Bivši suvlasnik kompanije za preradu litijuma: Ne bih ulagao u projekat u Srbiji

Prema njegovim rečima, „normalno je da se ljudi zabrinu kad god se ulazi u bilo kakvo pitanje o rudarenju“, prenosi N1.

„Ekstrakciji, resursima, pogotovo što je veći projekat, to su veća pitanja, to je normalno. Uvek moramo paziti da ne uletimo prebrzo da ne uletimo prebrzo u takve priče“, kaže on.

Mišljenja je da je vrlo teško da se bilo ko odvikne od Kine.

„Kina je sada ogroman proizvođač katode, anode, veliki korisnik litijuma… Priča da ćemo da budemo nezavisni od Kine u današnje vreme je nemoguća. Američka vlada je za vreme mandata Baraka Obame uložila milijarde dolara da se odvikne od Japana, Kine, Južne Koreje, za nove tehnologije, litijum, strateške minerale i nisu uspeli“, navodi.

Kako kaže, „pitanje da li takav projekat treba da se unapredi je više pitanje da li je to strateško za zemlju“. Na pitanje da li je strateško da se kopa litijum iz stena, kaže da on to ne vidi.

„Ne vidim ko će da koristi to u Srbiji, ko u Evropi, večito su mušterije u Aziji i oni imaju odakle da se snabdevaju, ne vidim šta će ovaj projekat da popuni na tržištu. Litijum se najpre proizvodi najefikasnije iz slane vode, ovakav projekat iz kamenjare, da se vadi iz kamena, to može samo da popuni koliko tržištu fali, dok se ne proširi proizvodnja iz slane vode“, kaže on.

Ne vidi, kaže, logiku za litijum u Srbiji.

„Rio Tinto je jaka kompanija, ne mogu da kažem da je to loša kompanija, imaju jake proizvodnje u drugim sferama, mi kad gledamo projekte za litijum, ako taj projekat košta 2,4 milijarde dolara da se sve ugradi, to će da ima mogućnost 58.000 tona litijuma, to znači da oko 41.000 dolara po toni mora da se uloži da bi ta fabrika opstala. To je daleko skuplje nego bilo koja fabrika iz slane vode. Širi se masovno u Americi sada, osim ako nemaju dobru računicu od borata, pretpostavljam da je ovaj projekat predviđen da imaju dobru zaradu od borata“, kaže Erceg.

Objašnjava da postoje tri, četiri stepena da bi se stiglo do baterije.

„Ne mogu da smislim kako će sve to da se izradi u Srbiji u nekom kraćem vremenu. Jeftinije je iz slane vode zbog hemije. Hemijski inženjering je lakši da se izvadi litijum iz slane vode, nego iz kamena“, navodi. Kako dodaje, litijum ima veliki otpad – „i iz slane vode, za svaku tonu možete da imate 12, 15 tona otpada, od soli“.

Na pitanje da li bi ulagao u projekat u Srbiji, kaže da ne bi.

„Litijum kao litijum jeste interesantno, mi ulažemo u kompanije koje proizvode litijum, ali karakteristike ovog projekta nisu nešto gde bismo mi ulagali. Smatram da opet Srbija, kao zemlja, mora da se pita da li je rudarenje strategija“, ističe on.

Šta su sve oni morali da urade u SAD

Na pitanje da li su se u Americi susretali sa protestima lokalnog stanovništva, kaže da su morali da prolaze kroz komisije na nivou grada, opštine, države Kalifornije i države Amerike.

„Na svakom nivou smo imali različiite zahteve, mi smo morali da imamo ekološko istraživanje oko ptica, oko kornjača, bubica, da ne bi poremetili taj ambijent ekološki za te životinje. Mi smo čak našli ptice gde smo morali da platimo da ih neko premesti… Morali smo da dajemo izveštaje, na naš račun smo morali da uzmemo inženjering kompanije, da istražimo kako će naš projekat da radi. Pre građevinske dozvole mi smo morali da dokažemo da imamo 30 godina pravo da nosimo otpad u neki centar u Arizoni, da oni mogu da prime taj otpad“, kaže Erceg.

Kaže da kod njih nije bilo protesta.

„Ali razlog je, mi kad smo pokrenuli, pre nego što smo i izjavili naš projekat u opštini, ja sam kao generalni direktor zvao sve te grupe i seo sa njima – sve te razne ekološke grupe, saveze za zapošljavanje, ušao sam u ugovor sa njima. Imali smo poverljive ugovore da bi mogli da pregledaju naše tehnologije i šta radimo. Mi smo skoro sedam meseci sarađivali sa tim grupama da bismo došli do opštine. Oni su tada svi bili zadovoljni i niko nije protestovao, do tog momenta su svi imali priliku da protestuju, ali niko nije hteo, jer smo sve radili transparentno“, kaže on.

Ističe da treba postaviti veliki broj pitanja, između ostalog i „ako projekat jednog dana propadne, ko će to da razmontira“.

„Ne morate u Srbiji da izmišljate novi sistem kako da regulišete rudarenje, samo gledajte šta Amerika radi danas, šta Nemačka radi, i pitajte se da li bi oni radili na ovaj način u svojoj zemlji“, zaključuje sagovornik N1.