U Srbiji gotovo 290 dece čeka usvajanje - veći problem zahtevi potencijalnih roditelja, nego procedura

Kada biološka porodica zakaže, brigu o ostavljenom detetu preuzima država. Domovi za decu bez roditeljskog staranja i hraniteljske porodice, za mnoge su samo privremeni dom do usvojenja.Ove godine je u toku jedno, a imali smo već jedno usvojenje, tako da nema pravila, svaka godina donosi nešto drugo, nije to neki broj kao što se uglavnom u medijima priča, ali u svakom slučaju u interesu deteta uvek jeste ako nemamo rešenje u našoj zemlji da to bude inostranstvo", kaže Mirjana Novakov iz Centra za porodični smeštaj i hraniteljstvo, piše RTS.Na usvojenje u drugu državu odlaze deca za koju se, u roku od godinu dana, ne pronađe usvojitelj u Srbiji. To su deca sa smetnjama u razvoju i teškim zdravstvenim problemima."Naše porodice, na žalost, teško prihvataju decu sa takvim problemima. U ustanovi borave deca većinski koja su sa nekim razvojnim smetnjama, tako da nema mnogo dece koja koriste ovaj oblik zaštite, usvojenje. Negde u proseku između 5 i 7 dece ode na ovaj oblik zaštite. Prošle godine je recimo otišlo 7", napominje Zoran Milačić iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj.Ne traži se dete za usvojitelje već najbolji usvojitelj za dete koje je emocionalno ranjivo i nosi traumu, tvrde nadležni. Zato su greške u proceni usvojitelja, nedopustive."Ministarstvo prati svaki korak pogotovo u međunarodnim usvojenjima a i u domaćim, tako da čak iako bi slučajno došlo do greške u jednoj fazi u sledećoj fazi procene ona se vidi. Dakle, to su četiri ključne velike etape, a između toga mnogo sitnih kontakata, provera tako da i značajan broj stručnjaka je uključen, obavezan je uvid u kompletne spise od strane ministarstva tako da maksimalno je smanjen rizik od bilo kakvih zloupotreba", ističe Smilja Igić, psiholog Gradskog centra za socijalni rad."Priprema zavisi od samog deteta njegovog uzrasta i mogućnosti, ali ono što se pokazalo najboljim to je da detetu kada pokažete fotografije, video snimke, to jeste nešto što je njemu najpribližnije da shvati i dete ima pravo da zna šta ga zapravo tamo očekuje", navodi Mirjana Novakov.Prema Haškoj konvenciji, licencirane agencije koje posreduju u međudržavnom usvojenju, dužne su da o životu deteta u drugoj državi izveštavaju Srbiju tri godine, svakih šest meseci."Dostavljaju sve ono što je važno za razvoj deteta, vrlo često dostavljaju nam fotografije, objašnjenje šta su od škole upisali, šta je eventualno od zdravstvenih intervencija dete imalo, to su neke zanimljivosti koje nas interesuju i mi se uvek radujemo ako dete dobro napreduje, a i roditelji vole da se pohvale", kaže Milačić.Najviše dece bez roditeljskog staranja iz Srbije usvojili su državljani Švedske, SAD, Španije. Domaći usvojitelji retko odlučuju da usvoje dete iz druge države.BONUS VIDEO: „Ona je sada jedno od moje dece“: Malena Aja rođena u ruševinama dobila nov dom, a ima i novo ime

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apbebaizsirijeusvojenads-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5408366"]