0
U Srbiji, bar prema važećem zakonu, poslodavac zaposlenom mora da omogući da iskoristi bez prekida dve nedelje prvog dela odmora. I u papirima se to tako uvek beleži, ali u praksi radnici odmor ni u tom obimu često ne iskoriste. Imajući to u vidu, pojavila se inicijativa da se takva obaveza zakonski ukine. Ono što se postavlja kao pitanje jeste kako će to rešiti problem radnika koji na odmor nisu otišli i po tri godine.
Zakon o radu omogućava radnicima da godišnji odmor iskoriste jednokratno ili u više delova, s tim što bi prvi deo morao da traje kontinuirano tokom 10 radnih dana i da bude „potrošen“ u istoj kalendarskoj godini za koju je stečeno pravo na odmor dok se ostatak može preneti i iskoristiti do 30. juna naredne godine. I sve to lepo piše na papiru. U stvarnom životu, stvari često stoje drugačije, kaže za Novu predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.
„Ono što jeste problem u našoj zemlji, jeste da se postojeći zakoni ne poštuju. Normalno je da podržavamo incijativu da se ukine obaveza korišćenja minimum dve nedelje odmora bez prekida“, kaže sagovornica našeg portala.
Dodaje i da je stanje na terenu potpuno suprotno zakonu.
„Korišćenje godišnjeg odmora, pogotovo onog od prošle godine, ali i redovnog, određuje poslodavac u skladu sa potrebama radnog procesa. Naročito u prerađivačkoj industriji korišćenje godišnjeg odmora uslovljava poslodavac, odnosno ukoliko je proizvodni proces povećan, radniku se zabranjuje korišćenje godišnjeg odmora“, kaže Savić.
Ističe i da je puno primera gde radnici po dve ili tri godine ne koriste ni dan godišnjeg odmora.
„Izgleda neverovatno, ali imamo te slučajeve gde su nam se radnici obraćali sa zakašnjenjem, tek posle dve godine. Dešavalo se i da poslodavci kažu radniku da ne može na odmor u julu, nego tek u oktobru, jer njima to odgovara“, ističe Savić.
Sagovornica našeg portala navodi da se vremenom stanje pogoršava, umesto da vremenom bude bolje.
„Manjak radne snage dovodi do toga da je sve gore i gore. Imamo primere gde poslodavac kaže radniku da može samo deset dana da ide na odmor“, navodi predsednica Asocijacije.
Sagovornica Nova.rs kaže da se radnici u najvećem broju slučajeva obraćaju sindikatima, koji potom vrše direktan pritisak na poslodavce, što u najvećem broju slučajeva urodi plodom.
„Mi uglavnom posetimo kompaniju ili preduzeće u kojima se to dešava. Najčešće lično odemo, što je naporno i nije sistemsko rešenje, ali to pitanje rešimo. Izvršimo pritisak na poslodavca, tako što kažemo da ćemo se obratiti medijima i inspekciji. Uglavnom nađemo rešenje, ali se radnici boje i ne javljaju se“, zaključuje sagovornica našeg portala.
PROČITAJTE JOŠ
Ukidanje obaveze da se prvi deo odmora koristi bar dve nedelje bez prekida dolazi u okviru Naledove „Sive knjige 15“.
Među 15 preporuka koje su izdvojene kao prioritetne našli su se predlozi da se dokumentacija iz radno-pravnih odnosa može digitalizovati tako da osim rešenja za godišnji odmor i platnog lista, zaposleni ubuduće u elektronskoj formi mogu da dobiju i rešenje o porodiljskom odsustvu, plaćenom ili neplaćenom odsustvu, pravilnik o sistematizaciji i druge dokumente.
Takođe, među prioritetnim preporukama je i dugogodišnja inicijativa da se nakon uspešne primene elektronske procedure za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, ona proširi na druge sektore u kojima je prisutan visok nivo rada na crno na privremenim, povremenim i sezonskim poslovima, kao što su građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo, poslovi pomoći u kući.
U sektoru agrara ova procedura je omogućila da za četiri i po godine oko 75.000 sezonaca stekne pravo na penzijsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu za dane tokom kojih su radili.
Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
BONUS VIDEO: Izjava Stefana Bazića otpuštenog radnika
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
