"Ćao, Srbijo, da uskoro nazdravimo jednom rakijom u Beogradu!“ Savršeni srpski ovog Italijana će vas oduševiti, a za sve su krive tri lepe Srpkinje

Od momenta kada je 2021. godine čuo srpsku pesmu sa Evrovizije, shvatio je da razume pojedine reči, iako jezik nije govorio.

„Nisam znao ni koji je jezik u pitanju, samo sam slušao pesmu grupe Hurikejn i neke reči sam razumeo. Bio sam u šoku. Nije mi bilo jasno kako uspevam da razumem šta pevaju. Međutim, s obzirom da govorim više jezika, među kojima je i ruski, razumeo sam one koje su kao u ruskom jeziku. Drugarica iz Beograda rekla mi je da imate dosta sličnih reči sa Rusima, pa sam tako poželeo da naučim još srpskog. Kupio sam rečnike, razne knjige, filmove na srpskom i počeo da slušam srpsku muziku sve od Brene i Cece, do novih bendova i kafanske muzike, bilo je tu svega i sve mi je bilo zabavno. Srpski jezik brzo je osvojio moju dušu“, sa osmehom priča Mihailo.

Na samom početku razgovora za Nova.rs, bez imalo zamuckivanja, ustručavanja ili traganja za rečima, tečno i perfektno, kao da je rođen u centru Beograda, ispričao nam je da mu je majka Italijanka, a otac Amerikanac, zbog čega se i zove Majkl. Na neki način „dva maternja jezika“, engleski i italijanski, naučili su ga, kaže, lepotama koje nose različitosti ljudskog govora, pa je od najranijeg detinjstva veliki zaljubljenik u jezike, a danas govori čak šest različitih.„Uvek sam voleo da učim jezike i da slušam ljude kako izgovaraju reči koje ne razumem. Možda zato i imam mnogo prijatelja, stranaca, od kojih sam dosta naučio. Ljudi se inače šokiraju kada im kažem da nemam nikakve veze sa Balkanom, a tako dobro govorim srpski. Sve do prošlog leta, nisam ni bio na Balkanu. Tek kada sam naučio jezik, poželeo sam da obiđem vašu zemlju, da upoznam njenu kulturu, narod i istoriju. Tako sam prošlog leta obišao Beograd, pa sam onda bio i u Hercegovini, ali i u Dubrovniku, zatim u Crnoj Gori, gde sam bio na Ostrogu, koji je nešto posebno i neverovatno. Sad imam mnogo prijatelja sa Balkana, a u Beogradu planiram da proslavim rođendan prvog aprila“, kaže Mihailo.

U Srbiji ga je oduševila hrana.„Veliki sam ljubitelj mesa, a u vašim kafanama su najrazličitija jela. Ipak, najukusnije su prženice sa domaćim kajmakom i pršutom, kao i burek sa jogurtom, sa čim nijedan doručak ne može da se meri. To sam u Srbiji jeo kad god sam stigao“, uz osmeh priča mladi arhitekta iz Milana.Prvi slovenski jezik koji je naučio bio je - ruski.„Posle mi je srpski išao nešto lakše. Učio sam ga uz pomoć knjiga, rečnika, ali najviše filmova i muzike. Mnogo čitam, proučavam gramatiku, gledam filmove na srpskom, pa pustim titl i čitam dok glumci govore, tako sam se vremenom potpuno zaljubio u srpski jezik. Trebalo mi je godinu dana da usavršim jezik, ali i dalje ga učim, stalno saznajem za neke nove reči, posebno one u slengu, koje su najteže za strance, a u Srbiji ih ima mnogo. Slabo razumem jedino ljude sa juga Srbije, oni drugačije govore, ali verujem da bih se i sa njima sporazumeo ako bih malo vše vremena proveo u tom ambijentu“, priča Mihailo.

Jezik nisu samo reči i slova, već kultura, hrana, istorija, religija, narod.„Mi u Italiji znamo gde se Balkan nalazi, ali nedovoljno poznajemo vašu istoriju koja je jako bogata i zanimljiva. Čitao sam dosta o srpskoj istoriji, o religiji i voleo bih jednog dana da slavim slavu, samo da vidim kakav je to osećaj“, kaže Mihailo.Kafana – omiljeno mesto.„Kad sam bio u Beogradu, domaćini su me prvo poveli u kafanu. To su mesta sa fenomenalnom atmosferom, a muzika me je oduševila. Jedino što mi se ne dopada je što se svuda puši u zatvorenom prostoru. Duvanski dim je na sve strane i kafane su baš zagušljive. Ipak, to je verovatno deo načina života, koji je generalno opušten“.

Srbi „uživaju“ u životu.„Deluje mi kao da na svakom koraku u Srbiji, svi uživaju u životu u svakom trenutku, mada to je verovatno zato što sam stranac, pa gledam samo svetliju stranu. Iz raznih priča, znam da nije lako živeti u Srbiji, ali meni kao strancu deluje kao da vi uvek nađete razlog da napravite žurku, da izađete u grad, organizujete proslavu, iako za to ne mora da postoji neki mnogo bitan razlog“, kaže naš sagovornik iz Italije.Italijani, baš kao i Srbi, vole da sede i ispijaju kafe i da dugo odmaraju, uz osmeh primećuje Mihailo.„Nema velikih razlika između Italijana i Srba. Mi volimo isto kao i vi da sedimo dugo na kafi, pričamo, odmaramo. Vatreni smo, strastveni, umemo da se naljutimo, ali i da ludo volimo“.

Kad sam počeo da učim srpski, odmah sam poželeo da pišem ćirilicom, naglašava on.„Naučio sam da pišem na oba pisma i sad mogu rečenicu na srpskom da napišem mešano i na latinici i na ćirilici i da je sa razumevanjem pročitam. Uvek sam bio fasciniran zemljama u kojima se piše sa dva ili više različitih pisama, što je za te ljude potpuno normalno. Osećaj je potpuno drugačiji i specifičan kada olovkom pišem ćirilicom“, kaže Mihailo, koji pored italijanskog, engleskog, srpskog i ruskog, tečno govori i španski, nemački, uči kineski, a razume i grčki.Od svih stranih jezika koje govori, ističe da mu je srpski najdraži.

„Volim da pričam i pišem na tom jeziku. Iako nemam veze sa Balkanom, osećam da mi tamo duša pripada. Odrastao sam u Italiji, i jezik mog srca i usta je italijanski, engleski je jezik uma, moje glave, a srpski je jezik duše“.Nažalost, priznaje, sve je manje vremena za učenje jezika.„Jezici su moja ljubav i moj hobi, oni su moje slobodno vreme, kojeg, nažalost, imam sve manje. Nakon završene arhitekture, upisao sam master studije za inženjering. Držim razna predavanja, učim, radim, pa nemam vremena za jezike. Čujem se često sa prijateljima u inostranstvu, pa pričamo na njihovom jeziku i tako ne zaboravljam reči, a nadam se, kad na proleće dođem u Beograd, da ću dodatno obnoviti i srpski rečnik“, za kraj kaže Majkl - Mihailo.BONUS VIDEO

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=1411lukagoriljiljanaahmetoviisilvijahercogdaniitalijanskekuhinje-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4585996"]