Dva konkretna predloga iz usta jednog nastavnika: Da Srbi više ne beže iz prosvete

Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da je najpre važno podsetiti zašto smo došli u ovu situaciju da nema kadrova.„Više od decenije se politički zapošljava, od 2014. imamo zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, plate su takve da je veliki broj prosvetnih radnika otišao iz sistema, a društveni položaj zaposlenih u prosveti je tako nizak da nikog ne privlači. Postoji veliki broj onih koji rade nestručno, jer stručnijih nema“, ukazuje Kokot u Novom danu na TV N1.Kada se radi o nedostatku nastavnika, kaže da je problem selektivan i da zavisi od regiona do regiona, odnosno situacija je bolja u oblastima bliže univerzitetskim centrima, dok je u tzv. ruralnim sredinama alarmantna.Dodaje da primetno nedostaju nastavnici matematike, fizike, hemije, stranih jezika, kao i da je to problem koji se vuče decenijama.Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola navodi da je prosveta profesija od koje se beži, kao i da ćemo u narednih desetak godina teško naći nastavnike.Ističe da, prema podacima Ministarstva prosvete, nedostaje oko 700 nastavnika matematike, 300 nastavnika fizike i 200 nastavnika informatike.„Nedostaju elektro-inženjeri, mašinski inženjeri, lekari, bez tih struka nema srednjih stručnih škola“, poručuje.Navodi i da nam ne treba master za izvođenje nastave, dovoljne su četvorogodišnje studije, „zašto ne bi neko mogao da predaje dva predmeta, zašto ne bi bila stipendija za treću i četvrtu godinu u vrednosti minimalca, zašto ne bi dali stanove“.„Dajete sili, a ne obrazovanju“, kaže.Navodi da bi prosvetni radnici bili zadovoljni da, kao u svuda u svetu, imaju 20 posto više od prosečne zarade, a ne 13 posto manje, kakav je trenutno slučaj.Veljko Ćirović iz Društva matematičara Srbije, komentarišući podatak da je ove godine na Beogradskom univerzitetu 16 studenata upisano na matematiku, a u Novom Sadu svega osam, kaže da su podaci veoma zabrinjavajući za društvo u celini.Taj problem, kako dodaje, neće moći da se reši za kratak period.„Posebno kad je u pitanju matematika, fizika, računarstvo i programiranje – tu ljudi pre biraju da budu deo IT industrije nego da rade u školi“.Ističe da je nesumnjivo neophodno raditi na dugoročnom poboljšanju položaja nastavnika uopšte, a posebno u deficitarnim oblastima.N1„Nije neuobičajeno da im se uvedu deficitarni dodaci“, ukazuje.Navodi da je pored sistemskih državnih rešenja, potrebno i da mediji rade na promociji nastavničkog poziva.„Ministarstvo prosvete je pokrenulo inicijativu da se dođe do nekih pomaka na ovom polju, malo nas je maj (masakr u OŠ Vladislav Ribnikar) u svemu tome poremetio, Srbija više nije ista, posebno u obrazovnom delu, sada sve to treba implementirati u nekim drugim okolnostima. Naš cilj nisu samo materijalna pitanja, već da svi budemo bezbedni“, kaže.Komentarišući izmene zakona o obrazovanju, koje podrazumevaju i da neko ko nije završio matematiku, već neku srodnu oblast, može da predaje taj predmet u školama, on ocenjuje da nije dobro da se neko ko nije odgovarajuće sertifikovan bavi obrazovanjem.„Mora postojati odreeđeni minimalan nivo matematičkog obrazovanj“, ističe.A kada se radi o najavljenim povećanjima plata za prosvetne radnike – pet odsto u septembru, i kumulativno 16 odsto u januaru, Kokot smatra da to „apsolutno neće promeniti ništa“.„Inflacija pojede mnogo pre nego što taj novac uopšte i dođe“, poručuje.Dodaje da je ključni problem ponašanje države.„Država nije promenila nijedan zakon, nijedan propis od 3. maja. Gde su stručni saradnici, psiholozi i pedagozi koji su najavljivani – nema ih nigde“, navodi.Kaže i 10 dana pred početak nove školske godine nema nikakvih promena, zaposleni samo dobijaju nove obaveze.Antić dodaje da nisu toliko presudni psiholozi i pedagozi, koliko razredne starešine, kojima treba povećati naknade.„Kakvu poruku država šalje – sistem je super, a vi treba da budete bolji. Suština je da je vlast nesposobna da se uhvati u koštac sa ovim problemom“, zaključuje Kokot.