Dr Milošević: Obustaviti masovne aktivnosti bar na dve nedelje

Nacionalni stručni komitet za imunizaciju doneo je preporuku da se treća doza vakcine prima pet meseci posle revakcine "fajzerom", "astrazenekom" ili "sputnjikom", odnosno četiri meseca posle revakcine "sinofarmom". Preporuku Nacionalnog stručnog komiteta za imunizaciju treba da usvoje regulatorna tela od Ministarstva zdravlja preko Vlade do Kriznog štaba.Docentkinja doktorka Emina Milošević rekla je za RTS da bi poptuno podržala tu preporuku uz malu ogradu da iskustvo, odnosno podatke iz medicinske literature kineske vakcine "sinofarm" nemamo, ali da pretpostavlja da su kolege tu odluku donele na osnovu situacije na terenu."Nažalost, mi nemamo transparentnost situacije, odnosno objavljivanje podataka koje bi 'Batut' sigurno mogao da podeli sa javnošću, da zapravo vidimo kakvo je obolevanje i nakon vakcinacija. To je ono što nas zapravo brine", ukazala je Miloševićeva.Iz razgovora s kolegama shvata da je to preka potreba i zato podržava takvu odluku."Kovid propusnice neće ugasiti požar"Istakla je da su s obzirom na situaciju potrebne energičnije mere u smislu onoga što su predlagali lekari, epidemiološki tim, naučnici ujedinjeni protiv kovida i članovi Kriznog štabaNaglasila je da u tom smislu treba da se napravi jedan presek transmisije, odnosno da se zaustavi ovako široko zaražavanje obustavljanjem svih masovnih aktivnosti, svih okupljanja u zatvorenom prostoru bar na dve nedelje."To je neophodno. Vakcinacija apsolutno da, treća doza ranije apsolutno podržavam da. Ali ovaj požar mora da se ugasi i na nadležnima je zaista da to i preduzmu", izričita je doktorka.Dodala je i da su kovid propusnice mera koja ima efekta u situaciji kad je stanje mirno, ali i da to ne znači da sada neće imati apsolutno nikakav uticaj.Pretpostavlja da će određeni procenat ljudi zbog toga otići na vakcinaciju, ali smatra da kovid propusnice neće ugasiti ovaj požar.Kako "radi" vakcinaUkazala je i da je ono što je bila bojazan da vakcine neće zaustaviti transmisiju virusa ono što je sada imamo na delu i da je kolektivni imunitet, kako je rekla, "taj bedem koji bi smo mogli da izgradimo protiv virusa kod nas nepotpun"."Stalno se igra s tim procentima da li je procenat punoletnih. Procenat koji je potreban odnosi se na celokupnu populaciju. Otvoriće se mogućnost vakcinacije i dece mlađe od 12 godina i o tome treba razmišljati. Sad kada imamo ovako goruću situaciju, oni su jako ugroženi. U situaciji kada imamo ovakvu transmisiju, ti mali procenti dovode do velikih apsolutnih brojeva i to je nešto što se apsolutno prenebegava", objasnila je Miloševićeva.Vakcina ne daje apsolutnu zaštitu, od njih se očekuje da štite od teških oblika bolesti, smrti.Istakla je da su s vakcinama šanse daleko bolje i da bilo koja vakcina štiti različito kao i da smo se u to uverili."U tom smislu vakcina nema zamenu, ali treba imati samo sinergistični pristup u kome će svi da prihvate i pridržavanje mera i vakcinaciju i to će nekako da donese rezultat i da nekako isplivamo", poručuje doktorka.Neophodna i vakcinacija dece od pet godinaPodsetila je da je trenutno u Srbiji odobrena imunizacija "Fajzerovom" vakcinom dece od 12 godina, a da je juče savetodavno telo RDA za vakcine i biološke produkte razmatralo dozvolu za decu od pet godina."Mi nismo decu zaštitili decu masovnom vakcinacijom i došli smo do toga da oni obolevaju u većem procentu zbog samog delta soja. Manifestacije su ozbiljnije, jer smo dopustili da se razvije delta soj. Imajte u vidu da se transmisijom sa osobe na osobu svaki put virus menja. To je jedno inherentno svojstvo sojeva i mi jedino što možemo da uradimo je da predupredimo transmisiju", upozorila je Miloševićeva.Dodala je i okvirne podatke iz septembra da je vakcinisano oko 7.700 dece ispod 17 godina, što je do dva posto vakcinisanih.Navela je da je u EU i Americi desetine miliona dece vakcinisano, da je EU sad već stigla do nekih 10 do 15 procenata vakcinisane dece uzrasta do 16 godina.Što se tiče pojedinačne analize antitela, Miloševićeva je podsetila da je Društvo imunologa Srbije reklo da se to ne radi."Ono što treba da se uradi to su sistematska ispitivanja. U tom smislu istraživanje da, ovako kada neko radi pojedinačno ti rezultati ne daju neki zaključak", istakla je doktorka.Bonus video: Procedura kontrolisanja kovid propusnica

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tngkovidpropusniceds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2591904"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram