2
Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu, u kome se zbrinjavaju najteži plućni bolesnici, i zaposleni u ovoj ustanovi, nezasluženo su ostali u pandemijskoj senci dok su spasavali desetine hiljada tuđih života, a svoje svakoga dana stavljali na kocku. Tokom dve godine „vladavine“ virusa korona bez uputa i zakazivanja pregledali su i lečili obolele i od gotovo 100.000 pacijenata samo su šest odsto njih uputili u bolnicu.
Pročitajte još:
„Išli smo od lekara do lekara, dok nismo stigli do doktorke koja je spasila mom mužu život“, “Odlazak kod nje na pregled, za mene je antistres terapija”, samo su neki od komentara zadovoljnih pacijenata, a omiljena doktorka koju hvale i o kojoj pričaju oni koji su prošli pakao kovida, je pulmološkinja dr Vesna Radulović, specijalista pneumoftiziologije.
Od 2020. godine, sa pojavom kovida-19 koji je „iz talasa u talas“ odnosio živote, a protiv kojeg smo se borili vakcinama, epidemiološkim merama, izolacijom, premalo reči i pažnje posvećeno je ustanovi čiji su lekari uspevali da većinu obolelih, koje su zbrinjavali, spasu onog najtežeg – hospitalizacije i i odlaska na respirator. Sada, u vreme postkovida, kada se sve veći broj građana bori sa posledicama korone, bolesti koja pre svega napada i ugrožava rad pluća, ponovo tražimo spas u Zavodu.
“Bili smo u kovid režimu 524 dana, a za to vreme imali smo blizu 100.000 pacijenata, od kojih je samo 6.000 hospitalizovano zbog komplikacija. Pacijenti su kod nas mogli da dođu bez uputa, što se dešavalo u vreme najjačih talasa kovida. Primali smo svakoga ko bi prošao kroz naša vrata, bez ikakvog zakazivanje. Radili smo po ceo dan, svaki dan kompletnu obradu pacijenta, snimali pluća, radili skener, kao i brze antigen testove, ako bi postojala sumnja na kovid, a potom smo uzorke slali na Torlak gde su radili PCR test. Nisu pacijenti morali da nose, već smo to radili mi. Sve smo sami organizovali, trudili smo se da pacijente što manje opteretimo. Vodili smo im terapije do kraja, dok god ne dođe do potpunog izlečenja. Upale pluća (pneumonije) kod pacijenata smo pratili i mesecima posle lečenja, a nastavljali smo da lečimo one kod kojih bi došlo do kardioloških tegoba, bronhijalne astme ili sličnih komplikacija“, priča za „Novu“ dr Radulović.
Ova ustanova bila je od ogromnog značaja za celu zemlju, a pre svega za Beograd, jer se u njoj leče najteži plućni bolesnici, koji su spadali u najrizičniju grupu tokom pandemije.
“Naši pacijenti bili su najteži, a najmanje njih je završilo u bolnici. Mi i sada mesečno imamo jako veliki broj pregleda, to su prvi, ali i kontrolni pregledi, i u proseku ih bude oko 25 svakoga dana po lekaru, što je ukupno oko 500 dnevno. Pacijenti su sa najrazličitijim patologijama, od banalnih respiratornih infekcija, do ozbiljnih oboljenja poput tuberkuloze”, navodi doktorka.
Ona naglašava da je u Srbiji alarmantan broj obolelih od tuberkuloze, a da je jedan od okidača za ovu bolest – stres.
“Tuberkuloza se u početku leči u Klinici za pulmologiju UKCS, a lakši pacijenti ambulantno, kod nas, ako su mlađi i ako ne postoji opsežna promena na plućima. Porazno je koliko ima obolelih u 21. veku. Uglavnom su u pitanju osobe koje imaju preko 30 godina, svi su primili vakcinu na rođenju, ali sa godinama imunitet slabi, kao i zaštita od vakcine, koja najjače štiti u najranijem periodu detinjstva. Trećina naših pacijenata, koji boluju od tuberkuloze doživeli su ozbiljan stres, nakon čega su se pojavili prvi simptomi. Iako za ovu bolest kažu da napada siromašne, ima puno pacijenata iz višeg socijalnog statusa, rade dobre poslove za visoka primanja. Međutim, doživljavaju stresove koji obaraju imunitet. U najranijem periodu života dolazimo u dodir sa bacilom i čim imunitet opadne u starijem dobu, bolest se lako razvija”, objašnjava dr Radulović.
Zavod više nije u kovid režimu, ali pacijenti i dalje dolaze.
„Ako pacijent dođe kod nas sa simptomima kovida, obavezno uradimo test, pa ako je negativan lečimo ga kod nas. Ako je pozitivan šaljemo ga u kovid ambulantu, a jedini trijažni centar sada je bolnica u Batajnici“, kaže ona.
Metodama doktorke Radulović pacijenti su oduševljeni, pa ne čudi što je jedna od omiljenih lekarki.
„Pacijenta treba gledati kao čoveka, kao da je na njegovom ili njenom mestu neko ko nam je najbliži. Sećam se jednog predavanja, tokom kojeg nam je profesor rekao da je kontakt sa pacijentom jedna od najbitnijih stavki u procesu lečenja, odnosno izlečenja. ‚Ako ne znate šta prvo da uradite, uhvatite pacijenta za ruku i merite mu puls’, rekao nam je tada. Objasnio je da je to način da čovek koji je bolestan oseti neku vrstu bliskosti i sigurnosti u našem prisustvu i da će ga tako proći panika i strah. Najvažnije je slušanje. Treba slušati pacijenta. Svako prepozna kad mu se nešto loše dešava u organizmu i ljudi to žele da objasne, da se požale. Oni dolaze kod nas zato što imaju problem i očekuju pomoć, ali i razumevanje. Moramo čoveka posmatrati kao celinu. Svako od nas može doći u situaciju da mu zatreba lekar, a nikome ne prija grub i nezainteresovan odnos i ponašanje“, zaključuje doktorka Radulović.
TABELA
Više od 7.000 pregleda godišnje
Između 400 i 500 pregleda dnevno.
U oktobru – 7.500 pregleda.
U proseku lekari imaju između 20 i 25 pacijenata u smeni.
Od 26.06.2020. do 28.02.2022. (tokom 524 dana) Zavod je bio u kovid režimu.
U tom periodu bilo je ukupno 98.054 pregleda.
Od ukupnog broja pregledanih pacijenata 6.179 je upućeno na hospitalizaciju (6,3%).
Ukupno je urađeno 38.235 rendgenskih snimaka.
Od januara 2021. do februara 2022. urađeno 2.451 CT dijagnostike grudnog koša, 202 pulmoangiografija, a bilo je 23 potvrđene plućne embolije, što je 12%.
Bitku sa virusom vodilo je 34 lekara i 85 medicinskih sestara i tehničara.
Prosečna starost lekara je 55 godina.
Trenutno se u Zavodu leči 110 pacijenata od tuberkuloze.
Napomena: Podaci dobijeni iz Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
