Čišćenje Velikog bačkog kanala stalo pre tri godine

Projekat čišćenja Velikog bačkog kanala duž najzagađenijih šet kilometara kod Vrbasa, vredan 30 milina evra, stao je pre tri godine. Dok istraživanja rađena na PMF-u pokazuju da na mulju, koji čeka vađenje, biljke ne mogu da rastu, a stanovnici Vrbasa se pitaju da li će nakon pola veka dočekati da u kanalu ponovo vide čistu vodu, pokrajinske institucije na pitanja kada će sve biti nastavljeno ne odgovaraju. - Kad počnu letnje temperature iznad 30 stepeni u kanalu se zbog nataloženih otrova dešavaju hemijske reakcije, sa mosta se vidi kao da u loncu vri neko mastilo. Kad krenu isparenja stvaraju se mehurići koji lete i prskaju po obali i travi koju ljudi kose i daju kravama, kozama, čije mleko koristimo. Ja to nisam ispitivao ali sam video - priča za „Novu“ Ferenc Utaši (68) čija kuća se nalazi u Vrbasu u ulici koja se završava kod kanala. Na pitanje da li i ovog leta tako izgleda odgovara: - Normalno, to je kod nas normalno, to tako funkcioniše. To je kao otvorena septička jama. Kad je promena vremena, kad vazduh počne da cirkuliše nosi neprijatne mirise na sve strane. Nekada je mirnije, nekada je baš alarmantno.Veliki bački kanal, deo sistema Dunav-Tisa-Dunav, počinje na Dunavu kod Bezdana i teče duž 112 kilometara do Bečeja, gde se uliva u Tisu. Kanal već decenijama nije plovan jer je na deonici od šest kilometara, između prevodnice pre ulaza u Vrbas do takozvanog Triangla gde se spaja sa Novim kanalom nataloženo više od 400.000 kubnih metara mulja.- Toliko taloga je nastalo da na pojedinim mestima, posebno kod ispusta iz Vitala, uz most preko kog se dolazi do Opšte bolnice, dubina vode nije ni pola metra. Tu su pre 40 godina prolazili brodovi, nosili su kamen za kreč u šećeranu, drva, repu… Gledao sam i vozio sam se tim šlepovima. Tu sam pecao. Izađemo na kraj ulice, ponesemo trsku i pecamo ribu. Ribe odavno nema - seća se naš sagovornik. Sudbina kanala neizvesnaPredsednik Ekološkog pokreta „Vrbas“ Ratko Đurđevac navodi za „Novu“ da je zbog propadanja industrije u Kuli i Vrbasu, ali i zahvaljujući izgradnji sistema za sakupljanje otpadnih voda od Crvenke do Vrbasa, kao i postrojenja za preradu otpadnih voda u Vrbasu, zagađenje kanala gotovo stalo. - Nisu svi zagađivači još uradili sve što treba, ali su preusmerili otpadne vode na druge načine tretmana. Najveći problem nam je sad što je i priča oko realizacije projekta čišćenja gotovo stala - kaže Đurđevac. EU PPF program, koji predstavlja završnu fazu programa remedijacije Velikog bačkog kanala, predviđao je da u septembru 2019. godine bude gotova tenderska dokumentacija, nakon čega bi sledila realizacija tendera i početak čišćenja kanala. Međutim, prema saznanjima Đurđevca, do 2019. godine urađen je Idejni projekat, na redu je bila Studija uticaja na životnu sredinu, ali se tu stalo. Zbog čega već tri godine ništa nije rađeno, kad će i da li neophodne aktivnosti na projektu čišćenja kanala biti nastavljene pitali smo JKP „Vojvodinavode“ i Sekretarijat za zaštitu životne sredine Vojvodine, ali odgovore nismo dobili.  Zaustavljeni projekat predviđao je delimično isušivanje kanala, uklanjanje oko 400.000 kubnih metara mulja duž šest kilometara, njegovu sanaciju i odlaganje. - Radovi bi prema projektu trebalo da traju oko tri godine, a njihova vrednost je procenjena na 30 miliona evra. Evropska unija je obećala da će finansirati 90 odsto iznosa, a Vlada Srbije 10. To je sada neizvesno, sudbina kanala opet visi - kaže predsednik Ekološkog pokreta „Vrbas“.Mulj u kanalu toksičan za živi svetVanredna profesorka na katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu (PMF) dr Dragana Tomašević Pilipović ističe za „Novu“ da najnovije analize pokazuju kako je dno Velikog bačkog kanala manje zagađeno nego pre 15 godina. - U radu koleginice koja je pre oko 15 godina radila analizu procena rizika na 13 tačaka kanala vidi se da je na svim mestima sediment spadao u četvrtu klasu. Tada su maltene svi teški metali bili u četvrtoj, najlošijoj kategoriji, a sada imamo da je po neki u trećoj i drugoj. Sediment kod Vrbasa sad spada u treću kategoriju zbog koncentracije bakra - objašnjava profesorka. Biologija, međutim, pokazuje da je tlo i dalje jako toksično. - Sadnja biljaka na ovaj sediment pokazala je da dolazi do čak 100 odsto inhibicije rasta - biljke nisu uspele ni da započnu vegetaciju. Bez obzira na hemijske koncentracije, biologija ipak pokazuje izričitu toksičnost - navodi prof. dr Tomašević Pilipović, koja rukovodi projektom procene rizika u kanalu Dunav-Tisa-Dunav. Podvlači da zagađenost sedimenta nije jedini razlog za njegovo vađenje, već je to neophodno da bi se kanalu vratile osnovne funkcije – navodnjavanje, zaštita od poplava i plovidba. Tako izvađeni mulj trebalo bi, kaže, tretirati i ako analize pokažu da je moguće, koristiti kao podlogu za puteve i za izgradnju nasipa.BONUS VIDEO: NEZAPAMĆEN POMOR RIBE KOD ARILJA

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=nezapamenpomorribekodariljamm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3945703"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram