18
Načni rad grupe od 13 srpskih naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu koji je publikovan 19. januara, pokazao je da se prva smrt izazvana koronavirusom u Srbiji desila 5. februara, mesec i po dana pre nego što se to do sada mislilo. Ova činjenica dodatno ogoljuje neozbiljnost sa kojom su nadležni u Srbiji reagovali na pojavu koronavirusa i jaz između zvaničnih podataka o broju preminulih od korone i stvarnih žrtava.
Prvi slučaj kovida 19 na evropskom kontinentu potvrđen je 24. januara u Francuskoj, da bi prva smrt povezana sa ovim virusom bila registrovana u istoj zemlji 15. februara. Ubrzo nakon toga, 31. janura, prisustvo novog koronavirusa potvrđeno je u Italiji, a prva žrtva 22. februara.
Za to vreme, Srbija se spremala za predstojeće parlamentarne izbore, a kako nas je ministar zdravlja Zlatibor Lončar 25. februara uveravao, za koronu smo, ako dođe, već “apsolutno spremni”.
Povezane vesti:
Ne znajući, ili ne priznajući, da je ona ne samo uveliko već bila u Srbiji, već i da je odnela svoju prvu žrtvu.
Dok je broj umrlih u Francuskoj sporo rastao i 26. februara još uvek ostao jednocifren, u Italiji se epidemija razbuktavala, sa ukupno 470 zaraženih i 12 preminulih.
Tog dana je u Srbiji održana čuvena konferencija za štampu na kojoj su se pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, virusu smejali i doktor Mijomir Pelemiš i glavni komičar dr Branimir Nestorović.
„Ne mogu da verujem da će narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, da se uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji. Ja sam na ovom sastanku bio protiv čak uopšte poručivanja maski i testiranja. Mislim da je to potpuno besmisleno, pazite, da nemamo test, mi ne bismo znali da je epidemija“, rekao je tom prilikom Nestorović, i uz osmeh dodao čuvene rečenice:
„Evo da kažem za žene… Estrogeni definitivno štite žene, žene imaju jako blage oblike, praktično ne umiru od ovog virusa. Prema tome, što se žena tiče, vi slobodno u šoping u Italiju, čujem da će tamo sada biti veliki popusti, pošto niko živ sad neće da ide tamo”.
Za to vreme, predsednik Srbije je u pozadini “umirao” od smeha i u svemu rečenom “našao dodatni razlog da popije čašicu dnevno”.
A zapravo je tri nedelje pre toga u Srbiji neko zaista umro, i to od koronavirusa.
Uzalud je tog 26. februara poslata poruka da nema potrebe „da plašimo sopstveni narod i da izmišljamo i govorimo o katastrofalnim posledicama po zdravlje ljudi, ako to nije istina“.
Ono što se pre toga već desilo, a i ono što se dešavalo godinu dana nakon toga, pokazalo je, nažalost, da “katastrofalne posledice” jesu istina.
Zvanični broj preminulih neprebrojiv
Prema zvaničnim podacima samo u Srbiji je do danas preminulo 4.020 osoba, a koliko je to daleko od istine, pitanje je da li ćemo ikada saznati.
Osim što su istraživanja BIRN-a, NIN-a, oprečne izjave članova Kriznog štaba, pa i sama statistika pokazali da se zvaničan broj preminulih u Srbiji najverovatnije namerno „frizira“, dodatnu nepozatu unosi činjenica da smo preminule počeli da beležimo sa zakašnjenjem od čak mesec i po dana.
Prvi slučaj koronavirusa u Srbiji zabeležen je 6. marta – bar je tako zvanično objavljeno. Dva dana pre toga predsednik Srbije raspisao je parlamentarne izbore, da bi već sutradan, kako se sam pohvalio, u krcatim prostorijama Srpske napredne stranke bilo skupljeno čak 90.000 potpisa.
Sumnju da zvanična pojava korone u Srbiji ima nekakve veze sa datumom predaje izborne liste SNS, potkrepila je izjava tadašnje zamenice direktora Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, sada ministarke Darije Kisić Tepavčević, da je prvi slučaj korone registrovan 1. marta.
Iako se dr Kisić Tepavčević kasnije pravdala kako je u pitanju lapsus, nepobitna je činjenica da se prva infekcija koronavirusom u Srbiji desila i znatno ranije, verovatno još januru. Jer neko je prvo morao da bude zaražen koronavirusom, da bi od njega preminuo.
Povezane vesti:
Premijerka Srbije Ana Brnabić saopštila je 20. marta da je tog dana u Srbiji preminula prva osoba zaražena kovidom 19.
„Danas smo svi mi dobili najgrublju opomenu do sada i koliko je teška borba sa kojom se suočavamo i koliko su teški izazovi koji su pred svima nama“, izjavila je Brnabić.
Ovo je usledilo nakon što je 15. marta zbog korone proglašeno vanredno stanje, zbog čega je Republička izborna komisija (RIK) sutradan donela Rešenje o prekidu svih izbornih radnji.
Trinaest naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu u Beogradu zvanično su opovrgnuli premijerkinu tvrdnju, kada je nedavno objavljen njihov naučni rad pod nazivom “Posmrtne histopatološke i molekularne analize prve dokumentovane smrti u Evropi povezane sa kovidom 19”.
Ovim radom utvrđeno je da se prva smrt usled novog koronavirusa u Evropi desila u Srbiji i to 5. februara, mesec i po dana pre slučaja o kom je govorila Brnabić.
Koliko ljudi je od kovida 19 u tih mesec dana preminulo ostaje nepoznato, kao i koliko ih je do današnjeg dana istinski preminulo. A sve dok te činjenice budu utvrđivali oni koji se u prvom redu vode datumom održavanja izbora, ili nekih drugim stranačnim interesom, a ne naučnim metodama, ostaćemo kilometrima, mesecima i godinama daleko od istine.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
