluve osobe formiraju pokretima ruku i tela, uključujući ekspresiju lica i pokrete usana, čime prenose određeni smisao. Kao takav, ističu, jezik ima svoju fonologiju, morfologiju, semantiku i sintaksu, kao i svi drugi govorni jezici, pa se zbog toga zalažu za povlačenje reči „gluvonem“ iz svakodnevne upotrebe. Smatraju da ovakve informacije do šire populacije, najbrže dolaze putem medija, pa apeluju na sve medijske kuće da umesto izraza „gluvonem“, uvek koriste – gluv, nagluv.
U Srbiji je 2015. godine usvojen Zakon o upotrebi srpskog znakovnog jezika (SZJ), koji je prihvaćen kao maternji jezik gluve populacije. Maslać Matović navodi da se primena Zakona slabo sprovodi, pre svega zbog nepoznavanja i neupućenosti šire populacije, a da je ta pojava najizraženija na jugu Srbije.
„U većim gradovima je malo bolja situacija, ali čak i posle pet godina od usvajanja, primena nije zadovoljavajuća, jer znakovni jezik nije zvaničan u školama za gluve. Roditelji koji čuju, a imaju gluvo dete ne žele da uče i koriste znakovni jezik i zabranjuju detetu da ga koristi, što je kršenje prava deteta na obrazovanje. Zabraniti korišćenje znakovnog jezika gluvom je isto što i zabraniti Brajevu azbuku slepom licu. Nastavno osoblje ga ne poznaje dovoljno, tako da gluva deca polovično usvajaju znanja“, precizira ona, dodajući da i u visokom obrazovanju postoje poteškoće.
„U redovnom obrazovanju gluva deca ili studenti nemaju asistenta tumača, kao ni hvatača beleški tako da nisu u ravnopravnom položaju sa đacima koji čuju. Zanimanja za gluve ostala su skoro ista preko 50 godina -bravari, knjigovesvci, frizeri, konfekcioneri, limari, jer donosioci odluka ne poznaju dovoljno svet gluvih i ne uvažavaju preporuke naše zajednice, tako da nisu upoznati sa potrebama, ali i mogućnostima gluvih“, pojašnjava ona.
Takođe, Maslać Matović navodi i da su gluvi u svetu, zahvaljujući zaokretu u obrazovnom sistemu, danas uspešni pravnici, inženjeri, edukari, dok su u Srbiji za njih „rezervisana“ uglavnom mesta u proizvodnji.
Otežana komunikacija sa gluvim osobama
Osobe sa oštećenim sluhom u Srbiji, otežano komuniciraju sa čujućom populacijom, ali ne zbog toga što se ne izražavaju glasovno, već zato što velika većina ljudi ne zna i ne razume znakovni jezik, ističu u kragujevačkom Udruženju gluvih i nagluvih.
„Pristup informacijama i komunikacijama nije na znakovnom jeziku, ni na titlu, niti se prevode sva zvanična saopštenja,tako da su gluvi uskraćeni za informacije koje ljudi zdravog sluha dobijaju putem radija, tv, usmeno ili na više načina. Zaposleni u javnim službama, na primer šalterski radnici, ne znaju znakovni jezik, a trebalo bi da imaju minimum znanja o načinu sporazumevanja i poštovanja dostojanstva gluvih i nagluvih klijenata“, naglašava nekadašnja predsednica Saveza gluvih Srbije.
Ona pojašnjava da gluve osobe nemaju intelektualne smetnje, već samo problem u komunikaciji, te da brojne predrasude okoline pojačavaju invalidnost.
Maslać Matović se priseća i da je posle usvajanja Zakona o upotrebi znakovnog jezika 2015. kao deo tima Saveza gluvih Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, naredne tri godine bila promoter Zakona na tribinama širom zemlje, ali da je broj prisutnih uvek bio mali, što prema njenoj oceni samo pokazuje kolika je nezainteresovanost društvene zajednice i javnih službi da se edukuju i kako kaže, upoznaju sa svojim obavezama.
Dodaje da kragujevačko Udruženje aktivno radi na misiji razvijanja svesti o značaju znakovnog jezika među čujućom populacijom u celoj Šumadiji, te da kroz brojne tribne, radionice znakovnog jezika za javne službe, zdravstvene radnike i policiju, skreće pažnju na neophodnost primene Zakona.
