Emotivan govor urednice Zadovoljna.rs na protestu protiv akušerskog nasilja: Bolesno je, okrutno, užasno i danas smo ovde zato što to mora da se menja

"Danima mi je u glavi moja mama i sve što sam naučila od nje. Da kao žena moram da budem jaka uvek i za sve. Da ako se sama ne izborim za sebe, niko mi neće pomoći. A s druge strane me je učila da je život za ženu jedno veliko trpljenje i da ću najveći deo te snage morati da trošim na to da bih ćutala i istrpela i ovo i ono, a odlično znate o čemu pričam. I spremala me je na sve što me čeka, nije mi govorila da je život bajka, znala sam uvek da će biti surovo i evo surovo je, bila je u pravu. Ali nije bila u pravu za sve, ja sam dokaz za to i vi ste dokaz.

Nije nam ova snaga danas da bismo trpele nego da bismo se borile da više nijedna posle nas ne mora ovako. Zato želim da zajedno pozdravimo aplauzom najjačim na svetu sve hrabre žene koje su poslednjih godina izašle u javnost sa svojim pričama o stravičnim traumama iz porodilišta, da pozdravimo Maricu Mihajlović, Milicu Filipović, Maju Simić Simeunović i sve druge mame čijih beba više nema i koje su u ovom našem paklu najviše izgubile i te rane nikad neće da zacele. Vi ste naše sestre i hvala vam! Hvala vam što ste hrabre i jake i što niste pristale da ćutite i trpite kao što su trpele generacije i generacije pre nas.

Žene, da li ste svesne da se sa nama taj ciklus nasilja i ćutanja završava, pogledajte oko sebe, gotovo je, mi kažemo stop. Ništa što smo doživele nije normalno i nismo mi za to krive, nismo ni manje vredne, ni razmažene, ni bezobrazne, ni nesaradljive, ni neuračunljive, ni lude. A oni koji jesu krivi moraju da plate. Kriv je sistem koji im je dozvolio da se tako ponašaju, koji ih ni jednog trenutka ne kažnjava pravično i pravedno za propuste i nasilje, koji im je dao odrešene ruke i pustio ih da se ponašaju kako im dođe i nikom ništa.

U trenutku kad žena rađa, njoj mora da se da snaga i podrška i vođstvo kroz porođaj, jer ona rađa dete, ne babica, ne doktor, žena rađa. I ne sme da bude ispada od strane onih koji su zaduženi za dobrobit te porodilje i tog deteta. Ne smeju da vrše nad tobom zahvate ako te o njima nisu informisali i tražili pritisak, ne smeju da viču na tebe, da te vređaju, da te stežu, šamaraju, vezujuju, ne sme da te seku bez preke potrebe, da gaze po tebi i bukvalno i metaforički, da te ostavljaju da satima i satima sama ležiš u bolovima, ne smeju!

Oni ne smeju da donose medicinske odluke u zavisnosti od toga kad im je kraj ili početak smene i koliku si i da li si uopšte dala kovertu. Ne smeju da te pitaju čija si ti pacijentkinja, ne smeju da očekuju da ideš kod njih privatno da bi se osećala bezbedno državno. A sve to rade. Čule smo, videle smo, doživele smo. Ja sam doživela. Marica, Milica, Maja, na stotine žena koje su objavile svoje priče... Previše nas je bre! I nije normalno. Bolesno je, okrutno, užasno i mi smo danas ovde zato što znamo da to mora da se menja.

Dostojanstven porođaj mora da bude osnovno pravo svake žene, to mora da bude imperativ oko kojeg će da se reformiše ceo sistem. To tražimo. Ne tražimo demagogiju. Ok je produženo porodiljsko, ok su novčani podsticaji, ok je pratnja na porođaju, mnogima i to znači, ali jedina stvar koja znači baš svakoj porodilji bez izuzetka je osećaj sigurnosti i poverenje u sistem. Treba mi da znam da ako odem u to porodilište, da će tamo o meni brinuti savesno, humano i sa poštovanjem koje zaslužuje svaka od nas. To je mesto gde počinje sve i zato ovo nije žensko pitanje, ovo se tiče celog društva i možda danas ovde nema 100.000 nas, ali naša poruka treba da se čuje kao da nas je milion. Tolika je naša snaga i tom snagom ćemo se boriti do kraja. Živele", poručila je Dragana Pandurević Jovović na protestu.