Pandemija virusa korona više nije tema u Srbiji. Nisu tema ni respiratori kupljeni iz crnih fondova, desetkovani zdravstveni radnici, raspad zdravstvenog sistema, lažirani podaci i jedna od najvećih smrtnosti u svetu. Ali zato jesu, na primer, sankcije Rusiji u vezi kojih će odlučivati upravo oni koji su ostavili lekare i građane na cedilu, lažirali podatke o smrtnosti i najviše doprineli našoj demografskoj kataklizmi u 2020. i 2021.
Tekst profesora Filozofskog fakulteta Ognjena Radonjića prenosimo u celosti.
„U članku Кraljevi i prosjaci, objavljenom u NIN-u 6. januara 2022, napisao sam da tačniju procenu o stvarnoj smrtnosti od virusa korona daje pokazatelj „višak smrtnosti“ britanskog časopisa The Economist.
Ovaj pokazatelj poredi petogodišnji prosek broja umrlih na godišnjem nivou u predpandemijskom periodu sa brojem umrlih na godišnjem nivou nakon izbijanja pandemije, jer raspoloživi podaci ne mogu da pruže celovitu sliku o smrtnosti iz nekoliko razloga: zanemaruje se da ima umrlih od korone koji se prethodno nisu testirali, najčešće zbog nedostatka testova; ne računaju se sekundarne smrti, do kojih je došlo jer hronični bolesnici i urgentni slučajevi nisu mogli da dođu do neophodne zdravstvene nege usled prenapregnutosti zdravstvenih kapaciteta; kašnjenja u prikupljanju podataka.
Četvrti razlog, koji analitičarima časopisa The Economist verovatno nije pao na pamet, je lažiranje podataka. U svakom slučaju, prema proceni The Economist-a s početka 2022, u periodu od izbijanja pandemije 2020. do oktobra 2021, Srbija je zauzela peto mesto na svetu sa viškom smrtnosti od 42.000 preminulih, odnosno viškom od 606 preminulih na 100 hiljada stanovnika.
Na ovu procenu, iznesenu u mom tekstu, reagovao je direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS), dr Miladin Кovačević. U polemici koja je obrnula tri kruga, dr Кovačević je osporavao ove procene, dok sam ja stajao na stanovištu da su ove procene približno tačne.
Na kraju, polemiku je sredinom februara završio dr Кovačević, konstatacijom da „…analizu demografskih pojava i procesa treba isključivo zasnivati na konačnim rezultatima, koji se baziraju na kompletnom skupu indikatora.“
Кompletan skup indikatora postao je poznat 1. jula ove godine, kada je RZS na svom sajtu objavio da ukupan broj umrlih u 2021. iznosi 136.622. Pošto je, prema dostupnim podacima, prosek umrlih u periodu od 2015. do 2019. iznosio 102.269, dok je broj umrlih u 2020. iznosio 116.850, višak smrtnosti u 2020. iznosio je 14.581 (116.850 – 102.269), dok je u 2021. bio 34.353 (136.622 – 102.269). Rečju, u 2020. i 2021. imamo višak preminulih od 48.934, što govori u prilog činjenici da je The Economist-ova procena viška smrtnosti u Srbiji s početka ove godine ipak bila tačna.
Dosledno, sasvim je racionalno da pretpostavimo da je tačna i najnovija procena ovog lista objavljena takođe 1. jula ove godine po kojoj je Srbija skočila sa petog na „zavidno“ drugo mesto na svetu sa viškom preminulih od 60.490, odnosno viškom od 880 preminulih na 100 hiljada stanovnika u periodu 1. aril 2020 -31. maj 2022.
„Srećom“, ovaj skok sa petog na drugo mesto na svetu nije ostao neprimećen. Pre tri dana za ove zasluge, ili kako to već vidi Društvo lekara Vojvodine, za „zasluge u unapređenju zdravstva, kao i za poseban lični angažman na poboljšanju uslova rada u zdravstvenim ustanovama širom zemlje“, nekakvi hipokriti dodeliše Hipokratovu medalju predsedniku Srbije.
Predsednik se ljubazno zahvalio rečima da je „Srbija pokazala i za vreme poslednje globalne zdravstvene krize da je u stanju da brzo reaguje i pobrine se za očuvanje zdravlja i života svojih građana.“
Uh, vala baš.
Dodatna informacija za Društvo lekara Vojvodine ili bilo koga ko se namerio da ubuduće okiti predsednika Republike medaljom – samo u dve pandemijske godine, 2020. i 2021. Srbija je imala negativan prirodni priraštaj u iznosu od 129.580 (55.158 + 74.442). Toliko je, naime, više ljudi umrlo nego što se beba rodilo.
Drugim rečima, u dve pandemijske godine ostali smo bez grada veličine Кruševca.
Ne manje važno, 2012. Srbija je imala 7,2 miliona stanovnika i 67.257 hiljada živorođenih. Deset godina kasnije, 2021, Srbija je imala 6,834 miliona stanovnika i 62.128 živorođenih.
Tokom tog desetogodišnjeg „zlatnog doba“, kumulativan negativan prirodni priraštaj iznosi skoro 422 hiljada stanovnika.
Takođe, prema poslednje dostupnim podacima, u periodu od 2012. do 2020. prosečna starost stanovništva je porasla sa 42,2 na 43,4 godine, dok je učešće starijih od 65 godina u populaciji radnog uzrasta od 15-64 godine (stopa zavisnosti starijih od 65 godina) poraslo sa 25,6 na 32,7 odsto.
Za kraj, bilo bi korisno podsetiti se da je Augusto Pinoče, zloglasni čilenaski diktator, smatrao da je „jedino rešenje za pitanje ljudskih prava – zaborav.“ Društvo lekara Vojvodine se baš drži ovog rešenja. Tezga otvorena, da vidimo ko je sledeći.
BONUS VIDEO Za veliku smrtnost starijih odgovorna nesolidarnost mladih
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare