Danas se obeležava 28 godina od "Oluje" - sećanje na progon Srba iz Hrvatske

Kako je najavljeno, zvaničnici Srbije i RS položiće u 17.15 časova vence na spomen-obeležje na Petrovačkoj cesti u blizini Bosanskog Petrovca, gde je hrvatska vojska tokom "Oluje" bombardovala izbegličku kolonu iz nekadašnje Republike Srpska Krajina.U 19 časova u Prijedoru će početi centralni programa obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji Oluja.Godišnjica tog zločina biće obeležena i u Srbiji parastosom u crkvi Svetog Marka u Beogradu i polaganjem venaca u parku Tašmajdan na Spomenik srpskim žrtvama stradalim u ratovima 1991-2000. godine.Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatskih snaga na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.U toj akciji proterano je izmedju 200.000 i 250.000 Srba a ubijeno je ili nestalo više od 2.000 ljudi.Među žrtvama te akcije hrvatske vojske i policije su 553 žene, a 80 odsto njih je bilo starije od 60 godina.U srpskoj javnosti o toj akciji se govori kao o najvećem etničkom čišćenju na teritoriji Evrope nakon Drugog svetskog rata.Komesarijat za izbeglice i migracije ocenio je da je "Oluja" jedan od "najtežih i najtužnijih dana za srpski narod" i dan za tugovanje za poginulima, kao i za još 770 ljudi kojima se i danas ne zna grob.Dokumentaciono-informacioni centar "Veritas" podsetio je, povodom godišnjice "Oluje", da su sudovi u Hrvatskoj za zločine u toj akciji pravosnažno osudili samo jednu osobu, i to Albanca, dok je u BiH osudjen jedan pripadnik 5. korpusa Armije BiH za ratni zločin nad četvoricom pripadnika Srpske vojske Krajine.

Ocenjuje se i da se obeležavanje godišnjice Oluje u Hrvatskoj "iz godine u godinu pretvara u veličanje ustaštva i izlive mržnje prema Srbima".Veritas podseća da se za zločine nad Srbima u Oluji sudilo i trojici hrvatskih generala pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju."Pretresno veće je jednoglasno zaključilo da su dvojica od trojice optuženih generala bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, čija je zajednička svrha bila trajno uklanjanje srpskih civila iz Krajine silom ili pretnjom silom, i osudilo ih na dugogodišnje kazne zatvora, ali je Žalbeno veće poništilo prvostepenu presudu i oslobodilo optužene generale po svim tačkama optužbe", podsetio je Veritas.