Studirao sam u Beogradu Srednjovekovnu arheologiju. I danas imam običaj da slušam muziku iz tog vremena - Bijelo dugme, Parni valjak, Josipu Lisac, rekao je za Nova.rs dr Anastasios Antonaras, šef Odeljenja izložbi, komunikacije i obrazovanja Muzeja vizantijske kulture u Solunu, gde je otvorena izložba „Od Krita do Dunava“ Muzeja grada Beograda.
Ovu veličanstvenu postavku čine ikone iz najveće kolekcije u Srbiji koju su kao legat ostavili Pava i Milan Sekulić, a prvi put se prikazuju van granica naše zemlje. Predstavljeno je 48 ikona, trećina Zbirke Sekulić, one najvrednije su grčkog odnosno kritskog porekla.
– Izložba je izuzetno privlačna, lepo je postavljena. Ima dobru komunikaciju dva naroda, srpskog i grčkog, kroz ove ikone i jasno pokazuje kako su Zapad i Istok na Mediteranu, i Balkanu, koji je deo njegovog prostranstva, bili uvek u kontaktu, posebno kada je reč o umetnosti. Kroz ovu postavku vidi se kako su se ideološke struje kretale, menjale i razmenjivale između naših naroda. I to je ono najvažnije, da se ideje i umetnost kreću, da postajemo bogatiji zahvaljujući novim stilovima. Nadam se da ćemo mi Solunjani, posetioci našeg muzeja, u tom smislu videti nešto drugačije i samim tim postaćemo bogatiji – istakao je Antonaras, sa kojim smo ovaj kratak razgovor vodili na srpskom jeziku.
Naravno da nismo propustili da ga upitamo gde je naučio naš jezik.
– U Beogradu, tačnije u SKC – nasmejao se naš sagovornik, i nastavio:
– Studirao sam na Filozofskom fakultetu Srednjovekovnu arheologiju, tako da sam tamo bio od 1983. do 1988. godine. Bio sam na iskopavanjima širom tadašnje Jugoslavije, diplomirao, potom malo putovao i vratio se u Solun. Ipak, ostao sam vezan za srpsku kulturu. Inače i danas imam običaj da slušam muziku iz tog perioda – „Bijelo dugme“, „Parni valjak“, Josipu Lisac, nju posebno…
Na naš komentar da je bio u zlatno doba u Beogradu, Anastasios Antonaras je odgovorio:
– Tada su govorili da su sedamdesete bile zlatne. U ono vreme sam već osetio nestašice, bilo je samo ruskog praška u prodavnicama, nije bilo uvek grejanja. Ali meni je bilo lepo, bio sam mlad, imao sam 18 godina kada sam došao, prvi put sam bio u nekom tako velikom gradu, prestonici i sve mi je bilo dobro. I danas često dođem, imam prijatelje širom Jugoslavije.
Ova 2022. proglašena je Godinom stakla, a naš sagovornik je predsednik Međunarodne asocijacije za istoriju staklarstva.
– Mislim da je lepota stakla neprevaziđena. Mi smo jedna od institucija koje su se borile da bi ovo bila Godina stakla. I radujem se što su se u Srbiji više takvih inicijativa otvorilo, mnogo više nego u Grčkoj. Beogradski univerzitet i moje kolege u Srbiji prikazuju velika dostignuća u staklarstvu. I ja sam o tome mnogo naučio na fakultetu, od Verene Han sa Balkanološkog instituta, koja je bila stručnjak za istoriju staklarstva od Dubrovnika i šire, i od nekadašnje profesorke klasične arheologije Aleksandrine Cermanović Kuzmanović, i dale su mi čvrst koren znanja kao i ljudima koji se danas bave proučavanjem te retke materije.
A da li ćemo i u toj oblasti sarađivati, Antonaras kaže:
– Iskreno se nadam, ali sada sa vama pričam kao naučnik a ne u ime ustanove za koju radim. Ali, optimista sam što se tiče nastavka saradnje sa Muzejom grada Beograda koji poseduje izuzetno velike, interesantne i vredne zbirke arheološkog stakla. U Beogradu ili u Solunu, nešto ćemo da iskombinujemo – zaključio je Anastasios Antonaras, ne krijući zadovoljstvo postavkom izložbe od „Krita do Dunava“ koja je u narednih šest meseci biti dostupna posetiocima čuvenog Muzeja vizantijske kulture.
Bonus video: Sveti Nikola
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar