Crna statistika, poznata već nekoliko godina, je da Srbi najčešće umiru od kardiovaskularnih bolesti, koje odnesu više od 50.000 života svake godine. Prema najnovijem izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, ove brojke se nažalost ne smanjuju, pa su i tokom prošle godine u našoj zemlji ljudi najviše umirali od bolesti srca i krvnih sudova, potom od koronavirusa, a na trećem mestu uzročnika najveće smrtnosti su kancerogena oboljenja, tumori.
Pročitajte još:
Ova mračna lista pokazuje da je čak 41,4 odsto umrlih podleglo bolestima srca i krvnih sudova, dok je kovid19 odneo 20,3 odsto života, a tumori 15,1 odsto.
Međutim, lekari ističu, da je većina umrlih od kovida, zapravo već imala pridružene bolesti, među kojima su naješće tumori, a korona je samo ubrzala proces umiranja, tačnije organizam i imunitet oslabljen drugom bolešću, nije mogao da se izbori sa novim virusom. Takođe, među umrlima od korone, bilo je i ljudi sa prekomernom telesnom težinom, ali i veliki broj dijabetičara, koji nisu imali snage da se odbrane od virusa.
Osim ovih najčešćih uzročnika, građane su života koštale i bolesti koje često zanemarujemo, ne uzimamo ih za ozbiljno, ne odlazimo redovno na preventivne preglede, ni na kontrole, a pokazalo se da one takođe mogu biti smrtonosne. Među njima su najčešće bolesti sistema za disanje, potom bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, problemi sa ishranom i metabolizmom.
Najviše inficiranih kovidom u Srbiji, bilo je u vreme delta talasa, pre tačno godinu dana, u oktobru 2021. U tom mesecu registrovano je 200.760 zaraženih. Iako je delta soj bio za nijansu blaži od prethodnih, brže se prenosio, a lekari su stalno upozoravali da kod velikog broja zaraženih uvek ima onih sa hroničnim bolestima.
“Korona jeste prestigla tumor i to je ono najcrnje. Što se raka tiče, ta bolest je konstantno u blagom porastu za jedan odsto godišnje. Ono što međutim zabrinjava, je što je Srbija druga u svetu po višku umiranja. Najveći broj su žrtve kovida. Smrtnost od koronavirusa prijavljuje se i onda kada je neko umro od kovida ili sa kovidom, a jedino nismo uključili situaciju kada neko umre zbog kovida. Doktorka Dana Grujičić, izjavila je da među umrlima od kovida, ustvari ima mnogo obolelih od raka i naravno da je tako, ali ima i srčanih bolesnika i brojnih hroničara. Međutim, svima njima kovid je oduzeo život, jer da ga nije bilo, oni bi sa svojim primarnim bolestima, uz terapije, možda živeli još dve, tri, pet godina. Dakle, svakako je kovid krivac za smrt”, objašnjava za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
Kovid je “uštinuo” i srčane bolesti i tumore.
“Tih oboljenja kao uzročnika smrti, bilo je ranije mnogo više. Kad saberemo te tri kategorije uzročnika, to je oko 61.500 viška umrlih u našoj zemlji. Ranije smo imali 14,2 odsto smrtnosti na 1.000 stanovnika, a sad imamo oko 20. Kovid se širio po celom svetu, ali ljudi u drugim državama nisu umirali tako masovno kao mi. Naš problem je naša politika, koja funkcioniše po receptu ‘lako ćemo’ i koja se kao takva pokazala katastrofalno. Bugari su po smrtnosti najgori, a sledeći smo mi”, sa gorčinom priča dr Radovanović.
Naime, u godišnjaku “Batuta” navodi se da je u Srbiji tokom 2021. godine registrovano 34.705 više smrtnih slučajeva u odnosu na prosek iz perioda od 2016. do 2019. godine (kad je bilo 101.917), što predstavlja višak smrtnosti od +34,1 odsto. Opšta stopa smrtnosti u 2021. godini je iznosila 20 na 1.000 stanovnika.
Prema podacima Batuta, samo godinu dana ranije, u 2020. godini, koja je takođe bila pandemijska, naši građani najviše su umirali od bolesti srca i krvnih sudova – 47,3 odsto, zatim su sledili tumori – 18,3 odsto, a korona se bila na trećem mestu sa 8,9 odsto, bolesti sistema za disanje iznosili su 5,7 odsto, a bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem 3 odsto.
U toj godini je registrovano 14.933 više smrtnih slučajeva u odnosu na prosek u periodu od 2016 – 2019. godine, što predstavlja višak smrtnosti od + 14,7 odsto. Opšta stopa smrtnosti u 2020. godini iznosila je 16,9 na 1.000 stanovnika.
Predstavljeni podaci jasno govore da stopa smrtnosti u Srbiji raste iz godine u godinu, što potvrđuje i izveštaj Republičkog zavoda za statistiku, po kojem je broj umrlih u 2021. godini iznosio 135.901, dok je u 2020. zabeleženo 114.954. Podaci pokazuju rast smrtnosti od 20.947 ili za 18,2 odsto.
Zlatibroci najduže žive
U Zdravstveno – statističkom godišnjaku “Batuta” navodi se da je smanjen očekivani životni vek u 2021. u odnosu na godine koje su joj prethodile. Prosečan životni vek je 72,7 godina (70 godina za muškarce i 75,6 godina za žene). U 2019. godini prosek je bio 75,7 godina, a u 2020. godini 74,2 godine. Upoređujući oblasti, najduže očekivano trajanje života je u Zlatiborskom okrugu (ukupno – 74,0; muškarci – 71,4; žene – 77,2), a najkraće u Severnobanatskom okrugu (ukupno – 70,7; muškarci – 68,0; žene – 73,7).
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar