Pored bušotine 22 koju je pre tri godine u selu Lukovac kod Valjeva napravila kompanija Euro Litijum Balkan, i dalje stoji velika bara sa neobično mutnom vodom – analize pokazuju, zatrovanom arsenom, borom, gvožđem, natrijumom. Okolo nabacana mrtva zemlja, bez tragova čak i najizdržvlivijeg korova, a preko bušotine nasip visok oko pet metara preko kog bi trebalo da prođe brza saobraćajnica Valjevo- Iverak-Nepričava.

Na manje od stotinu metara odatle, prilazimo kući Cvetka i Verice Jovanović, na kojoj se još sa kapije vide dugačke, crne pukotine. Cvetko nam otvara vrata i priča svoju muku: – U ovoj kući više ne živimo. Pogledajte napukle zidove, na šta liči parket. To se sve natopilo i iskrivilo kada mi je podzemna voda prošlog leta nadošla ispod kuće, ispod zemlje. Izlazila je iz poda, sve je plivalo. Kad su počeli radovi na putu, od sabijanja zemlje i vibracija počeli su i zidovi da pucaju i to se nastavlja, kako saniram opet pukne, ovde nije više bezbedno za život – priča Jovanović.
Prostorije jednospratne kuće, koju je Cvetko, kako kaže, zidao, gletovao, krečio, za sebe i suprugu, ali i sina, snaju i unuke kad dođu, stoje prazne, hladne, sa ispucalim zidovima, podovima, plafonima.

On sad živi u pomoćnoj zgradi, u jednoj toploj sobi u kojoj nas dočekuje njegova supruga i nagomilani baloni puni vode.

– Ovo svaki dan nosim do izvora, koji je nekih 800 metara odavde i punim. Tako cele zime, svaki dan, po kiši i snegu i vetru. Tu vodu pijemo, sa njom kuvam, perem sudove, perem veš, grejem je za kupanje – objašnjava ona.

Cvetkova i Veričina kuća jedna je od deset u selu Lukovac koje nisu priključene na gradski vodovod, što do dolaska Euro Litijuma nije predstavljalo problem, jer su čistu pijaću vodu u domaćinstvima dobijali iz svojih bunara. Nakon istražnih bušenja, voda je u bunaru Jovanovića prestala da bude čista, a da bude gore, oni to nisu znali jer su ih iz kompanije uveravali da je sve u redu. Da je sve ozbiljno krenulo po zlu posumnjali su tek prošlog leta, kad su bazen za unuke napunili vodom, koja je do sutradan pocrvenela.

– Tad sam vodu prestao da koristim. Posle je advokat Sreten Đorđević doveo ljude da uzmu vodu, odneli su je na Institut za hemiju u Beogradu. Odatle su nam javili da je voda zatrovana, a ja sam takvu vodu dve i po godine pio – priča Jovanović koji trenutno ima ozbiljne probleme sa kožom ali i drugim organima.

Luka Đorđević iz adovaktske kancelarije koja zastupa Jovanovića i još oko 70 žitelja okupljenih u udruženje “Marš s Kolubare” podseća za list “Nova” da su rezultati analize vode rađene u novembru prošle godine pokazale da je u vodi u Cvetkovom bunaru povećana koncentracija toksičnog arsena, radiaktivnog stroncijuma, bora, gvožđa i natrijuma, dok su kod njegovog prvog suseda te vrednosti na granici.

– Ove podatke koristili smo u procesu u kom je Viši sud u Valjevu Euro Litijumu zabranio nastavak geoloških istraživanja bora, litijuma i drugih elemenata u Valjevsko-Mioničkom basenu.

Zabrana će trajati do pravnosnažne odluke o zahtevu meštana da im Ministarstvo rudarstva i energetike prizna svojstvo stranke u postupku u kom kompanija zahteva produženje dozvole za istraživanja na tom basenu. Cilj procesa je trajna zabrana istraživanja koja su već nanela očiglednu štetu – objašnjava Đorđević.

Iako su istraživanja stopirana, curenje vode iz bušotine još uvek nije zaustavljeno, što prema rečima naših sagovornika nije ni moguće bez njenog ponovnog otkopavanja i betoniranja. Uz to je i šteta koju trpe Jovanovići nemerljiva. Najviše bi im značio, kako kažu, priključak na gradski vodovod, ali nadležni za to ostaju slepi i gluvi.

Za to vreme, na susednom istražnom području Valjevo-sever, Eurolitijum bi već narednih dana magao da nastavi bušenja. Naš sagovornik Branko Arbajter je tu na tri i po hektara podigao oko 11.000 biljaka borovnice, na još dva hektara lešnike i sad s razlogom strahuje da biljke neće davati očekivane prinose.

– Analize vode koje sam uradio u decembru prošle godine pokazale su da u arterškom bunaru, koji ide do 120 metara dubine, postoje 18 puta veće koncentracije bora, tri puta veće natrijuma, da je povećana koncetraciju kalcijuma. Takođe sam uradio analize lista borovnice u kom je pronađen bor. To sve po sugestiji mog agroinženjera nije dobro jer ti hemijski elementi onemogućavaju usvajanje prihrane u voću.

To ne šteti upotrebi ploda, vremenom opada prinos i kvalitet, biljke nestaju. Meni se već između 50 i 100 biljaka iz najnovijeg zasada borovnice osušilo, takođe i oko 15 odsto stabala lešnika – priča Arbajter.

Objašnjava da mu je država dala subvencije na sadni materijal uz obavezu da sedam godina ima proizvodnju, do čega mu je ostalo još pet, a uz to još dugo treba da vraća uloženi novac.

– Uz bor, drugi problem mi postaje količina vode. Bunar na ovom imanju koji sam kupio, kažu meštani, nikad nije presušio, što se desilo prošle godine. Drugi, koji sam ja bušio ima bor i manju količinu vode od predviđene – priča Arbajter i dodaje da je trenutno u pregovorima sa Evrolitijumom oko utvrđivanja njihove odgovornosti za sve navedeno ali da nema velikih pomaka. Luka Đorđević podvlači da je ovaj slučaj dokaz da zbog primenjinih geoloških istraživanja bor ulazi u lanac ishrane, kao i da bušotine očigledno uništavaju sve okolo. Podvlači da će, nakon što Evro Litijumu istekne dozvola za istraživanja na Valjevski-Mioničkom polju, kancelarija Đorđević pokušati da zaustavi njeno obnavaljanje. Do tad jedino nešto mogu da urade vlasnici parcela ukoliko zbog nastale štete pokrenu tužbe ili ukoliko odbiju da Evro Litijumu daju dozvole za bušenje po njihovim njivama.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram