Bivša direktorka Narodnog fronta otkriva kako se iz zdravstva izvlači novac: “Niko ne zna ko su ljudi koji pobeđuju na tenderima”

Izborom agencija, koji ide iz jednog centra za sve ustanove, otvara se mogućnost za milionske poslove države i privatnih firmi, za koje se postavlja pitanje da li nude najbolje uslove i najnižu cenu, jer tenderi često mimoilaze zakon, a među ponuđačima bude samo jedna kompanija.

“Do 2017. bila sam direktorka Narodnog fronta, a 2018. su krenuli centralni tenderi sa lekovima, a onda i za sve ostalo, za nabavku medicinskih aparata i sve vrste autsorsinga. Do tada su direktori bolnica raspisivali tendere za privatne firme i oni su bili javni. Postojali su tenderi sa najvećim brojem ponuđača. Birala se firma koja nudi najbolje uslove i najnižu cenu, ta je dobijala posao. Tenderi su, za razliku od ovih centralizovanih, bili transparentni”, priča za Nova.rs specijalistkinja ginekologije i akušerstva prof. dr Snežana Rakić, bivša direktorka GAK Narodni front i poslanica Narodnog pokreta Srbije.

Ona naglašava da direktori već godinama nemaju nikakvih mogućnosti da organizuju autsorsing u bolnicama kojima rukovode.

“Sve to radi država. Niko nema uvid kako i na koji način. Istina je da u nekim slučajevima autsorsing bolnicu manje košta nego da ima svoje čistačice, obezbeđenje, kuhinju, ali se postavlja pitanje kvaliteta, stručnosti, a i najvažnije, kako je određena privatna firma došla do posla, kako je prošla tender. Koga to država unajmljuje? Ko su ljudi koji konkurišu na tim tenderima?”, pita doktorka.

Počelo sa lekovima...

Centralizovane javne nabavke počele su sa lekovima i medicinskim aparatima. Međutim, u poslednjih nekoliko godina privatne firme za zdravstvene ustanove organizuju i poslove održavanja higijene, obezbeđivanja objekata, pranja posteljine, a od nedavno i pripremu bolničke hrane.

“Nije isto kuvati za bolnicu i za restoran. U bolnici leže različiti pacijenti i onaj ko sprema obroke mora biti specijalizovan za to. Imali smo nekad odličnu kuhinju u GAK-u, sa dijetetičarem, a da li to poseduju firme koje sad spremaju obroke za bolnice, ne znamo, jer se rukovodioci ustanova ništa ne pitaju. Bolnice nekada nisu bile deo centralnog snabdevanja, koje kontroliše Ministarstvo zdravlja, imali smo slobodu odlučivanja”, naglašava prof. dr Rakić.

Kako država nezavisno od direktora bolnica sklapa ugovore sa privatnim firmama za autsorsing, otvara se mogućnost za dogovore i sa onima koji ne nude najbolje uslove i najnižu cenu, a koliko novca ide u čiji džep, takođe nije poznato.

“Gde su ti tenderi i na koji način se biraju firme, koliko ih se javilo za neki određeni posao, koliko ih plaćaju, ništa ne znamo. U privatnim bolnicama se donosi odluka o autsorsingu tako što glavni menadžer dobije tri ponude, pa bira onu koja najviše odgovara. Menadžment ustanove bira sa kim će potpisati ugovor“, kaže profesorka Rakić.

Zbog nabavki uhapšen ministar zdravlja

Na koji način funkcionišu centralizovane javne nabavke i koliko u takvom poslovanju ima mesta za korupciju i zloupotrebu službenog položaja, pokazuje i najsvežiji primer iz susedne Hrvatske, u kojoj je krajem ove nedelje, zbog sumnje na koruptivne radnje, uhapšen ministar zdravlja Vili Beroš.