„Klima se menja nabolje, ali nažalost još uvek ima predrasuda, što nam govori da je neophodna kontinuirana edukacija i podrška medija.
Od 2011 godine Udruženje sprovodi male škole znakovnog jezika za đake koji čuju kako bi od malih nogu prihvatili svoje vršnjake koji ne čuju, i cilj nam je da se znakovni jezik uvede kao izborni predmet u redovne škole,kao što postoji u nekim zemljama EU i Amerike.
Takođe, Udruženje je raelizovalo brojne aktivnosti sa ciljem da senzibiliše društvenu zajednicu i možemo reći da smo prošli put od sažaljenja do ravnopravnih građana“, zaključuje Maslać Matović.
Stereotipi i predrasude pojačavaju invalidnost
Tumači znakovnog jezika su posrednici u komunikaciji gluvih osoba, pogotovo kada treba da ostvare komunikaciju u zdravstvenim ili pravosudnim ustanovama. Znakovni sudski tumač Nada Jevtović, za Nova.rs pojašnjava da je gluvim osobama zakonom priznato pravo na upotrebu svog maternjeg jezika, ali da u institucijama i dalje redovno nailaze na, „ukorenjene ostatke prošlih vremena“.
„Gde god da se nađemo mi ukazujemo na ispravno oslovljavanje gluvih osoba. Cilj nam je da reč ‘gluvonemi’ u potpunosti iskorenimo iz upotrebe, a verujte lekari i medicinsko osoblje prednjače u njenoj upotrebi. Prosto, njima u sistemu stoji tako i oni svi doslovce upotrebljavaju pojam‘gluvonem’, ali na sreću, uvažavaju kada im skrenemo pažnju i kasnije počinju sami da se koriguju“, kaže Nada Jevtović.
Ona dodaje da se svi članovi zajednice gluvih, kao i tumači i prevodioci znakovnog jezika, zalažu za prelaz sa takozvanog medicinskog na socijalni model oslovljavanja. Naglašava i da je u ovoj zajednici stasala generacija mladih, samostalnih i hrabrih ljudi, koji prate svetske i evropske standard koji se odnose na prava gluve populaciji, te veruje da će se oni izboriti za ublažavanje jezičkih barijera i predrasuda koje čujuća populacija ima prema kulturi gluvih.
„Populacija gluvih u Srbiji uskraćena je za mnoge posvlastice koje imaju gluvi u regionu i zemljama EU kao što su pravo na besplatna pomagala – bebi alarme, budilnike sa vibracijom, povlastice u gradskom i međugradskom prevozu,socijalno stanovanje,novčanu podršku. Gluvi u Srbiji to nemaju, za razliku od drugih OSI koji godinama ostvaruju određene beneficije“ zaključila je Jevtović.
Gluvi ljudi žele da budu ravnopravni i korisni u zajednici
Gluvi ljudi su umnogome doprineli društvenoj zajednici. Posle oslobođenja zemlje, 1948. godine su učestvovali u Omladinskim radnim akcijama gde su radili na izgradnji autoputeva, škola, fabrika, kao što je Zavodi „Crvena zastava“, gde je radilo preko 100 gluvih i nagluvih ljudi.
Naši članovi su danas zaposleni u ‘Fijatu’ i kooperantima, kao i drugim proizvodnim firmama i štamparijama u Kragujevcu. Stariji radnici su nagrađivani odlikovanjima za svoj rad, čime istačemo da su gluvi sposobni isto kao i ljudi koji čuju.
Na te činjenice stalno ukazujemo novim poslodavcima kod kojih primećujemo strah da zaposle gluvog radnika, što nas brine, tako da radimo na promociji pozitivnog zapošljavanja gluvih i nagluvih. Gluvi i nagluvi su kao i drugi, imaju porodicu, decu, rade, bave se sportom, kulturom, putuju, plaćaju porez, žive u lokalnoj zajednici koja se svakim danom menja nabolje i prihvata svoje gluve sugrađane.
Donošenjem pozitivnih Zakonskih propisa – Zakon o upotrebi znakovnog jezika, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju OSI, uticali su da osobe sa invaliditetom, pa i gluvi budu vidljivi i ravnopravni u društvu. a raznovrsne aktivnosti inavlidskog pokreta doprinele su unapređenju kvaliteta života osoba sa invaliditetom, pojašnjava za Nova.rs Suzana Maslać Matović, sekretar Udruženja gluvih i nagluvih Kragujevac.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar