3
Zagađenje vazduha, ekološke katastrofe, jezera koja se ne vide od đubreta, reke u cevima. To su samo neka od gorućih pitanja u oblasti zaštite životne sredine koja zahtevaju rešenja i odgovore. To su problemi koji nisu od juče, nagomilani su i talože se, baš kao i svo to zagađenje koje nam lagano narušava živote. Odgovornost snosimo i mi kao građani, ali ona je pre svega na onima koji donose propise, koji imaju moć da odlučuju, regulišu i ulažu u oblast ekologije, ali to, po svemu sudeći, ne ćine dovoljno.
Da se među građanima budi svest o očuvanju životne sredine govori i protest koji je u Beogradu održan 10. februara pod sloganom „Za Srbiju bez smoga“. Tada su predočeni i zahtevi koji bi trebalo sistemski da reše problem zagađenosti vazduha, ali odgovora na njih još uvek nema.
Oblast zaštite životne sredine nikako da bude ozbiljno shvaćena i da se njome ozbiljno bave neki stručni ljudi. Ministarstvo zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredina SEPA, kao i gradska uprava u prestonici mogli bi da utiču, mogli bi da reaguju. Umesto da se bore za zdraviji vazduh i očuvanje narušene prirode, oni kao da se bore za samoočuvanje.
Filip Radović – smenio stručnjake da sačuva privid uspeha
Na čelu Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) je Filip Radović, koji uprkos sve većim problemima u toj insituciji nije smenjen – smenjeni su zato njegovi saradnici, oni koji se ne slažu sa pojedinim odlukama i oni koji su osvedočeni borci za bezbedan vazduh i čistu životnu sredinu. Bez funkcije u novoj vladi ostao je nekadašnji ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, ali ne i prvi čovek SEPA, on i dalje volšebno opstaje.
Ime direktora Agencije za zaštitu životne sredine široj javnosti zaparalo je uši kada su se nedavno pojavile vesti o smeni ljudi iz njegove Agencije, ali i o nepravilnostima u radu tog vladinog tela, malverzacijama na koje je ukazao i Državni revizor.
Prekršajni sud u Beogradu pokrenuo je krajem prošle godine postupak protiv Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). U pitanju je dugo odlagana reakcija na zahtev Državne revizorske agencije (DRI) koja je u toku 2016. godine utvrdila brojne nepravilnosti u radu Agencije, u koje spada protivzakonito angažovanje radnika na osnovu PP ugovora, skrivanje donacija vrednih više od 11,5 miliona dinara, davanje dobavljačima veće sume novca od ugovorene, kao i sprovođenje protivzakonitih javnih nabavki.
To nije sve, počeli su da pljušte otkazi u SEPA, javnost su uzburkale i smene dugogodišnjih saradnika u toj agenciji Milenka Jovanovića i Dejana Lekića. Oni se nisu složili sa nekim novim propisima i metodolgijama, tražili su adekvatno izveštavanje građana o zagađenosti vazduha.
Goran Vesić – smanjio budžet za ekologiju
Umesto da se ulaže u zaštitu živottne sredine i sisteme koji će prećišćavati vazduh, Beograd ulaže u monumentalne spomenike i jarbole. Ulaganja u borbu protiv zagađenosti vazduha smanjena su za 45 miliona dinara u odnosu na prethodnu godinu. To što nam je prestonica u slavnom društvu kineskih, pakistanskih i indijskih megazagađenih metropola ne uznemirava preterano gradske vlasti. To što deponija u Vinči gori u potaji i dimom natapa kompletan Beograd – nije prioritet.
Zasluge za to možemo pripisati zameniku gradonačelnika Beograda Goranu Vesiću, jer premda neki problemi jesu sistemske vrste, neki drugi – poput individualnih ložišta – moraju biti u fokusu gradskih vlasti. On je personifikacija te vlasti.
Irena Vujović – ministarka ne menja kurs
Konačno, desili su se i noviteti na čelu Ministarstva zaštite životne sredine – umesto Gorana Trivana došla je Irena Vujović. Promena koja čini se ništa suštinski nije promenila. Osim jednog: umesto ministra Trivana – čoveka koji, iako partijski kadar SPS, ipak potiče iz ekološke struke – dobili smo ministarku Vujović, bivšu predsednicu opštine Savski venac, kojoj je mesto ministarke ekologije praktično pripalo kao utešna nagrada nakon brojnih spekulacija da bi mogla u fotelju graodnačelnika.
Ministarka, čini se, nema nameru da značajnije menja kurs delovanja u sektoru zaštite životne sredine. Da nije tako, obratila bi više pažnje na vazdih koji dišemo. Uostalom, taj vazdih se i – vidi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