"Centralizovane javne nabavke zastupljene su i u susednim državama. Hrvatski ministar zdravlja uhapšen je upravo zbog sumnje na zloupotrebu položaja i korupciju, prilikom javne nabavke za zdravstvene ustanove. Kad bi neko tužilaštvo započelo istragu u Srbiji u ovoj oblasti, ko zna na šta bi sve naišli", kaže prof. dr Rakić.

Ministar zdravlja Hrvatske Vili Beroš uhapšen je rano jutros kada su pripadnici USKOK-a pretrkrajem oesli njegovu kuću. Prema prvim informacijama, on je osumnjičen za umešanost u koruptivne radnje prilikom nabavke opreme za bolnice.

Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO) u Zagrebu otkriva da je pokrenula istragu protiv osam fizičkih lica, uključujući ministra zdravlja Vilija Beroša i odgovornih osoba iz dve zagrebačke bolničke ustanove, kao i dve pravne osobe, zbog osnovane sumnje da su počinili krivična dela primanja i davanja mita, zloupotrebe položaja i ovlašćenja, te pranja novca.

Privatno čišćenje, obezbeđenje, hrana

Podsetimo, u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije prvo su angažovali privatno obezbeđenje, potom agenciju za čišćenje, pa pranje veša, a nedavno i za kuvanje bolničkih obroka, a situacija je slična u svim bolnicama u zemlji.

Na Nova.rs pisali smo o gašenju centralne kuhinje u UKC Srbije, nakon što je zatvoren Tehničko-ekonomski centar (TEC), koji je u krugu bolnica, a pružao je usluge ishrane, pranja i peglanja veša, kao i održavanja zelenila. Nakon gašenja ove državne firme, više od 100 ljudi ostalo je bez posla.

Priprema obroka za pacijente dodeljena je firmi Pro Chef (ProŠef) koja će, prema pisanju medija, obroke dnevno naplaćivati 2.516 dinara, dok je u vreme TEC-a, cena dnevnih obroka iznosila 830 dinara.

Ova firma je, kao predvodnik konzorcijuma pet firmi, dobila posao pripreme hrane za UKCS, ali i za još 20 ustanova, među kojima u 16 nema pacijenata.

Podsećamo i da su 2021. godine firme ProŠef i Time Partner dobile dva tendera koje je raspisao UKCS, za obroke u kovid-bolnici Batajnica i novoj zgradi Kliničkog centra. Iako je njihov tadašnji konkurent Movie Kitchen dao dva i po puta jeftiniju ponudu, iz uprave UKCS tvrdili su da je tender raspisan po zakonu, a diskvalifikovali su ponude čijim bi prihvatanjem državi uštedeli 622 miliona dinara.

Naime, privatna firma Time Partner, čija je osnovna delatnost čišćenje zgrada, a u vlasništvu je Manojla Mandrape, 2022. godine se našla i na optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal, kao deo grupe osumnjičene za kriminalno udruživanje, pranje novca i poresku utaju.

Firme bliske SNS

Među firmama angažovanim u septembru od strane RFZO, za usluge pripreme obroka u zdravstvenim ustanovama, na spisku firmi sa sumnjivom prošlošću, našla se i kompanija bliska Srpskoj naprednoj stranci T&M Group Solutions, koja nudi „usluge obezbeđenja“, a za koju je javnost čula tokom decembarskih izbora 2023. Tada je otkriveno da su njena vozila dovozila fantomske birače iz Republike Srpske na beogradske lokalne izbore.

Podsetimo i da je aktuelni ministar finansija Siniša Mali još 2022. godine istakao da „naše zdravstvo mora da ide u korak sa digitalizacijom, a direktori zdravstvenih ustanova moraju da pokažu odgovornost prema svakom dinaru koji ulažemo u zdravstvo".

“Zato smo uveli centralizovane javne nabavke, robno-materijalno knjigovodstvo i sistem e-recept. Želimo da uvedemo red u finansiranje u zdravstvu, kao što smo uveli na nivou cele države”, rekao je tada ministar Mali.

***

BONUS VIDEO: Pola godine bez resursa za tendere u zdravstvu