45
Psihijatar i psihoterapeut Ranka Radulović, svega nekoliko dana nakon masovne pucnjave u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", u kojoj je ubijeno 10 dece i čuvar, puštala je nekim od učenika te škole krajnje neprimerenu muziku kako bi se "povezali s duhovima preminulih drugara". O ovim nedopustivim postupcima javnost je saznala od oca jedne od žrtava, a grešku nije przinao niko - ni Ministarstvo zdravlja, ni Ministarstvo prosvete, ni direktor škole, a ni sama doktorka Ranka Radulović. Umesto toga, ona se na društvenim mrežama, sa čak 4 svoja profila, neljudski obrušila na Slobodana Negića, oca jedne od preminulih devojčica, tvrdeći da ne on "ne žali u tišini, već u medijima".
I pre masakra koji se desio 3. maja, dr Radulović je, pored rada u državnoj zdravstvenoj instituciji, imala svoju privatnu praksu u oblasti muzikoterapije u kojoj je nudila klijentima bizarne usluge poput terapije žalosti u slučaju rođenja mrtvog deteta ili za nerotkinje i neplodne parove – a sve to je dobro naplatila.
Za „tamne seanse“, na kojima je deci čiji su prijatelji ubijeni samo nekoliko dana ranije, puštala muziku potpuno neprimerenu za taj trenutak, saznali smo u emisiji Utisak nedelje, od Slobodana Negića, oca jedne od ubijenih devojčica.
„Kad sam pitao ko je dr Ranka Radulović, niko nije znao“, rekao je on, osvrnuvši se na nedavni razgovor sa sekretarom Ministarstva zdravlja, institucije koja je u ovu školu, između ostalih stručnjaka, poslala i doktorku Radulović sa Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, koja je i na čelu Udruženja muzikoterapeuta Srbije.
Kao da nije bilo dovoljno da se u školi dešava ovakva „terapija“, Ranković je tri dana nakon masakra objavila hitno obaveštenje u kojem je zatražila da Hatorum – centar za edukaciju i savetovanje, na čijem je čelu, postane državna ustanova i da programi koji se sprovode tu dobiju podršku države.
Na osnovu programa koje nudi Hatorum, deluje da niko u nadležnim ministarstvima nije baš mnogo istraživao o tome koga će poslati u „Ribnikar“, osnovnu školu u kojoj se nalaze deca koja su preživela masovnu pucnjavu, s traumama i tugom zbog smrti prijatelja i čuvara.
PROČITAJTE JOŠ
45
3
9
Tako, primera radi, Hatorum nudi usluge za povećanje nataliteta, u koji spadaju najrazličitije vrste muzičke terapije. Samo jedan u nizu bizarnih primera je usluga terapije žalosti za nerotkinje i neprodne parove. Radulović nudi i terapiju žalosti kod pobačaja, bio on spontani ili namerni, kao i konsultacije pre abortusa, što je inače posao ginekologa – ne i njen. I tu nije kraj.
Radulović nudi terapiju žalosti u slučaju rođenja mrtvog deteta. Takođe, nudi radionice u kojima se obrađuje žalost zbog različitih, teških životnih događaja – smrti, samoubistva bližnjeg, teških bolesti.
Ni tu nije kraj.
Radulović nudi radionice „Žalost i rat“, „Trudnoća i žalost“, „Invalidnost i žalost“, „Žalost i životne okolnosti“. U ovu poslednju grupu spadaju razvodi, svađe, gubitak posla, imovine ili važne osobe, mobing i silovanje.
Jedna od metoda ove kontroverzne doktorke je i pravljenje „zvezdane pogače“, kojom se obraća „čarobnicama“, a za koju na svojoj Fejsbuk stranici šalje recept ožalošćenima i onima koji saučestvuju u bolu ljudi koji su izgubili decu, i napominje da se ova vrsta hleba mora praviti u nedelju u okviru porodice.
Sudeći po zvaničnom sajtu centra Hatorum, muzikoterapeut može postati svako, bez dana formalnog obrazovanja u oblasti psihologije ili psihoterapije. Naime, Radulović naplaćuje kurseve za buduće terapeute, pa je tako najjeftiniji „bazični program“, u okviru kojeg je čas grupne opservacije koji košta 1.250 dinara i prijemni ispit od 6.000.
