Dragi srpski roditelji, 4 miliona puta u toku školske godine ste bili sigurni da je vaše dete na času, u učionici, a nije bilo tako

Situacija sa opravdanim i neopravdanim izostancima razlikuje se od škole do škole, ali se prema iskustvu naših sagovornika, uočavaju neki šabloni.Tako, najviše izostanaka u srednjoj školi prave maturanti, đaci najčešće izostaju kada je period provere znanja i zaključivanja ocena, a primetno je da učenici i osnovnih i srednjih škola, u želji da izbegnu test iz nekog predmeta, ne dođu ceo dan u školu, a to im kasnije roditelji opravdaju, ili donesu lekarsko opravdanje.Svi podaci o đačkim izostancima,  “slivaju” se u Ministarstvo prosvete, koje nije odgovorilo na pitanja Nova.rs o ovoj temi, iako smo im ostavili dovoljno vremena da “pripreme podatke”.Precizne informacije o izostancima, nemaju ni sindikati u prosveti.Jasna Janković predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), za Nova.rs kaže da je u školama evidentno mnogo izostanaka, ali da od nadležnih ne dobijaju nikakve jasne instrukcije šta da rade kod velikog broja neopravdanih časove.Ona je mišljenja da se izostanci sa časova povećavaju iz godine u godinu.Novih podataka nema, a poslednji podaci Ministarstva prosvete o broju izostanaka koji mogu da se pronađu u medijskoj arhivi su iz školske 2013/2014, kada su učenici osnovnih i srednjih škola napravili četiri miliona neopravdanih i oko 46 miliona opravdanih časova.

“U Ministarstvu prosvete znaju da je ogroman broj izostanaka učenika sa nastave i oni se time uopšte ne bave. Danas su sve škole umrežene sa ministarstvom, pogotovo je od korone to podignuto na viši nivo. Ti podaci više ne moraju da se izvlače ručno, već bi do toga trebalo da se dođe na dva klika, ali tih podataka nema u javnosti”, ukazala je predsednica USPRS.Ona je navela da u Srbiji postoji 1.760 osnovnih i srednjih škola koje pohađa oko 800.000 učenika (550.000 u osnovnim i 250.000 u srednjim školama), što bi sa podacima iz 2013/2014 godine značilo da svaki učenik u proseku ima pet neopravdanih i 57,5 opravdanih časova.Ipak, ova matematička sredina nije jasan pokazatelj realnog stanja u svim školama.Stručna škola Kragujevac: “Naši učenici ne beže da bi izbegli lošu ocenu, već zato što im se ne ide u školu”Siniša Kojić, direktor Srednje stručne škole u Kragujevcu, koja je sa oko 1.700 učenika i najveća gradska srednja škola, za Nova.rs ocenjuje da je “bežanja sa časova uvek blo” i da sadašnje generacije ne rade ništa što nisu radili njihovi prethodnici.Ipak, on navodi, da učenici te škole ne “kalkulišu sa ocenama”, već da vreme koje bi trebalo da provode na nastavi, koriste za odlazak u kladionice i kafiće, ili im se, kaže on “jednostavno ne ide u školu”.“Učenicima u stručnim školama našeg tipa, nije problem da dobiju jedinicu, oni neće da pobegnu sa časa da bi izbegli lošu ocenu. Tu je nažalost veći problem, jer oni umesto u školu odlaze u kladionice i na druge sadržaje koji su im primamljiviji, to je najčešći razlog njihovg izostanka”, naveo je direktor.

On kaže da su učenici te škole, u prvom polugodištu napravli 52.189 opravdanih izostanaka, što je prosečno 31,47 propuštenih časova po učeniku i 3.777 neopravdanih, odnosno 2,25 neopravdana časa po jednom đaku.Ističe i da maturanti Srednje stručne škole, manje “beže” u odnosu na maturante gimnazijalce.“U gimnaziji maturanti kalkulišu, ne žele da pokvare prosek, pa kada imaju dobru ocenu izbegavaju testove i ne dolaze u školu. Takođe, pred kraj godine fokusirani su na spremanje prijemnog ispita i opet ne dolaze na nastavu da bi učil za prijemni i ono čime žele da se bave u životu. Kod nas maturanti dolaze u školu, jer je njima završni ispit praktični rad u gotovo svim profilima i oni moraju da znaju da naprave ‘to nešto’, jer sa tim radom dobijaju diplomu za tržište rada”, rekao je direktor Kojić.

Prema njegovom mišljenju, državna matura bi na duge staze rešila problem izostanaka, jer gimnazijaci više ne bi trebalo da uče neko novo gradivo za prijemni ispit i izostaju iz škole,  pošto bi im matura, kako kaže, bila i verifikacioni i kvalifikacioni ispit za fakultet.Opravdanje za ceo dan zbog “bežanja” sa jednog testa – medveđa usluga za decuProfesor istorije i dugogodišnji sindikalni aktivista u prosveti Milan Jevtić iz Kragujevca, za Nova.rs kaže da je sistem ocenjivanja u srpskim školama “kampanjski koncipiran”, pa se dešava da deca u jednoj nedelji imaju više usmenih ispitivanja, testova i pismenih zadataka.On navodi da takva periodična ocenjivanja “idu na ruku” deci da izbegavaju te časove, ali i njihovim roditeljima da im opravdaju izostanke.

“Nije to nikakva novost, tom taktikom su se služile i generacije od pre 30 godina. Naše obrazovanje, jednostavno nije transformisano u dovoljnoj meri da bi to bilo prevaziđeno. Mi, po zakonu, ne možemo da ne opravdamo časove, kada roditelji dođu i kažu da njihvom detetu nije bilo dobro, a zapravo, time im se čini medveđa usluga.Ne možemo da optužujemo decu zbog kampanjskog rada, jer je obrazovanje tako koncipirano. U obrazovanju bi trebalo sve da se promeni. Kod nas je sistem nedovršen, a sve što se menja, nažalost, menja se na gore. Ovde kao krivca vidim Ministarstvo prosvete i vladu Srbije, koji već decenijama obrazovanje tretiraju kao poslednju rupu na svirali i stavku za potkusurivanje stranačke podele resora. Veliki broj izostanaka učenika je očigledna posledica takvog rada”, podvukao je Milan Jevtić.Lekarska opravdanja izdaju se na “dobar dan”Potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević ocenjuje da učenici danas vešto eskiviraju “kritične” dane u školi i da im u tome pomažu pojedini školski lekari, koji, kako kaže, olako izdaju lekarska uverenja, kao i sportski klubovi koji pišu opravdanja za školske izostanke.Ističe da deca to zloupotrebljavaju, pa se u ordinacijama umesto na zdravstvene tegobe, žale na matematiku, fiziku i druge predmete, a kada od sportskih klubova dobiju potpisano blanko opravdanje za dan utakmice, oni umesto jednog, upisuju tri dana.“Deci je olakšano da dobiju ‘papir’, a kada nam donesu takav papir, mi po zakonu sve to moramo da opravdamo”, kaže ona.Dodaje i da u beogradskim gimnazijama postoji nepisano pravilo da izostanak iz škole od jednog dana, roditelji mogu da opravdaju samo jednom u toku jednog polugodišta, a da je za svaki sledeći jednodnevni izostanak potrebno da donesu lekarsko opravdanje.Međutim, kaže ona, u praksi se to ne primenjuje striktno, pa odeljenske starešine na osnovu lične procene,  takve izostanke pravdaju više puta tokom polugodišta.“Roditelji su postali toliko ležerni kada je u pitanju obrazovanje njihove dece, pa sve češće imamo pojavu da nam deca ne polaze u školu 1. septembra već deset dana kasnije, jer su ih roditelji vodili na more. Tako je i tokom zimskog perioda kada idu na skijanje. Napišu zateev direktoru i kažu da su oni uplatili to putovanje. Kada u jednoj školi imate 50 ili 100 takvih zahteva, onda je to veliki broj izostanaka. Zna se kada je raspust, ali je roditeljima postalo ‘normalno’ da decu izvedu iz škole kada god njima odgovara”, ukazala je Ana Dimitrijević na još jedan razlog zbog koga srpski učenici imaju sve veći broj izostanaka.BONUS VIDEO: Dokle je stiglo dualno obrazovanje?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=doklejestiglodualnoobrazovanje-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5244524"]