Da li su obrazovnom sistemu koji je u krizi potrebni udžbenici od nacionalnog interesa?

Ministarstvo prosvete predstavilo je nacrt izmena i dopuna Zakona o udžbenicima, koje između ostalog podrazumevaju uvođenje udžbenika od nacionalnog interesa, minimalne i maksimalne cene udžbenika, kao i kriterijume na osnovu kojih škole biraju udžbenike. Proba ove odluke bila je nacionalna čitanka, predstavljena kada smo bili sigurni da u prosveti ima prečih poslova. Ni danas nije drugačije. Šta je između koricama novih knjiga, a šta između redova - Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.

Posle nacionalne čitanke, udžbenici od nacionalnog interesa možda će se naći ispred prvaka i petaka u školskoj 2026. godini. Danas predstavljene zakonske izmene usmerene su na razvoj osećaja pripadnosti, poštovanja maternjeg jezika i negovanja tradicije i ne samo to

„Izmenama zakona predviđeno je da se poveća deo koji se tiče razvoja nacionalnog identiteta kod učenika, razvoja interkulturalnosti, da se u narednom periodu obezbedi da postoje udžbenici od nacionalnog interesa za učenike osnovnih škola, koji bi činili predmeti srpski jezik, srpski jezik i književnost, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, muzička i likovna kultura, kao i udžbenik od nacionalnog interesa za nacionalne manjine“, kaže Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete.

Prosvetari su primorani da se vrate u učionice, mnogi su mesece proveli bez plate, pritiskaju roditelji, pritiskaju i direktori, ali za resorno ministarstvo to nije ključna tema.

„Sve se svodi na kraju na jednu reč – to se zove populizam. Mi inače imamo zakonsku regulativu koja se tako i donosi, da rešavamo neke ad hok populističke teme bez dublje analize šta je zapravo problem u mehanizmu i sistemu koji imamo. Stručnjaci kažu da svi udžbenici doprinose razvoju ličnom i nacionalnom i da izdvajanjem pojedinih udžbenika i pojedinih predmeta nije opravdano, jer je obrazovanje skup, celina predmeta, znanja, veština koje učenici treba da steknu“, smatra Ana Jakovljević, Narodni pokret Srbije.

Izmenama zakona vraća se monopol Zavodu za udžbenike, ocenjuje Jakovljević, iako je jedan od ciljeva izmena zakona unapređivanje transparentnosti u izboru udžbenika. Da je konkurencija zdrava govori primer analize Udruženja izdavača udžbenika nad 8 udžbenika za 8. razred u tome kako je obrađena tema Srba u NDH-a.

„U toj analizi se ispostavilo da zapravo Zavod za udžbenike je najmanje obrađivao tu temu, da recimo spomenik Kameni cvet u Jasenovcu u tom udžbeniku se ne nalazi i ne nalazi se slika Ante Pavelića, dok se u svim drugim nalazi i tu imamo primer kako je konkurencija, odnosno više udžbenika zapravo unapredilo kvalitet udžbenika. Drugo pitanje, kad već imamo konkurenciju, zašto su cene udžbenika previsoke?“, pita Jakovljević.

Nacrt Zakona propisuje i mogućnost određivanja najviše maloprodajne cene udžbenika, kao i njihove maksimalne težine kako bi se zaštitilo zdravlje dece.

„Mi i dalje imamo udžbenike koji su pet puta skuplji no što treba da budu i kada je nešto toliko skupo jasno je da je korupcija po sredi. Kad god imate takav odnos cene u maloprodaji sa cenom proizvodnje nema drugog zaključka. Ove javne rasprave su potpuno beskorisne, tu će proturiti šta žele da proture, čitav proces pisanja zakona je propao, sam proces pisanja zakona treba unaprediti“, otkriva Alek Kavčić, Fondacija Alek Kavčić.

Štampa nije poskupela, tu inflacije nema – cena papira ista je kao i pre tri godine, podseća Kavčić, a zakon o udžbenicima se menjao i pre dve godine za vreme ministrovanja Branka Ružića. Hoće li donošenje ovakvih izmena išta suštinski promeniti?

,“Srbiji nije neophodan udžbenik za nacionalno obrazovanje. Predmeti kao što su bukvar, istorija, geografija i srpski jezik, pružaju dovoljno osnova da se stekne nacionalno obrazovanje onih koji se vaspitavaju u Srbiji. Mi Srbi ni oko čega ne možemo da se dogovorimo, pa sumnjam da bismo uspeli da se dogovorimo i oko sadržaja takvog udžbenika, niti znam osobu koja bi mogla da osmisli takav valjani udžbenik koji bi zadovoljio stanovnike Srbije. Pitanje nacionalnog udžbenika nije pitanje obrazovanja već pitanje politike. Vidim veći problem u tome što nemamo dobro organizovano ministarstvo prosvete niti ministra još od vremena Stojana Novakovića“, kaže Radoš Ljušić, bivši direktor Zavoda za udžbenike.

Prošlo je više od veka otkako je Novaković sproveo reformu obrazovnog sistema Srbije. Krajem 19. veka uvedeno je obavezno osnovno obrazovanje za decu školskog uzrasta i započeta je agenda opismenjavanja stanovništva. Iako je danas pismenost na visokom nivou, veće je pitanje šta čitaju i šta uče nova deca? Javna rasprava o nacionalnom udžbeniku trajaće do 4. juna.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.