Najskuplji je paket usluga „Hatorum Company Gold“ sa članskom kartom, za šta ukupno treba izdvojiti čak 3.120.000 dinara.
Kako je saopštilo Ministarstvo zdravlja, već 4. maja, dan nakon tragedije, a pre sporne „seanse“ oformilo stručni tim u cilju psihološke podrške učenicima, nastavnicima i roditeljima. Dodaje se i da su prvom sastanaku, pored nastavnika i psihologa škole, prisustvovali predstavnici UNICEF-a, Ministarstva prosvete i Ministarstva zdravlja, zajedno sa predstavnicima Republičke stručne komisije za mentalno zdravlje.
Nakon sastanka, Ministarstvo je uputilo zahtev Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu i Klinici za psihijatriju UKCS, a sve ove ustanove su na zahtev Ministarstva zdravlja, a prema planu Ministarstva prosvete, delegirale članove koji su radili u školi.
„U školu ‘Vladislav Ribnikar’ u Beogradu, sam hitno poslata u petak 05.05. 2023. sa svog radnog mesta na Klinici za psihijatriju UKCS, po nalogu direktora, a po zahtevu Ministarstva zdravlja, zajedno sa grupom iskusnih kolega, u cilju pružanja prve psihijatrijske pomoći, deci, roditeljima i nastavnicima. Dobila sam konkretan zadatak da u 13 sati budem prisutna na nastavničkom veću. Tom prilikom sam odgovarala na stručna pitanja zaposlenih, od kojih su neki imali potrebu da govore o svojim osećanjima. Tada je dogovoreno da nakon sastanka nastavničkog veća, napravim grupu sa zaposlenima, koji imaju potrebu da dodatno razgovaraju sa mnom“, kaže Radulović.
Kako dalje navodi, u 15 časova na hodniku je videla grupu zaposlenih i dece koji su se „držali za ruke i glaso plakali, u stanju velike potrešenosti“.
Učenici su došli u školu po svoje stvari, prvi put nakon masovnog ubistva, a Radulović je pomislila da bi deca mogla da budu zloupotrebljena od strane medija koji su se nalazili ispred škole.
Iz potrebe da ih, kako kaže, zaštiti, pozvala ih je da dođu na planiranu grupu sa nastavnicima, što su učenici i uradili.
„Tokom sastanka sa učenicima i nastavnicima je pomenuta zajednička pesma sa ekskurzije, narodnog žanra, a u vezi sa sećenjem na pokojnog učenika koji je tu pesmu tokom ekskurzije pevao, zajedno sa njima. Pošto nisam znala tu pesmu, tražila sam da mi je puste sa svog telefona. Kao psihijatar i profesionalni muzikoterapeut, sam procenila da će za grupu biti korisno, ako učenici grupe ponovo čuju omiljenu pesmu, vezanu za srećno sećanje na mrtvog prijatelja i đaka, da će to doprineti koheziji grupe, pomoći proces žalovanja, kao i da će smireniji izaći iz škole. Grupa je uspešno završena jer su svi učesnici pokazivali normalne reakcije žalovanja, koje su se razlikovale u stepenu ispoljavanja. Posle grupe sam, istog dana, prema dogovoru napravljenom za vreme nastavničkog veća, nastavila da pomažem grupi u kojoj su bili nastavnici, predstavnici Ministarstva prosvete i predsednik Saveta roditelja. Sve što sam uradila za školu ‘Vladislav Ribnikar’ , ljude povezane sa njom i za struku, pacijente i građanstvo tokom 32 godine radnog staža je bilo u najboljoj nameri i stručno utemeljeno“, kaže Radulović.
Podsećamo, učenici OŠ „Vladislav Ribnikar“ suočavaju se sa traumom koja im je promenila živote i koju nikada neće zaboraviti i od koje će se teško oporaviti. Nakon masakra u kojem je trinaestogodišnji dečak ubio desetoro ljudi, od toga devetoro dece, škola je od resornih ministarstava dobila psihološko-pedagošku pomoć. Volonteri su došli iz različitih psihijatrijskih ustanova i iz Društva psihologa Srbije.
BONUS VIDEO „Moj sin neće ići u ovu prokletu školu“: Roditelji protiv toga da se deca vrate na nastavu u OŠ „Vladislav Ribnikar“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare