"Ceo svet prati događaje u Srbiji, studentski protesti su globalni pokret"

Jedan od najangažovanijih, najnagrađivanijih i najkontroverznijih filmskih i pozorišnih reditelja u Evropi, umetnički direktor Bečkog festivala (Wiener Festwochen) i građanski aktivista, ovih dana ponovo je vrlo prisutan u našoj javnosti, zbog „slučaja“ reditelja Nikite Milivojevića, kome, kako je objavio Danas, Skupština grada nije produžila dvogodišnji mandat umetničkog direktora Bitef festivala.

Pozivajući se na naš tekst objavljen 10. marta, i citirajući neke zaključke naših sagovornika, Bečki festival (Wiener Festwochen), na čijem je čelu, i Slobodna Republika Beč, sa naslovom „Stop političkom uticaju!“, izrazili su solidarnost sa Milivojevićem u javnom saopštenju.

„Kako je objavio srpski list Danas, neprodužavanje ugovora direktno se povezuje sa govorom Mila Raua, umetničkog direktora Bečkog festivala, koji je Rau održao u septembru u Beogradu, na otvaranju 58. Bitefa. Prema izjavama sagovornika Danasa, „Nikita Milivojević je očigledno „pao“ zbog Mila Raua, jednog od najcenjenijih i najkontroverznijih reditelja našeg vremena.

U svom govoru na otvaranju prošlogodišnjeg Bitefa, na kojem je izvedena njegova predstava „Antigona u Amazonu“, Milo Rau je pozvao građane da reaguju, i da po svaku cenu nikako ne dozvole rudarenje litijuma i dolazak kompanije Rio Tinto u Srbiju“, citira se naš tekst u saopštenju Bečkog festivala.

„Govor Mila Raua „Lepota će spasiti svet“, kako se dalje navodi, izazvao je ogroman medijski odjek.

„Podrška Nikite Milivojevića studentskim protestima u Srbiji takođe je, verovatno, razlog što mu gradska uprava, zadužena za imenovanje umetničkog direktora Bitefa nije produžila ugovor, uprkos velikom umetničkom uspehu“, stoji u saopštenju, kao i poziv ostalim evropskim institucijama kulture da protestuju protiv ove nepravedne političke odluke.

U razgovoru za Danas Milo Rau ističe da su ovakvi potezi vlasti prema institucijama kulture i kulturnim radnicima duboko pogrešni za svako društvo, s obzirom na nezavisnu ulogu umetničkog sektora.

– Umetnički sektor treba da bude nezavisan i slobodan. Činjenica da neko može biti otpušten iz političkih razloga u današnjoj Evropi izuzetno je problematična. Taj govor koji sam održao otvarajući 58. Bitef, prema vašem članku, uopšte nije bio revolucionaran već je jednostavno govorio o tome šta se događa, o nečemu što je duboko sporno.

Ako zatvaramo demokratski javni prostor – posebno u kontekstu pozorišta i umetnosti – tada umetnost, onakva kakva se smatra u slobodnim društvima, nestaje. Protiv toga moramo da se borimo do samog kraja. Prema mom skromnom mišljenju, nema razloga zašto bi Nikita Milivojević trebalo da prihvati da je „otpušten“. Treba da zauzme festivalski prostor i ostane tu – kaže Milo Rau, dajući i dodatna objašnjenja.

– Tehnički, Nikita Milivojević nije smenjen — njegov ugovor je istekao u februaru. Ali, ako nekome date ugovor na dve godine, to je pogrešno od samog početka. Kako neko uopšte može da stvori neki kontinuitet? To znači da mu nikada nije data prava sloboda. Jer ako imate ugovor na dve godine, godinu dana ili čak na šest meseci, naravno da ćete se plašiti. Sami ćete sebe cenzurisati i bićete stavljeni u veoma tešku situaciju od samog početka.

Dobro je što on pruža otpor ovome. I da ponovim, ovde ne govorimo o nekakvom radikalizmu. Ne govorimo o nekom ekstremno levičarskom ili desničarskom agitatoru. Govorimo o osobi koja organizuje izuzetno dobar, međunarodno priznat i poštovan festival. Ljudi iz vlasti koji imenuju umetničke direktore, ovakvim odlukama uništavaju reputaciju Srbije. Oni u međunarodnoj javnosti stvaraju sliku sopstvene zemlje kao autoritarnog sistema koji mrzi umetnost. Zašto to rade? To je toliko destruktivno.

Prema sopstvenom iskustvu, kako navodi Milo Rau, on dobro zna šta znači za jedan međunarodni pozorišni festival kad nema umetničkog direktora nekoliko meseci pre početka, a Bitef tradicionalno počinje u septembru.

– To je izuzetno problematično. Prema mom skromnom mišljenju, to pokazuje ono što već možemo da vidimo u mnogim drugim zemljama. Znam kakva je situacija u Slovačkoj, Mađarskoj, Rusiji. Ono što vlasti u ovim zemjama ne žele nije novi umetnički direktor – oni uopšte ne žele umetnost. To je čista destrukcija.

Žele da sistem izmakne kontroli, pa da mogu da kažu: „Vidite, ovo ne funkcioniše, zato ćemo ga ugasiti.” Nema više subvencija, nema više nezavisne umetnosti. To je njihov cilj. Oni nemaju alternativu za to – oni samo žele da umetnost nestane. Zato ne smemo da prihvatimo ovo što se dešava u Srbiji. Moramo da govorimo o tome. Moramo da protestujemo protiv toga i da pređemo na konkretne akcije.

Deo tih akcija je, kako se navodi u javnom saopštenju, i poziv Bitefu na Bečki festival, da održi međunarodnu konferenciju za štampu i predstavi svoj program.

– Trebalo bi da pišemo i otvorena pisma, jer ovo nije prvi slučaj koji se dešava, i to je ono što je problematično. Mislim da je ovakva situacija već postala normalizovana. Ljudi samo pomisle: „Oh, još jedan umetnički direktor je smenjen.” To je neprihvatljivo. Smatram da je krajnje vreme da reaguje ceo politički sistem, a ne samo umetničke institucije.

Ovde zaista mislim na Evropsku uniju i njenu ulogu u očuvanju umetničke slobode. To je i suština naše kampanje Resistance Now – kaže Milo Rau, navodeći da se ovaj problem ne tiče samo kulture i umetnosti već ugrožava i osnovne principe i vrednosti slobodnog demokratskog društva.

– Ako politička institucija može da smeni nekoga iz umetničke institucije, nekoga ko nije kršio zakon, nego je smenjen samo zato što izražava sopstveno mišljenje u okviru onoga što je dozvoljeno i moralno prihvatljivo, onda u tom trenutku govorimo o kršenju vladavine prava, osnovnih zakona i narušavanju podele između različitih institucija. Time uništavamo sam sistem. Uništavamo demokratiju. Ovo nije pitanje samo Nikite Milivojevića ili umetnosti. Mislim da je izuzetno važno da to razumemo.

Milo Rau izdvaja i ogroman značaj studentskih i građanskih protesta koji se odvijaju u blokadama i na našim ulicama skoro četiri meseca.

– Ono što se sada dešava u Srbiji – gde imamo najveće proteste još od 1989. godine, koje prati ceo svet, proteste civilnog društva koji nisu povezani ni sa jednom političkom partijom i u suštini nemaju vođu – to predstavlja stvarni pokušaj da se stvori alternativno društvo u odnosu na ono što vidimo svuda. Mislim da je sada najvažnije sagledati širu sliku.

Razumeti da se ovde ne radi o izolovanom fenomenu, već o globalnom pokretu. O globalnom preokretu! Ovo nije pitanje nečijeg ukusa, toga kakvu umetnost želite ili kome ćete dodeliti subvencije. Ovde je reč o nestanku sistema u kojem živimo – bilo od 1945, bilo od 1989, u SAD- u od 1787, u Francuskoj već veoma dugo.

Mi danas svedočimo nestajanju demokratije, nestajanju nezavisnih institucija, nestajanju slobode umetnosti, i mislim da je to što se dešava izuzetno, izuzetno opasno. Ako ne reagujemo brzo, sve ove vrednosti će nestati za samo nekoliko godina. I to možemo da vidimo svuda oko nas – ističe jedan od najangažovanjih reditelja današnjice.

Podsećanja radi, Bečki festival je prošle godine u okviru festivalskog manifesta proglasio Slobodnu Republiku Beč, njihov generalni slogan je RESISTANCE NOW, ova svetska kampanja je jedan od načina borbe za očuvanje vrednosti građanskog civilnog društva, a o tom iskustvu Milo Rau kaže:

– Putujući kroz Evropu kao i van nje, na primer po Tajvanu ili Njujorku, mislim da se jasno vidi da živimo u globalnom sistemu u kojem dolazi do pomeranja ka desnici, koji je u osnovi destruktivan za vladavinu prava i demokratskih vrednosti. Takvi trendovi su prisutni svuda.

Trenutno smo svedoci svojevrsne završne borbe fašističkog kapitalizma, dok građansko društvo gotovo svuda diže glas i pokreće pobune. Kampanjom Resistance Now pokušavamo da postignemo dve stvari.

S jedne strane, cilj nam je povezivanje različitih borbi civilnog društva za demokratiju u različitim zemljama, povezivanje umetničke scene s političkom scenom, povezivanje civilnog društva sa umetnošću, medijima i drugim sektorima.

S druge strane, šire gledano, pokušavamo zajedno da razumemo zašto se ovo dešava i koji bi mogao biti sledeći korak. Kako možemo spasiti demokratiju u najširem smislu? Mi smo samo slučajno umetnici, ali ne govorimo samo o umetnosti- ističe Milo Rau.