Dokaz da Srbija vraća vojni rok je u Planu rada Vlade

U dokumentu pod nazivom Plan rada Vlade za 2021. godinu, koji je donet 4. februara, na 29. sednici Vlade, na spisku akata koje će Vlada predložiti Narodnoj skupštini u toku ove godine nalaze se i sledeći:Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o civilnoj službi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Predviđeno je da se oba ova predloga zakona pred obornicima nađu najkasnije do avgusta tekuće godine.Radić objašnjava da ove izmene zakona mogu da se izvedu ukoliko se promeni Uredba o načinu i postupku izvršavanja vojne, radne i materijalne obaveze."U formalnom smislu, da biste uveli vojni rok, dovoljno je da Skupština donese dokument sa jednom jedinim članom i jednim jedinim pratećim članom, gde se kaže da se obustavlja odluka o zamrzavanje služenja vojnog roka. Jer kompletni pravni aparat za služenje vojnog roka postoji, on je samo zamrznut sa jednim članom”, objašnjava analitičar i dodaje da se u skupštini, kakva je trenutno u Srbiji, podrazumeva da će nešto što Vlada predoži biti i izglasano.

Da bi ponovo bio uveden vojni rok, neophodno je da se promeni Član 58 Uredbe koji glasi:"Za vreme obustave obaveze služenja vojnog roka, odredbe ove uredbe koje se odnose na regrutnu obavezu i obavezu služenja vojnog roka primenjuju se na lica koja dobrovoljno žele da služe vojni rok sa oružjem u Vojsci Srbije...”Analitičar naglašava da ministar odbrane Nebojša Stefanović obmanjuje javnost govoreći da odluka još uvek nije doneta."Stefanović kaže nismo još doneli odluku, država će do odluči do septembra, oktobra. Ne, država će doneti pravne norme koje su potrebne u tom roku. To nije odluka, odluka može da bude i negativna", smatra Radić.Dodaje da u prilog njegovoj tvrdnji ide i plan da se donese uredba o civilnom služenju."Zašto donosite uredbu o civilnom služenju ako se ne služi?! Na koga se odnosi?! Pa na one koji civilno služe vojni rok zato što imaju prigovor savesti", zaključuje.Uvođenje vojne obaveze moguće već od januara 2022.Po Rodićevoj proceni, već 1. janura 2022. izmene zakona bi mogle da stupe na snagu, što vidi kao nerazumno kratak rok."Smatram da bi nama kao društvu trebalo jedno pet godina dobre, temeljne pripreme za to", procenjuje vojni analitičar.Smatra da ukoliko se sve svede na osnovne kategorije osposobljavanja vojnika, koje ne bi, na primer isključivale obuku za vozača tenka, troškovi vraćanja vojnog roka ne bi morali da budu visoki. Razlog tome je troškovi obuke u mnogome zavise od toga koja se tehnička sredstva koriste."Ovo je mnogo više socijalni problem. Vi uvodite obavezu koja je ukinuta. To znači da svima kažete da nešto moraju da urade u nekom momentu. To je izazov. Morate da imate vremena da objasnite, da pridobijete podršku za to, da to učinite poželjnim, prihvatljivim naciji", objašnjava Radić i dodaje:"A s druge strane, vojska mora da definiše mnogo toga što nije jasno. Morate da definišete ko, gde, kako služi, zašto služi - mora da se definiše strategija. Tu imate mnogo toga što se ne može izraziti novcem nego u promišljanju situacije. Mora se pristup prilagoditi novoj generaciji".***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram