Desetogodišnjem Ivanu ponestaje novca za terapije

Da će desetogodišnji Ivan jednog dana napraviti i prvi samostalni korak, tome njegovi roditelji teže. Istrajni su u nameri da urade sve što mogu kako bi on dostigao svoj maksimum, piše N1."Mi mislimo da Ivan ima kapacitet i mislimo da ima mogućnost da jednog dana prohoda i zato dolazimo redovno u Novi Sad, već treću godinu zaredom. Deca sa cerebralnom paralizom, ako ne vežbaju svaki dan, dobiće razne pridružene bolesti i deformacije – kičme, noge, ruke. Neminovno je da će onda završiti svoj život. Odnosno, neće ga ni početi. Živeće u kolicima za osobe sa invaliditetom“, kaže Ivanova majka Kristina Filipčev.U Bečeju, odakle dolaze, adekvatne kineziterapije za decu sa invaliditetom nema i zato godinama putuju, priča Kristina. U ordinaciji gde su poslednjih sedam meseci, Ivan je napravio pomak. Počeo je da koristi levu ruku, da se uspravlja."Njemu su izuzetno bitne ove terapije, jer on je prevremeno rođena beba iz blizanačke trudnoće“, rekla je Jelena Bogićević, terapeutkinja iz „Orto MD“.Ivan se ubacuje i pita: „Kako si smela da mi kažeš da sam ja beba, ja nisam beba?“"Nisi beba, ti si sad veliki dečak“, odgovara mu ona.Kada su postigli dogovor da ga više neće nazivati bebom, terapeutkinja je navela kako je suština vežbi da Ivan ojača i uspostavi ravnotežu."Trudimo se maksimalno da on bude samostalan u sedećem položaju, da sedi, hoda. To je nešto što on do sada nije radio. Naučio je da drži olovku, da drži bojice. Dakle, neke stvari su zaista počele da se dešavaju u poslednjih šest meseci i mislim da je jako važno to što je i on shvatio koliko su mu vežbe bitne“, priča terapeutkinja.Ukoliko bi sa vežbama prestao, vratio bi se, kaže, tri koraka unazad. Da će do toga neminovno doći, jer na računu gde preko Fondacije „Budi human“ godinama prikupljaju novac, ima dovoljno za još svega dva meseca, priča Ivanova majka. Preko hiljadu evra potrebno je izdvojiti mesečno za terapije i putne troškove, a Ivanu su, dodaje, uz to porebna i pomagala kojih moraju da se odreknu."Sad se uglavnom fokusiramo na ove vežbe koje ovde radi, zbog toga će ostati bez pomagala. Ali smatramo da, ako već treba da bira, da su svakodnevne fizičke vežbe najvažnije“, nastavlja Ivanova majka, Kristina.Zašto treba da bira, ako u pravilniku zdravstvenih usluga piše da je kineziterapija za decu sa smetnajma u razvoju dostupna o trošku države? To pitanje Kristina, inače novinarka po profesiji, postavlja javno, opisujući, kako kaže, tamnu stranu života dece sa invaliditetom u Srbiji."Nije bolest, nego stanje i zato se ta deca ne leče skoro ni na koji način, nego država obezbeđuje nekoliko puta po nekoliko nedelja godišnje u Dečijoj bolnici u Novom Sadu, za nas koji smo iz Vojvodine, za Beograd ne znam. I to je sve. A toj deci dakle svaki dan je potrebna vežba“, kaže ona.Zato sada traži pomoć da bi Ivan mogao da nastavi sa vežbama i napravi samostalan korak i podseća da on nije jedini. Ima na hiljade dece od kojih, kaže Kristina, ne treba dići ruke.Ukoliko ste u mogućnosti da pomognete Ivanu, to možete učiniti na sledeći način:Slanjem SMS poruke na Budi human: Upisati 129 i poslati na 3030Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upisati human129 i poslati na 455Uplatom na dinarski račun: 160-441367-25Uplatom na devizni račun: 00-540-0001405.5IBAN: RS35160005400001405530SWIFT/BIC: DBDBRSBG***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram