Živimo u paklu. Očajni smo i gladni. Prepušteni smo ovom sistemu u kojem nema mesta za bolesne. Sve nam je izgorelo u požaru u stanu pre tri meseca, a onda su se kod mog brata javili napadi izazvani neurološkom bolešću, da bi nam u Centru za socijalni rad na Voždovcu, na svu našu muku, predložili da nas smeste u prihvatilište. Prvo samo njega, a onda su predložili da odem i ja, jer nemaju drugo rešenje, kroz suze za Nova.rs priča Jelena Počuča (49), koja se brine o bratu Nikoli (50), obolelom od neurološke Hantingtonove bolesti, za koju je neophodna nega tokom 24 sata.
Ona navodi da je u bezizlaznoj situaciji, jer ne može da radi dok čuva bolesnog brata, primanja su joj 37.000 mesečno, a sve što su imali je odneo požar.
„Brat nema šta da obuče, plakar u kojem je bila njegova odeća je potpuno izgoreo, a sve što je imao bilo je u njemu. Sad nosi moje stvari, jer nemamo drugog izbora. Do požara je bio dobro, radio je na građevini, a ja sam se zaposlila u Maksiju kao kasirka. Međutim, sredinom decembra, tokom noći je došlo do požara koji je on slučajno izazvao, ali je oboleo i ne mogu ga kriviti. Pola stana je izgorelo. Iznajmljujemo taj stan već neko vreme i gazda nam je dozvolio da ostanemo dok se ne snađemo. Međutim ne možemo da se snađemo kad nemamo kud. Bratu se bolest aktivirala i ne može da hoda, a još manje da bilo šta radi. Sedam dana posle požara je još mogao da se kreće, izašao je napolje i nije ga bilo skoro 27 sati. Pronašla sam ga na autobuskoj stanici bez patika, umazanog blatom, u nekoj tankoj majici na temperaturi ispod nule. Odvela sam ga u bolnicu i tamo su posle svih pregleda zaključili da više ni trenutak ne sme da ostane sam. Od požara je potpuno nesposoban, na teškim je terapijama, a neurolozi kažu da mora biti hitno smešten u dom gde će imati lekarsku negu tokom 24 sata. Ne mogu sama da brinem o njemu, jer dok sam kod kuće ne mogu da radim, a nemamo druga primanja” priča Jelena u očaju.
Ona naglašava da već tri meseca trpi psihofizičko zlostavljanje od strane Centra za socijalni rad Voždovac, gde je išla da traži pomoć.
„Doveli su me do propasti. Moj brat sad nije bezbedan ni za sebe, ni za okolinu. U centru za socijalni rad smatraju da ja mogu da brinem o njemu da mu dajem lekove, čistim ga i negujem tokom danonoćno, a ne shvataju da ću tako izgubiti posao i da ni on ni ja nećemo imati od čega da živimo. Nama 22.000 ode mesečno na račune i infostan, a moja plata je 37.000 dinara. Majka nam je bolovala od iste bolesti, celog života sam brinula o njoj i moje zdravlje je popustilo. Nemam više snage. Potrebna nam je pomoć, ali u ovoj državi nemate kome da se obratite, niko vas ne čuje“, naglašava Jelena.
Gazda stana sprema renoviranje, tako da će brat i sestra Počuča kroz nekoliko dana morati da traže novi smeštaj.
„U centru izgleda ne razumeju da je u stanu ‘bomba’. On svakog časa može uraditi nešto nepredviđeno i zbog toga mora neprestano biti pod nadzorom. Već tri meseca od jutra do mraka skupljam dokumenta kako bih ga bezbedno smestila u ustanovu gde će imati normalnu medicinsku negu i gde će brinuti o njemu, a u centru nude prihvatilište za beskućnike. Nudili su i meni da se prijavim, pa da odemo tamo zajedno. Jezivo! To je njihovo jedino rešenje. Spavam po dva sata, budim se u strahu, proverama gde je i šta radi. Ovo je neizdrživo. Plašim se da će se meni nešto desiti ako ovako nastavimo da živimo. Nemoćna sam i to je ono što me najviše boli” kaže u suzama Jelena.
Ako centar za socijalni rad uskoro ne pronađe trajno rešenje za Nikolu Počuču, njegova sestra Jelena će sa dokumentacijom otići na sud.
„Očekujem da ga centar smesti privremeno u bolnicu, pa kasnije u dom, kako bih mogla da počnem da radim, da pomognem i njemu i sebi. Ne mogu ni dokumentaciju da završim jer stalno moram brata da vodim gde god da se pomerim, ne sme da ostaje sam. Spremna da ih tužim, ako niša ne učine, jer svesno dovode u opasnost moj i njegov život, ali i okolinu” naglašava Jelena.
Centar za socijalni rad: Preduzimamo sve mere
Gradski centar za socijalni rad u Beogradu upoznat je sa slučajem porodice Počuča i aktivno radi na zbrinjavanju korisnika N.P., kažu za Nova.rs.
„U proteklom periodu porodici N.P. pružana je pomoć i podrška iz oblasti socijalne, materijalne, savetodavne oblasti. Aktuelno preduzimamo sve mere iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom da navedeno lice trajno zbrinemo u adekvatnu ustanovu. Gradski centar upućuje, ali ne odlučuje i ne može da utiče na prijem korisnika u neku ustanovu. U ovom slučaju obratili smo se za hitan prijem svim adekvatnim ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite, pa se nadamo da će N.P. biti zbrinut u što kraćem roku. Što se tiče predloga za smeštaj u Prihvatilište, s obzirom da je član porodice koji brine o N.P. navela da je neophodno urgentno zbrinjavanje, predložili smo Prihvatilište kao jedinu mogućnost i ustanovu za urgentno zbrinjavanje socijalno ugroženih lica, dok se ne obezbedi trajni oblik zaštite na čemu se aktivno radi“, kažu u Gradskom centru za socijalni rad.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare