0
Manje od polovine gradova i opština u Srbiji koji su imali tu zakonsku obavezu donelo je "Plan kvaliteta vazduha" koji bi trebalo da sadrži podatke o izvoru zagađenja i spisak mera kojima se planira njegoovo smanjenje.
One lokalne saouprave koje imaju plan, nisu zabeležile poboljšanje u 2019. godini, objavio je danas Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Zakonom o zaštiti vazduha predviđeno je da lokalne samouprave u kojima postoji stalno zagađenje vazduha ili preduzete mere ne daju rezultate, izrade „Plan kvaliteta vazduha“, ali ga nema sedam od 13 gradova i opština koje bi trebalo da ga imaju, pokazali su podaci Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Taj plan su doneli Beograd, Novi Sad, Pančevo, Bor, Smederevo i Užice, a u postupku izrade su Subotica, Niš, Sremska Mitrovica, Valjevo, Kraljevo, Kragujevac i Kikinda, naveo je CINS.
Svi gradovi osim Kikinde su ranijih godina imali prekomerno zagađen vazduh, što znači da je Plan kvaliteta vazduha za njih zakonska obaveza.
Obavezu ima i Opština Kosjerić koja je 2011. godine prvi put bila u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha. Tamo posle poboljšanja 2013. i 2014. godine nije bilo dovoljno podataka o kvalitetu vazduha, a onda se, 2018, Kosjerić vratio u najgoru, „ljubičastu zonu“, gde je ostao i 2019. godine. Ta opština se nije izjasnila da li priprema „Plana kvaliteta vazduha“.
Zaječar, Požarevac i Beočin još nemaju obavezu da izrade „Plan kvaliteta vazduha“, jer su na listi najzagađenijih mesta prvi put od 2019, piše u godišnjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine Srbije o stanju kvaliteta vazduha.
Vesna Mitrović, načelnica Odeljenja Ministarstva zaštite životne sredine za zaštitu vazduha i ozonskog omotača, rekla je za CINS da, iako su lokalne samouprave po zakonu obavezne da izrade planove kvaliteta vazduha, ne postoji propisan rok za to, već se „računa na savest i potrebu da svaka lokalna samouprava ima što bolji kvalitet vazduha“.
Kao negativan primer navela je Grad Smederevo koji je, po njenim rečima, sastavio dobar „Plan kvaliteta vazduha“, za koji je dobio saglasnost Ministarstva, ali je plan dve godine čekao na usvajanje u lokalnim organima vlasti. Posle dve opomene Ministarstva, plan je usvojen u martu ove godine, iako je još 2011. zabeleženo prekomerno zagađenje vazduha u Smederevu.
Mitrović je navela da lokalne samouprave ne mogu sve same – poput isključivanja pogona u fabrici koja zagađuje, već treba da naprave mehanizam koordinacije svih aktera – i inspekcije i zagađivača, da bi došlo do poboljšanja.
Mitrović je podsetila da u zakonu piše i da svaka lokalna samouprava sprovodi mere u zavisnosti od svojih finansijskih mogućnosti, a „svaka mera zahteva neku finansijsku podršku“.
Predstavnik Beogradske otvorene škole, Ognjan Pantić, kazao je da, ako bi se gledalo šta sadrže pripremljeni planovi, svakom bi se mogla naći mana, jer nema detaljnih podataka o emisijama i izvorima zagađenja i konkretizovanih mera.
Problem je što se ni takvi planovi ne sprovode ili, ukoliko se poštuju, ne daju rezultate jer nisu usmereni na sektore iz kojih primarno dolazi zagađenje.
Pored „Plana kvaliteta vazduha“, mesta u kojima postoji opasnost da će nivoi zagađujućih materija prekoračiti jednu ili više koncentracija opasnih po zdravlje ljudi, obavezna su da donesu i „Kratkoročni akcioni plan“ da bi brzo reagovala i smanjila zagađenje.
„Kratkoročni akcioni plan“ kao zaseban dokument ima samo Užice, dok su Beograd, Pančevo, Novi Sad i Smederevo kratkoročne mere uključili u „Plan kvaliteta vazduha“.
U postupku izrade tih planova su Novi Bečej, Beočin, Kladovo, Kruševac, Bor, Kraljevo, Sombor i Kragujevac, objavio je CINS.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
