1
Optužbe za finansijske malverzacije, višestruke funkcije, bliska saradnja sa vlašću i televizijom Pink, opomena Etičke komisije... sve su to "zasluge" bivše dekanke Filološkog fakulteta, Ljljane Marković. Da se problemi premoste, u julu je izabrana v.d. dekana Anđelka Mitrović. I taman kada je rešenje počelo da se nazire, stopiran je izbor novog dekana, a sve po nalogu prosvetne inspekcije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Nezadovoljni profesori tvrde da je napadnuta autonomija univerziteta i najavljuju protest za sutra u 14 sati. Rektorka kaže da treba sačekati, a ministar prosvete Mladen Šarčević poručuje da je prvo potrebno doneti Statut, pa tek posle ići na izbor dekana.
Nastavnici i saradnici Filološkog fakulteta ne mogu da čekaju. Oni su najavili da će u utorak, 29. septembra u 14 sati, održati protestnu šetnju od Platoa ispred Filozofskog fakulteta do Ministarstva prosvete, jer ne pristaju na napade koji, kako tvrde, ugrožavaju autonomiju Univerziteta.
Traže od v. d. dekanke Filološkog fakulteta, da hitno zakaže sednicu Naučno-nastavnog veća, na kojoj će se glasati o predlogu novog dekana. „Odlučni smo da se za svoje pravo da biramo dekana i druge organe fakulteta borimo svim mirnim sredstvima“, poručili su profesori.
Neka od istaknutijih profesorskih imena sa Filološkog fakulteta, Aleksandra Jerkova i Mila Lompara, pitali smo šta se zapravo dešava na njihovom fakultetu i kako rešiti problem?
Profesor Jerkov konstatuje da je gotovo neverovatno šta se događa sa Filološkim fakultetom i koliko to dugo traje.
„U času kada se nazirao kraj, međutim, bivša dekanka, koja je osuđena, bez ikakve potrebe je imenovana za savetnika u ministarstvu. Zatim, kada smo mogli početi da se vraćamo u regularne uslove rada, poništen je postupak izbora novog dekana. Da li zato što se neko uplašio da rezultat neće biti onaj koji je prethodna uprava priželjkivala? Zašto bi Ministarstvo trebalo da bude talac propale uprave? Sumnjam da tako nešto može biti dobro za bilo koju vlast, u bilo kojoj zemlji, i ne verujem da bi iko želeo da preuzme odgovornost za one koji su učinili sve moguće prekršaje i koji su odstupili od svih dobrih akademskih običaja“, konstatuje naš sagovornik.
On ističe da „srž problema nije samo u tome što su prostački pokradeni i zaposleni i studenti i država“.
„Strašno je nepoštovanje koje je posebno ispoljeno prema uglednim profesorima, fakultetskim telima, univerzitetu i pre svega ideji znanja. Bilo bi mudro ne braniti ono što svako vidi da je propalo, a Filološki fakultet se ne bavi politikom već pokušava da obnovi normalan univerzitetski rad. Univerzitet je uvek umeo da ceni kada mu se pruži pomoć i podrška, a veoma je značajno i kada mu se ne odmaže. Smirene i promišljene ljude ne treba naterati da protestvuju umesto da drže predavanja“, poručuje naš sagovornik.
Profesor Lompar ukazuje „na snažno mešanje izvršne vlasti u poslove Univerziteta i drastičnu situaciju osporavanja volje da se obave izbori za dekana“.
Sve to, ističe on, dešava se uz naglašenu intervenciju Ministarava prosvete. On, ipak, podseća da problemi na Filološkom fakultetu nisu od juče i da traju duže od decenije.
„Zaista mislim da je fakultet u dubokoj krizi, da je ta kriza vezana za upravu koja traje poslednjih barem 12 do 13 godina. Kao problem imamo i podelu među profesorima – jedan deo profesora se protivi tome, drugi deo profesora se sa time ne slaže. Najprirodniji izlaz iz takve sukobljenosti je da se obavi izbor za dekana i da oni koji dobiju većinu na neki način dobiju potvrdu. Sada imamo situaciju da tri dana pre izbora dekana Ministarstvo interveniše i sprečava izbor dekana, jer je prethodni izbor za određene fakultetske komisije bio negativan po sadašnju upravu. Oni su pretrpeli veliki poraz. Pretpostavljam da je reč o strahu od mogućeg izbora kandidata koji ne bi bio njima po volji“, kaže Lompar.
On će podržati sutrašnji protest, jer je „reč o autonomiji univerziteta i arbitrarnom upadu Ministarstva u unutrašnje uređenje Univerziteta“.
Lompar dodaje i da protest nema politički značaj i konotaciju, već je prevashodno vezan za akademske odnose.
Nakon najavljenog protesta brže-bolje reagovala je uprava Fakulteta, uz konstataciju da poziv na okupljanje pod sloganom „fakultet po meri studenata i nastavnika, autonomiju univerziteta i akademsku čestitost“ koji se pojavljuje u medijima i na društvenim mrežama nije zvaničan poziv Filološkog fakulteta.
U saopštenju, koje su potpisali v.d. dekana Anđelka Mitrović, v.d. prodekana za nauku Biljana Dojčinović i v.d. prodekana za međunarodnu saradnju Jelena Vujić, odbacuju se sve političke i politikantske etikete koje se odnose na njih, kao i tvrdnje grupe profesora da su „naslednici“ prethodne v.d. uprave i ma čija „produžena ruka“.
Oni su pozvali studente i nastavnike da, umesto uličnim performansima, sve eventualne nesporazume rešavaju u „otvorenom i kulturnom“ dijalogu na samom Filološkom fakultetu, „kako i priliči ustanovi na kojoj se decenijama uspešno izučavaju jezici i unapređuje kultura komunikacije“.
Kratke poruke za sve one koji se pitaju šta se to uopšte dešava na filoliškom fakultetu i kako sve to rešiti imaju i ministar prosvete Mladen Šarčević i rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović.
„Mora da se poštuje zakon. To im je naloženo više puta, a sada je bila kontrolna mera. Neka demokratski izaberu koga žele. ali prvo Statut“, neumoljiv je ministar Šarčević u kratkoj SMS poruci za naš portal.
„Hajte da pustimo da proces teče, da vidimo šta će se desiti. Inspekcija mora da nadzire, da se sve tačke koje su bile primedba razreše. Pratimo situaciju, moramo malo da sačekamo. Ako se vidi da stvari ne idu, onda ćemo opet reagovati“, kaže rektorka Popović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
