Penzioneri, penzioner, bračni par, stari ljudi, šetnja, lepo vreme, jesen
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

„Srbija, zemlja staraca“, ostaje bez svog najbrojnijeg dela stanovništva – penzionera, kojih je prema podacima iz PIO fonda u protekle dve i po godine za čak 58.000 manje nego pre pandemije koronavirusa, tačnije umrlo je za 48.000 više građana starijih od 65 godina, u odnosu na period pre kovida. Osim što spadaju u zdravstveno najosetljiviju grupu građana, penzioneri su i najsiromašniji, a preživeti koronu i hronične bolesti, zahteva deblji novčanik i pomoć privatnog zdravstvenog sektora, koje oni ne mogu da priušte, pa ostaju „ispod crte“, prepušteni na milost i nemilost državnom zdravstvu, koje ne mari za stare.

Pročitajte još:

„Prirodno je i normalno da penzioneri umiru u najvećem broju, ali smrtnost najstarijih je tokom pandemije ogromna jer nije uslovljena samo godinama i virusom, već i finansijama, bez kojih je lečenje u Srbiji postalo nemoguće. Kažu da je pandemija kriva što je povećan broj smrtnih slučajeva u najstarijoj populaciji, ali nije sve do virusa. Supruga i ja, evo, ne možemo već nedeljama da nađemo ko će da nam uradi kolor dopler snimak, jer ne može preko državnih ustanova, znači mora da se plati. Isto važi i za preglede, operacije i razna druga snimanja. Ko ne može da plati, taj ne može ni da se leči i umire“, kaže za Nova.rs Mile Delić, vojni penzioner iz Beograda.

Ko su bili ti penzioneri?

„Zanima me kakva je bila materijalno finansijska struktura tih 58.000 penzionera, kojih više nema, da li su bili dobrostojeći ili su bili na granici socijalnih slučajeva, jer stotine hiljada penzionera ima penziju manju od 15.000. Oni ne mogu da priušte usluge privatnih lekara, ne idu u privatne laboratorije, klinike na snimanja i intervencije, a u državnim klinikama su ispod crte. Nikoga ne zanima bolesni penzioner, koji ima preko 80 godina i penziju od 15.000, to je nepostojeća vrsta za državu, koja njihovu smrt ne vidi kao gubitak. Iz tog razloga stare, bolesne ljude, masovno otpuštaju iz državnih bolnica, sa izgovorom da za njih ‘nema mesta'“, sa gorčinom u glasu kaže Delić.

Foto:Specijalna bolnica „Sokobanja“/promo

Do 2020. u Srbiji se svake godine broj penzionera smanjivao za oko 6.000.

„To znači da bi za dve i po godine trebalo da bude oko 15.000 penzionera manje. Kada od 58.000, za koliko ih je manje u PIO fondu od 2020., oduzmete 15.000, što je bio očekivani gubitak, dolazi se do cifre od 43.000 duša, koje je direktno ili indirektno odnela pandemija. Nisu svi umrli od kovida, neki su preminuli sa virusom, a neki zbog njega. Odnos se ne zna. Bilo je starijih građana koji su imali hronične bolesti, pa su se zarazili kovidom i umrli u toku lečenja. To znači da su umrli sa kovidom, a postoje slučajevi onih koji nisu imali kovid, ali nisu mogli da dođu do lekara jer su zdravstvene ustanove bile crvene zone. Njima se osnovna bolest pogoršala i umrli su, neki su imali potrebu za urgentnom intervencijom koja je izostala, i to su indirektne posledice kovida“ objašnjava za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.

najstariji par na svetu
Foto: Shutterstock

Ukupan „višak“ smrtnosti zbog kovida, u Srbiji je od 2020. do danas preko 61.000 umrlih, naglašava on.

„Kada od ovog broja oduzmete onih 43.000, dobijate 18.000 ljudi, a to je radno sposobno stanovništvo, koje je odnela pandemija na ovaj ili onaj način. Možda se ministar finansija raduje jer će isplaćivati manje penzija, ali naše društvo je izgubilo 18.000 sredovečnih i mladih ljudi, koji su još mogli da doprinose zajednici, a to svako treba da ima u vidu“, kaže dr Radovanović.

Naime, isplatu penzije ove godine dočekalo je 1,649 miliona penzionera u poređenju sa 1,692 miliona koliko ih je bilo na kraju 2021., dok je godinu dana ranije, na kraju 2020. godine, penziju primalo 1,708 miliona najstarijih sugrađana.

Foto: EPA-EFE/TIM KEETON

Inače, prema podacima iz PIO fonda, broj penzionera u Srbiji opada godišnje 1,5 odsto od 2019. godine, što smanjuje rashode u budžetu. Kada se broj preminulih penzionera od 2020. godine naovamo pomnoži sa iznosom prosečne penzije koja je za vreme dve pandemijske godine u proseku iznosila oko 28.000 dinara, rashodi za isplatu penzija prinudno su se smanjili za više od osam i po miliona evra mesečno.

Iz Fiskalnog saveta očekuju da će trend smanjenja iz 2020. i 2021. biti nastavljen. A zbog smanjenja broja penzionera, koje budžet ne predviđa, očekuju da će rashodi za isplate penzija u 2022. biti oko 80 miliona evra manji od onih koji su planirani budžetom.

Naime, kada se pogledaju podaci o broju korisnika penzija u prethodnih pet godina, primetno je da je od početka pandemije povećan broj preminulih. Broj penzionera u Srbiji u 2017. godini bio je oko 1.720.000, dok je u 2018. smanjen za 5.000. U 2019. godini registrovano je 1.708.293 penzionera, što znači da je pre pandemije Srbija godišnje u proseku ostajala bez 6.000 penzionera, pokazuju statistički podaci PIO fonda.

Bonus video: Penzioneri žive na ivici egzistencije

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (56)