Beogradski sajam definitivno će morati da se iseli, da bi se proširio Beograd na vodi. Kako saznaje portal Nova.rs zakupci lokala u sklopu sajamskih hala već su počeli da dobijaju usmena obaveštenja o tome da se polako spremaju za iseljenje, a osim toga, ugovor sa Sajmom o zakupu prostora sada je moguće produžiti samo na period od šest meseci, što ranije nije bio slučaj.
„Polako se spremajte, uskoro će selidba“, rečeno je zakupcima.
Kako je za Nova.rs potvrdilo više zakupaca, koji su insistirali da ostanu anonimni, osim što su im usmeno upućana obaveštenja o iseljenju, nije im dozvoljeno ni da renoviraju lokale, iako su neki od njih to i hteli.
Portal Nova.rs ranije je objavio da se sa dobro poznate lokacije u Bulevaru vojvode Mišića Sajam, po svemu sudeći, seli u Surčin, tik pored novog Nacionalnog stadiona.
U središtu najava o rušenju i premeštanju Sajma nalazi se projekat „EXPO 2027“.
U kompleksu Nacionalnog stadiona u Surčinu u planu je izgradnja čitavog niza sajamskih hala, paviljona, smeštajnih i komercijalnih objekata.
Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu kaže da prema saznanjima CLS-a, u narednim nedeljama Vlada će objaviti privatizaciju kompanije „Beogradski sajam doo“, u kojoj je država Srbija trenutno jedini vlasnik, a verovatni kupac će biti „Beograd na vodi doo“, u kome država ima 32 odsto vlasništva.
Prema rečima Jovanovića, namera i posledica ovakvog čina jeste omogućavanje dalje stanogradnje u gradskom jezgru uz Savu, na prostoru gde se danas nalazi 14 sajamskih objekata.
„Novim Generalnim urbanističkim planom za Beograd, koji takođe treba da bude usvojen ove godine, predviđa se izmeštanje sajamskih aktivnosti u kompleks oko budućeg Nacionalnog stadiona, između Novog Beograda i Surčina, kod petlje „Ostružnica“ na autoputu“, kaže Jovanović.
Dodaje da iako ima smisla da se paviljonski deo Sajma izmesti na lokaciju gde je veća ukupna površina, kao i veći broj parking mesta, ovakav razvoj situacije je problematičan iz najmanje tri razloga.
PROČITAJTE JOŠ
„Prvi, nije bilo javne debate o tome gde je najsvrsishodnije imati sajamski prostor u Beogradu, niti ekonomske studije da li je isplativije to organizovati u gradskom jezgru, ili izvan njega uz autoput i obilaznicu“, kaže Jovanović.
Dodaje da kada je reč o drugom razlogu, radi se o tome da se „privatizacija“ Sajma planira istovremeno sa najavom ukidanja obaveze konverzije za kupce kompanija kroz postupak privatizacije, pa se postavlja pitanje da li će budući kupac „Beogradskog sajma doo“ biti oslobođen uplate u budžet nadoknade za konverziju zemljišta.
„I treće, Hala 1 Beogradskog sajma je remek delo modernog graditeljstva, autora Branka Žeželja, kao najveća kupola na svetu napravljena od prednapregnutog betona. Ona je trajno zaštićena kao spomenik kulture i nije dozvoljeno da joj se menja namena. Da li će budući kupac udariti i na nju? Ova bojazan nije bez osnova, imaju u vidu sve što se dešava u Beogradu u poslednjih desetak godina“, upozorava Jovanović.
Hala 1 Beogradskog sajma je građena u periodu 1954. i 1957. godine i zbog svojih arhitektonskih rešenja i načina izgradnje proglašena je za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.
Jedan od kurioziteta Sajma osim toga da je jedan od tri svetska sajma koji se nalazi na reci.
Branislav Dimitrijević, koordinator grupe za kulturu ispred Ne davimo Beograd, kaže da izostaju informacije koje su važne za građane.
„Ono što je izvesno u načinu na koji se ovim gradom rukovodi je činjenica da mi ne možemo kao građani da dobijemo bilo kakve relevantne informacije o takvim namerama koje će trajno da promene izgled grada“, kaže za Nova. rs
Dodaje i da je najavljeno izmeštanje Beogradskog sajma, budući da postoji projekar „EXPO 2027“.
Napominje da je po sredi moguće uklanjanje vrednih objekata i čitavih celina koje su indentitet ovog grada. .
Sagovornik Nove kaže i da je rečeno da bi sajamska hala 1 bila zadržana, kao zaštićeni objekat.
„Međutim, način na koji se tretiraju zaštićeni objekti, a najnoviji primer je Geneks kula, gde imamo objekat koji je zaštićen pre nekoliko dana, sada je otuđen i prodat nekom čoveku koji je povezan sa organizovanim kriminalom. To nam govori da ko zna šta će se desiti“, kaže Dimitrijević i dodaje da se radi o ekstremnom nasilju na javnom prostoru.
Da se Beograd na vodi širi u pravcu Sajma, pokazuje i podatak iz 2019. godine kada je deo parkinga Sajma dat na korišćenje građevinskim mašinama koje su radile na pomenutom projektu. Tu je i Bulevar Vudro Vilsona koji spaja Beograd na vodi i Sajam.
Za realizaciju izložbenog prostora u okviru projekta „EXPO 2023“ definisana je građevinska parcela E1, površine od oko 831.488 m².
Reč je o parceli koja se nalazi odmah do pompezno najavljivanog Nacionalnog stadiona.
„Cela zona Kalemegdana i Beogradskog sajma išrafirana je u zonu kreativne industrije. Mi iz samog plana ne saznajemo šta to znači, ni šta je zapravo ideja. Znači li to izmeštanje Beogradskog sajma, pa rušenje infrastrukture, pa nastajanje novih objekata? To je ostalo nejasno“, navodi Iva Ćurčić iz organizacije Ministarstvo prostora.
Nova.rs pokušala je da od Beogradskog sajma dobije više detalja o selidbi u Surčin, ali do objavljivanja ovog teksta, nismo dobili dogovor.
BONUS VIDEO: Geneks kula prodata nezakonito?! Protestna šetnja 5. Marta
