Ako morate na bolovanje, samo u 4 slučaja ćete dobiti punu platu

U aprilu 2023. u Zakon o zdravstvenom osiguranju uvedene su brojne novine, koje se odnose na isplate tokom bolovanja.

Naime, u samo četiri slučaja građani imaju pravo na 100 odsto iznosa na naknadu za bolovanje, i to: profesionalne bolesti i povrede na radu, zatim usled bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ali i zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva i zbog nege bolesnog, povređenog člana uže porodice do navršenih 18 godina života, tačnije u slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja deteta.

Pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja regulisano je Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Povreda na radu

Pod profesionalnim oboljenjem podrazumeva se bolest nastala usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu. U tom slučaju, poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje.

Naime, celokupan iznos bolovanja zbog povrede na radu ide na teret poslodavca. Bolovanje koje je prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću zaposlenog, zakonski je izuzetak od pravila da se naknada zarade samo za prvih 30 dana isplaćuje na teret poslodavca, a od 31. dana na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Sve vreme trajanja radnog odnosa bolovanja, zbog povrede na radu zaposlenog, zarada se isplaćuje iz sredstava poslodavca.

Međutim, iz ovog razloga često se dešava da poslodavci ne prijavljuju povrede na radu, zbog čega mora da reaguje inspekcija za rad.

Inače, po zakonu, za svakog osiguranika preduzetnika, naknadu zarade obezbeđuje RFZO, od 31. dana bolovanja.

Održavanje trudnoće

Trudničko bolovanje je pravo koje ima svaka zaposlena žena, ako ginekolog ustanovi da joj je potrebno mirovanje zbog rizične trudnoće. Prvih 60 dana bolovanja utvrđuje izabrani ginekolog, a za period od preko dva meseca, upućuje se na lekarsku komisiju.

Po potrebi trudničko može da se produži sve do porođaja, i tada se na trudničko nadovezuje porodiljsko odsustvo. Trudnici na bolovanju, zaradu u prvih 30 dana obezbeđuje poslodavac, a od 31. dana RFZO.

Dobrovoljno davanje organa i ćelija

U slučaju dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi, naknada zarade obezbeđuje se osiguraniku iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja od prvog dana bolovanja. Prvih 60 dana bolovanje utvrđuje izabrani lekar, a ako je potrebno i nakon toga, dužinu odsustva sa posla određuje lekarska komsija RFZO.

Nega bolesnog člana porodice

Novina u zakonu, koja je uvedena izmenama u aprilu 2019. godine, odnosi se na dužinu trajanja nege člana porodice-deteta koje je teško obolelo i visinu primanja za vreme trajanja bolovanja. U ovom slučaju bolovanje može da traje do izlečenja deteta, a najduže do njegove 18 godine.

Ovim zakonom, pre svega, roditelji dece obolele od raka izborili su se da primaju punu zaradu dok su na bolovanju zbog nege dece. Međutim, odrasli onkološki pacijenti, samo u prvih mesec dana primaju 100 odsto zarade od poslodavca, dok su im od 31. dana bolovanja, plate niže za 35 odsto, a isplaćuje ih RFZO.

Računica za bolovanje koje isplaćuje poslodavac

Poslodavac isplaćuje zaradu za efektivne sate rada, uvećanje zarade (rad na dan praznika, noću, po smenama, prekovremeno) i druga primanja koja imaju karakter zarade (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojen život i drugo).

Ukoliko zaposleni nije imao prethodno osiguranje za svih 12 meseci koji prethode obračunu, on se, za one mesece gde ne postoji zarada, vrši po minimalnoj zaradi za taj mesec.

Podsetimo, bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić izazavala je negodovanje javnosti kada je prošle godine najavila da će bolovanje bez odluke komisije moći da traje samo dve nedelje, umesto mesec dana.

Nakon brojnih negativnih reakcija u javnosti, oglasio se predsednik države Aleksandar Vučić, da, kao i inače “objasni ministarki”, da će ipak lekarska komisija odlučivati o produžavanju bolovanja, ali tek posle mesec dana.

Bivša ministarka Grujičić, nameravala je da uvede ovu izmenu, kako bi se, kako je tada navela, sprečile zloupotrebe.

Podsećamo i da su ispitivanja proteklih godina pokazala da je oko 15 odsto bolovanja u Srbiji bilo neutemeljeno. Procena RFZO je da je oko 40.000 ljudi zloupotrebilo bolovanje.

***

BONUS VIDEO: Poslodavci šalju i detektive da provere radnika na bolovanju