Demograf: Kako smo u 2020. godini izgubili jedno Užice

"U Republici Srbiji, u periodu januar−decembar 2020. godine, broj živorođenih je iznosio 61.693. U odnosu na isti period prethodne godine, kada je ukupan broj živorođenih iznosio 63.484, beleži se pad od 1.791 odnosno za 2,8%. Broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar−decembar 2020. godine iznosio je 114.954 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 100.963, beleži se rast od 13.991 ili za 13,9%", navodi se u saopštenju RZZS. Matematika je jasna - u 2020. godini ostali smo bez gotovo 14.000 ljudi viš nego lane.Naša sagovornica, Danica Šantić, konstatuje da usled straha od novog virusa, ali i neizvesne ekonomske situacije, parovi su odlagali sklapanje brakova i reprodukciju, o čemu svedoči podatak o 1.791 rođenih manje nego 2019. godine."Međutim, podatak koji ukazuje na svu kompleksnost aktuelne situacije jeste značajno povećanje broja umrlih od gotovo14.000 lica u protekloj godini. Prema zvaničnim podacima od 25.1.2021. ukupan broj umrlih od posledica COVID-a 19 iznosi 3.905 lica, što navodi na zaključak da je značajno povećana smrtnost lica koja su bolovala od drugih bolesti. Veoma bi bio koristan zvaničan podatak o broju lica koja su se vratila u Srbiju u protekloj godini usled pandemije i promena na tržištima rada država destinacije naših građana. Na taj način bi se sagledala ukupna populaciona dinamika u proteklom periodu i stvorila osnova za izvodjenje preciznijih zključaka", smatra demografkinja.Šantić dodaje i da se u tekućoj godini ne očekuju drastične promene demografskih pokazatelja."Demografi procenjuju da će mortalitet nastaviti da raste, a da će stope nataliteta opadati. Ukoliko masovna imunizacija da očekivani rezultat u bliskoj budućnosti, može se očekivati jedan tzv. mini kompenzacioni period u kojem bi došlo do naglog povećanja rađanja, jer bi se ''nadoknadilo'' rađanje koje nije ostvareno u vreme pandemije. Međutim, istorijsko iskustvo govori da su ti periodi kratkotrajni i da su se komponente prirodnog kretanja uvek vraćale na nivo pre početka pandemija, ratova i drugih ''ekscesnih'' događaja u jednoj populaciji", primećuje sagovornica Nova.rs.

Da li država može intervenisati nekim merama?"I pored početnih uspeha mera populacione politike za podsticanje rađanja, jasno je da se na njima još mora raditi i da one moraju biti sistemske i komplementarne sa sveukupnim razvojnim procesima. Sa druge strane, 2021. godina predstavlja početak primene mera definisanih u Strategiji o ekonomskim migracijama i pripadajućem akcionom planu. Ublažavanje iseljavanja mladog reproduktivno i radnosposobnog stanovništva primenom jasno definisanih mera, prepoznavanje razvojnog potencijala dijaspore, povratnih i cirkularnih migracija, kao i imigracija deficitarne radne snage, mogli bi biti procesi koji bi usporili negativne demografske procese, a potom, nakon određenog vremenskog perioda, doveli i do promene njihovog smera. Za sve to je potrebna spremnost države i društva da počne da se bavi i da rešava na svim nivoima demografska pitanja i probleme. Jer bez stanovništva nema ni države, a mi smo odavno na tom putu da nas ne bude. Zanimljivo je da je Duško Radović još 1979. godine  rekao "U godini deteta trebalo bi zabraniti sve mere protiv rađanja dece. Da vidimo koliko bi nas bilo da se na vreme nismo setili kako da nas ne bude!" I od tada se malo šta promenilo", zaključuje Šantić.

****Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram