Dejan Žujović: Vlast ne poštuje zakone i ne brine o zdravlju građana

Žujović je agenciji Beta kazao da nepreduzimanjem nikakvih mera predviđenih zakonima da se zagađenje vazduha smanji, vlast uništava sopstveni narod.On je reka da "u Beogradu, u pojedinim ulicama kao što je Cvijićeva ili Bulevar despota Stefana, zbog velike saobraćajne frekvencije stalno ima olova i ugljen monoksida preko dozvoljenih granica. Cela teritorija Beograda je prekrivena zagađenim vazduhom čije će posledice biti drastične i po stariju i po mlađu populaciju"."U ovim danima, kada je Beograd jedan od najzagađenijih gradova na planeti, veliki broj ljudi završi u koronarnim jedinicama i na neurološkim odeljenjima zbog srčanog i moždanog udara, dok je kod dece sve češća pojava astme", kazao je pulmolog.Po Žujovićevim rečima, prekomerno zagađenje vazduha utiče na promene dva gena dece čiji "imunitet počinje da se kreće u pogrešnu stranu izazivajući pojavu astme"."Država tvrdi da su najveći zagađivači vazduha individualna ložišta i male toplane, a nigde ne spominju zagađenja iz 'Kolubare', obrenovačke termoelektrane, RTB Bora, Železare u Smederevu... Po izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, udeo saobraćaja na zagađenje vazduha je svega pet odsto", rekao je on.Istakao je da bi zagađenje vazduha u Beogradu i Srbiji bilo znatno manje kada bi država sprovodila zakone o zaštiti životne sredine i javnog zdravlja."Kada se utvrdi da je zagađenje vazduha u nekoj ulici prekomerno, država bi morala da odmah zaustavi saobraćaj, jer tako nalaže zakon. Na prekomerno zagađenje vazduha u Beogradu značajno je uticala i izgradnja višespratnica u svim naseljima, koje su blokirale protok vazduha. U ovom trenutku ne vidim način da se u Beogradu smani zagađenje, jer je neplanska gradnja povećala zagađenje. Tome su doprineli i soliteri u naselju 'Beograd na vodi' koji su blokirali vetrove prema Starom gradu", objasnio je Žujović.

Pulmolog je naglasio da u Srbiji svake godine zbog posledica zagađenog vazduha umre imeđu 10.000 i 15.000 ljudi."Bilo bi veoma važno kada bi Beograd umesto 40, imao 240 mernih stanica koje ne bi merile samo PM10 čestice nego i PM2.5. Ove sitnije čestice, koje ne merimo, znatno su opasnije od 'desetke' jer ulaze u krvotok i pluća. Procena Ujedinjenih nacija je da je svaka peta smrt u Valjevu i Užicu izazvana PM2.5 česticama", rekao je Žujović.Naveo je da država skoro ništa ne preduzima da se zagađenje smanji, "kako se ne bi izlagala troškovima"."Srbija je jedna od retkih država na svetu gde građani postoje zbog vlasti, a ne vlast zbog građana. Država bi trebalo da shvati da je briga o zdravlju ušteda, a ne trošak. Apsurdno je to što ova vlast štedi na zdravlju svojih građana. Jedini način da se nešto promeni je da se konstantno vrši pritisak na vlast da počne da prema svim zagađivačima pođednako primenjuje zakone", zaključio je pulmolog Dejan Žujović.Beograd je danas najzagađeniji grad u svetu, a vazduh u glavnom gradu Srbije je na sajtu "IQair" ocenjen kao nezdrav.Po preseku u 11.15 časova danas, indeks zagađenosti vazduha u Beogradu je na tom sajtu bio 171, s koncentracijom PM2.5 od 94µg/m3, odnosno gotovo 19 puta većom od onoga što najviše dopušta Svetska zdravstvena organizacija (SZO).Uz Beograd, na listi najzagađenijih gradova su i Karači i Lahor u Pakistanu s indeksom zagađenosti 166, a prate ih Kolkata i Mumbai u Indiji s indeksom 165 i 162.***BONUS VIDEO: Kako dišete, Beogađani?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kakodietebeogaani-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4507379"]