1
Glavni problem borbe protiv korupcije nije neefikasnost sudova, već to što ključni predmeti nikada i ne dođu do suda, smatra programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, dok je glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk uveren da borba protiv korupcije neće zaživeti sve dok se ne promeni sistem.
„Mi smo od 5.oktobra promenili vlast nekoliko puta, ali se sistem nije promenio. Promenili su se ljudi koji manje više nastavljaju da rade ono što se radilo pre toga, s tim što su ovi sada neke mehanizme dodatno specijalizovali i dodatno ih poboljšali za sebe“, objasnio je Ćulibrk u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.
Kako je podsetio, ova vlast je oduvek obećavala žestoku borbu protiv korupcije, ali građani i dalje ne znaju u čijim džepovima završava njihov novac.
Prema saznanjima Ćulibrka, za „nameštanje posla“ u građevinskim projektima plaća se desetak odsto vrednosti kompletne investicijie, što je ogroman novac kada su u pitanju radovi vredni između 500 miliona i milijardu evra.
Osvrćući se na nedavni izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, u kojem se ukazuje na sistemsku korupciju u Železnicama Srbije, kredite koje niko ne kontroliše i ogromne gubitke, uprkos budžetskim izdvajanjima, on je posebno ukazao na problem međudržavnih ugovora, bez prethodnog javnog tendera.
„Ugovor o rekonstrukciji pruge Beograd-Bar, takođe je direktan međudržavni ugovor, potpisan još za vreme Borisa Tadića na nekih milijardu dolara. Prošla je decenija i kusur, a mi nemamo pojma šta je urađeno, ni koliko je para potrošeno“, ilustrovao je Ćulibrk.
S druge strane, Nenadić podseća da je ranije bilo sporadičnih slučajeva potpisivanja ugovora bez tendera, ali da je to počelo masovno da se primenjuje 2012.godine, od slučaja Ujedinjenih Arapskih Emirata i Beograda na vodi, privatizacije poljoprivrednog zemljišta ili Er Srbije.
„Praktično smo došli do toga da nema nijednog infrastrukturnog projekta koji se realizuje na osnovu nekog otvorenog nadmetanja, gde bi mogli svi da se jave i gde bismo kroz konkurenciju došli do najbolje cene“, ukazao je on.
Prema njegovoj oceni, izveštaj Saveta pokazuje da se ne zna da li se krediti podignuti za obnovu pruga adekvatno prate, jer ministarstva građevinarstva i finansija imaju međusobno različite podatke.
Najavu Aleksandra Vučića da će jedan od prioriteta nove Vlade biti upravo borba protiv korupcije, Nenadić vidi kao traženje krivca i prebacivanje odgovornosti na pravosuđe.
Kako je predočio, vlast nije u dovoljnoj meri ispunila obećanja, za korupciju više ne može da optužuje ranije vladajuće garniture i zato sada metu traži u pravosuđu.
Korupcija se ne može rešavati samo po partijskoj liniji, unutar vladajuće stranke, što Nenadić poredi sa situacijom u Kini, gde postoji antikorupcijska komisija unutar Komunističke partije.
Kada je u pitanju reakcija Ministarstva građevinarstva, kojom se najavljuje analiza rada Saveta za borbu protiv korupcije i njegova reforma, on je FoNetu rekao da je Vlada, pre svega toga, trebalo da se bavi samim izveštajem o Železnicama Srbije.
„Osnovni red bi bio da Vlada izađe sa svojim nalazima, da kaže – evo, ovo nije tačno, ovde imamo da navedemo dodatne podatke, ova preporuka je već ispunjena, ova je neprihvatljiva, da se osvrnu na izveštaj kao takav“, objasnio je Nenadić.
Sličan stav ima i Ćulibrk, koji još napominje da se strategija ove vlasti zasniva na tome da nas ubedi „kako je sve zaista sjajno“.
Po njemu, interes Vlade je da bude što manje svedoka nepočinstava, da to što manje ljudi zna i da ih što manje ukazuje na potencijalna mesta korupcije.
„Čak i da ništa od onoga što je Savet napisao u svom izveštaju nije tačno“, Ćulibrk smatra da „nije način da se preti gašenjem, nego treba sesti, razgovarati, argumentovati, podneti račune“.
„A ovako, kad vi paušalno kažete da Savet ničemu ne služi, i da bi možda bolje bilo da se ugasi, onda je to jasna poruka, ne samo Savetu, nego i svima nama“, zaključio je Ćulibrk.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
