2
U danu kada je registrovano zvanično 2.282 novozaraženih, zasedao je Krizni štab. Očekivali smo da nam saopšte neke nove, oštrije mere koje bi zaustavile rastuću statistiku, ali ih nismo dočekali. Čuli smo nemušta objašnjenja i obrazloženja, ali nismo dobili jasan i precizan odgovor - zbog čega izostaje prava kontrola već predviđenih mera, zbog čega se u ugostiteljskim objektima neometano okuplja veći broj ljudi od dozvoljenog i u vreme kada to nije dopušteno? Zbog čega smo, u trenutku kada je broj zaraženih bio deleko manji, bili zaključani i slušali o tome kako će nam groblja biti mala, a sada od članova Kriznog štaba slušamo: "nismo uveli radikalnije mere".
Poučeni iskustvom iz perioda vanredng stanja i višednevnih zaključavanja, u strahu isčekujemo svako zasedanje Kriznog štaba i nove mere. Nasuprot tome, neke drastičnije mere izostaju, a građani ostaju sluđeni, zbunjeni i prepušteni svojoj odgovornosti. Proteklih nedelja slušali smo i najave novih mera, isčekivali rigoroznije kontrole na granicama i uvođenje PCR testova prilikom ulaska u zemlju. Svaki balon i tenzija pred sastanak Kriznog štaba raspršivale su se zvaničnim obaveštenjem da nema novih mera, već da nam je potrebno strogo poštovanje već postojećih.
Uvođenje policijskog časa pred nama večito stoji kao potencijalna mera, ali nas, sa druge strane, iz Kriznog štaba uvervaju da to još nije opcija.
Zbunjujuće i napeto bilo je i danas, kada nam je nakon zasedanja Kriznog štaba stigla je vest o smanjenju dozvoljenog broja osoba koje mogu da se okupe u zatvorenom i otvorenom prostoru – bilo je dozvoljeno 30, a sada je to najviše pet osoba.
U vazduhu je ostalo da lebdi niz zebnji i nedoumica – da li to zapravo znači zamrzavanje naših života, prestanak rada škola, zabranu odlaska u kancelariju, obustavu gradskog prevoza? Pitanja su se nizala, a odgovor smo dobili tek naknadno na konferenciji za novinare Kriznog štaba. Ne bi bilo ni prvi put da nam je saopšteno kako je nešto, poput nošenja maski na otvorenom, obavezujuće, a da malo kasnije, ipak, saznamo i shvatimo kako nema zakonskih mogućnosti da se to uvede.
„Kao što je i ova mera bila regulisana zakonom, tako će biti i ova, nije na nivou preporuke. Limit do pet ljudi praktično znači sledeće: Zabrana okupljanja na javnim manifestacijama, što označava različite vrste proslava, kongresa, seminara, kod otvorenih prostora. Misli se na organizovana okupljanja. Ne odnosi se na radnu sredinu, na školsku sredinu. U takvim sredinama može, ali samo pod obavezom da se obezbedi četiri metra kvadratna po osobi u prostoriji, što znači da je udaljenost između osoba dva metra. Kada je reč o ustanovama kulture, zadržano je za pozorišta i bioskope do 500 ljudi, ali propisano je na svakoj instanci ko kako treba da se ponaša“, pokušala je da nam razveje sve nedoumice Darija Kisić Tepavčević.
Ipak, lanac zbunjivanje se nastavlja, pa nam stiže nagoveštaj i stalna „pretnja“ pooštravanjem mera.
„Svakog dana razmišlja se o novim merama i adaptiranju postojećih. Skraćivanje radnog vremena je nešto o čemu se isto pričalo. To što neki objekat radi do 23 časa, ne znači da tamo često treba da idemo i ostanemo do 23 sata“, kaže Kisić Tepavčević i ponovo kao da prebacuje loptu na teren građana, lične odgovornosti i prepuštenosti nama samima.
„Ukoliko znate kakva je situacija u klubovima posle 23 sata, pretpostavljam da ste i lično videli, kao što je većina nas. Medicinski deo Kriznog štaba je doneo preporuke, podržan od svih drugih članova, usvojeno na vladi, bez osećaja bespomoćnosti da to ne može da se primeni do kraja. Svi želimo isto, svi se slažemo, a sada imamo i zakonski okvir – imamo veće nadležnosti i mogućnosti da ljudi koji kontinuirano krše mere zbog toga budu i kažnjeni“, dodaje Kisić Tepavčević.
U moru nejasnoća, čini se da su jedino jasne propisane novčane kazne. Mada, ipak nije baš najjasnije ko te kazne može da kontroliše, kao ni to da li imamo dovoljno isnpektora za taj posao.
„Zakon o zaštiti stanovnika od zaraznih bolesti ima neke izmene, ali najbitnije kada je reč o prevenciji kovida je mogućnost izricanje mandatne kazne, tj. prekršajnog naloga koji će ispektor moći da izriče na licu mesta. Kazna je 5.000 dinara za građane, a od 30.000 do 300.000 za firme koje nisu omogućile da se poštuju mere lične zaštite“, kaže Kisić Tepavčević.
U protekloj nedelji korona u Srbiji obara sve rekorde, u takvom trenutku upadljiv je izostanak nekih konkretnijih mera i osećaj da nadležne službe stvar drže pod kontrolom. Sa pažnjom pratimo vesti o uvođenju policijskog časa u većini Evropskih zemalja, a Srbija tome odoleva. U međuvremenu, između zasedanja i obraćanja Kriznog štaba, mi ostajemo da se klackamo na ivici zdravog razuma i kao da se kruni baš to što nam je najpotrebnije – zdravlje i razum.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
